Sad ibn Abi Vakas
| Sad ibn Abi Vakas | |
|---|---|
 Hanibalova bista | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 595. g. n. e. |
| Mesto rođenja | Meka, Arabija, Hidžaz |
| Datum smrti | 674. godina p. n. e. |
| Mesto smrti | Libisa, Pravedni kalifat |
| Vojna karijera | |
| Služba | 636-644 |
| Vojska | Rašidinska |
| Čin | general |
| Učešće u ratovima | Vizantijsko-arapski ratovi Bitka na bedru, (bitka kod Uduha, Bitka kod El Kasidija, Bitka kod Nahavanda, Muslimansko osvajanje Persije |
Sad ibn Abi Vakas (arapski: سعد بن أبي وقاص) je bio saputnik islamskog proroka. Sad je bio treća ili četvrta osoba koja je prihvatila islam u dobi od sedamnaest godina. On je uglavnom poznat po svom zapovedništvu u bici kod Kadisije i osvajanju Persije 636. godine, upravljanju nad njom i diplomatskim boravcima u Kini 651. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Sad je rođen u Meki, 595. Njegov otac je bio Abu Vakas Malik ibn Uhaib ibn Abd Manaf ibn Zuhra iz klana Banu Zuhra plemena Kurejšija .[1][2] Uhaib ibn Abd Manaf bio je ujak Amine Bint Vahb,[3] majke Muhameda. Sadova majka je bila Hamna bint Sufjan ibn Umaja ibn Abd Šams ibn Abd Manaf.[4]
Imao je sedamnaest godina kada je prihvatio islam. Imao je mnogo dece, među kojima su najpoznatiji njegovi sinovi Omar i Amir i njegova kćer Aiša.
Tokom Muhamedovog perioda 610-632[uredi | uredi izvor]
Preobraćenje na islam[uredi | uredi izvor]
On je bio jedan od prvih koji je primio islam.[1]
Sad je to doveo u vezu sa:
| „ | Kada je moja majka čula vesti o mom islamu, ona je poletela od besa. Prišla mi je i rekla: "O Sa'ade! Kakva je to religija koju si prigrlio koja te odvela od religije tvoje majke i oca ...? Bože, ili ostavi svoju novu religiju ili ja ne ću jesti ni piti dok ne umrem. Tvoje srce bi se slomilo od tuge za mene i kajanje bi te pojelo zbog dela, koja si učinio i ljudi bi te zauvek osudili. "Nemojte (tako nešto), majko", rekoh, "jer ne bih odustao od svoje vere za bilo šta." Međutim, nastavila je sa svojom pretnjom ... Danima nije jela ni pila. Postala je iscrpljena i slaba. "
„Sat vremena nakon sata, otišao sam do nje pitajući da li da joj donesem hranu ili nešto za piće, ali ona je uporno odbijala, insistirajući da ne će ni jesti ni piti dok ne umre ili dok ne napustim svoju religiju. Rekao sam joj, 'Ja Umah! Uprkos mojoj snažnoj ljubavi prema vama, moja ljubav prema Alahu i Njegovom Poslaniku je zaista jača. Po Alahu, da ste imali hiljadu duša i svaka od njih bi jedan za drugim odlazila, ne bih napustio ovu religiju za bilo šta. Kada je videla da sam odlučan, ona se nevoljno povukla, jela i pila. |
” |
Ovo se spominje u Kuranskom stihu 31: 14–15.[1]
Bitke[uredi | uredi izvor]
Godine 614, muslimani su bili na putu prema brdima Meke kako bi podelili molitvu sa Muhamedom, kada ih je grupa politeista posmatrala. Počeli su da ih napadaju i bore se protiv njih. Sada je pretukao politeista od čega je izgubio krv, i navodno je time postao prvi musliman koji je prolio krv u ime islama.[1][5]
Borio se u bici kod Badra sa svojim mladim bratom Umajrom. Budući da je tek bio u ranim tinejdžerskim godinama, Umajru je bilo zabranjeno da uđe u borbu, ali nakon što se mučio i plakao, od Muhameda je dobio dozvolu da učestvuje u borbi. Sad se vratio sam u Medinu; Umajr je bio jedan od četrnaest muslimana koji su poginuli u bici.
U bici kod Uhuda, Sad je izabran za strelca zajedno sa Zejdom, Sajbom (sinom Utmana ibn Mazuna) i drugima. Sad je bio među onima koji su se učestvovali u odbrani Muhameda nakon što su neki muslimani napustili svoje položaje. Muhamed ga je ispoštovao tako što ga je proglasio jednim od najboljih strelaca tog vremena. Tokom bitke, Muhamed je skupio neke strele za njega.
Oproštjno Hodočašće[uredi | uredi izvor]
On se razboleo za vreme oproštajnog hodočašća, a u tom periodu imao je samo kćerku. Sad je rekao:
| „ | O Poslaniku Alahov. Imam bogatstvo i imam samo jednu kćer da nasledi mene.
Da li da dam dve trećine svog bogatstva kao Sadaka? "" Ne ", odgovorio je Poslanik." Onda, (daću) polovinu? ", Pitao je Sad i je Prorok opet rekao" ne ". "Onda, da li ću dati trećinu?" upitao je Sad. "Da", reče Prorok. "Trećina je mnogo. Zaista, ostaviti svoje naslednike imućnijima bolje je nego da ih ostavite zavisnim i da mole od ljudi. Ako trošite bilo šta tražeći da na taj način steknete zadovoljstvo Alaha, za to ćete biti nagrađeni ako je to zalogaj koji stavljate u usta svoje žene. |
” |
Tokom ere kalifa Omara 634–644[uredi | uredi izvor]
Sad Ibn Abi Vakas, bio je onaj koji je izgradio grad Kufu u Iraku za vreme vladavine Omar ibn el Hataba. Sad se takođe borio pod Omarovom komandom protiv sasanidske vojske u bici kod El Kadisija i bitke kod Nahavanda. Kasnije je postavljen za guvernera Kufe i Nedžda tokom vladavine kalifa Omara. Neke naracije navode da, iako ga je Omar povukao sa funkcije guvernera, preporučio ga je kalifu koji ga je nasledio da ponovo angažuje Sad-a, pošto Omar nije otpustio Sada zbog bilo kakve izdaje.[6] On je bio jedan od šest ljudi koje je imenovao Omar ibn el Hatab za vreme trećeg kalifata.
Tokom perioda kalifa Utmana 644–656[uredi | uredi izvor]
Utman je nadahnut Omarovom preporukom imenovao Sada za guvernera Kufe.[6] Kineski muslimani tradicionalno pripisuju Sad-u uvođenje islama u Kinu 650. godine, za vreme vladavine cara Gaozonga iz Tang-a.[7][8] Takođe je pronađena džamija u Bangladešu u Lalmonirhatu, za koju se tvrdi da ju je sam sagradio 648. godine, a takođe je lokalno nazvana po njegovom imenu kao džamija Abu Akas.[9][10]
Tokom Muavijinog perioda 661–664[uredi | uredi izvor]
On je nadživeo svih deset blagoslovljenih drugova, i umro je kao bogat čovek u dobi od osamdeset godina, oko 674. godine.[1]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Muslimani suniti smatraju ga jednim od desetorice kojima je obećan raj. Jedan sunitski izvor kaže: Muhamed je rekao: "Gađaj, Sad ... neka moja majka i otac budu vaša otkupnina." O tome je izvestio i Ali Ibn Abi Talib, koji je rekao da još nije čuo Muhameda koji obećava takav otkup nikome osim Sad Bin Maliku. Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 389. Treba napomenuti da su Sad bin Malik i Sad bin abi Vakkas ista osoba.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Sa'ad Ibn Abi Waqqas (radhi allahu anhu) Arhivirano 2005-09-10 na sajtu Wayback Machine
- ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari (1995). The History of al-Tabari. 28. SUNY Press. str. 146.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2021. g. Pristupljeno 07. 02. 2019.
- ^ Short Biography of the Prophet & His Ten Companions. Darussalam. 2004. str. 80.
- ^ Nafziger & Walton 2003, str. 23.
- ^ a b The Shi'a: The Real Followers of the Sunnah on al-Islam.org [1]
- ^ Wang, Lianmao (2000). Return to the City of Light: Quanzhou, an eastern city shining with the splendour of medieval culture. Fujian People's Publishing House. Page 99.
- ^ Lipman, Jonathan Neaman (1997). Familiar strangers: a history of Muslims in Northwest China. University of Washington Press. str. 29. ISBN 978-962-209-468-0.
- ^ Mahmood, Kajal Iftikhar Rashid (19. 10. 2012). „সাড়ে তেরো শ বছর আগের মসজিদ” [1350 Year-old Mosque]. Prothom Alo (na jeziku: bengalski). Arhivirano iz originala 06. 06. 2018. g. Pristupljeno 07. 02. 2019.
- ^ „History and archaeology: Bangladesh's most undervalued assets?”. deutschenews24.de. 21. 12. 2012. Arhivirano iz originala 15. 3. 2014. g. Pristupljeno 12. 6. 2014.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Nafziger, George F.; Walton, Mark W. (2003), Islam at war, Greenwood Publishing Group, str. 278, ISBN 978-0-275-98101-3, Pristupljeno 25. 7. 2010
Sporedne veze[uredi | uredi izvor]
- Sahaba.net: Sa`d ibn Abî Waqâs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. april 2021)
- https://web.archive.org/web/20051031062214/http://www.alinaam.org.za/fazaail/umar.html
- https://web.archive.org/web/20160303191053/http://www.muslimaccess.com/sunnah/seerah/10a.htm
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
