Saliha Sultan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Saliha Sultan
Ime po rođenjuJelisaveta ili Vasilisa
Datum rođenja1683
Mesto rođenjaGolija, Crna Gora
Datum smrti21. septembar 1739.
Mesto smrtiIstanbul, Osmansko carstvo
SuprugMustafa Drugi

Saliha Sultan (osm. صالحه سلطان; u prevodu "posvećena"; približno 1683 — 21. septembar 1739) bila je Crnogorska supruga sultana Mustafe Drugog iz Osmanskog carstva i Valide Sultan njihovog sina, sultana Mahmuda Prvog.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Saliha Sultan je rođena 1683 godine u Crnoj Gori. Njeno prvobitno ime je bilo Vasilisa. Uhvaćena je u jednom od tatarskih napada i prodata u ropstvo. Postala je konkubina sultana Mustafe i rodila je svoje jedino dete Šehzade Mahmuda (kasnije Mahmud Prvog) 2. avgusta 1696. u palati u gradu Jedrene.[1][2][3]

Posle događaja u gradu Jedrene i smenjivanja sultana Mustafe 1703. godine, prebačena je u Stari dvor[2][3] u Istanbulu odakle je pregovarala i održavala saveze sa članovima carske palate i urbanom elitom.[4] S druge strane, njen sin Šehzade Mahmud je premešten u palatu Topkapi u Istanbulu zajedno sa celim dvorom.[5]

Mahmudov najpouzdaniji i najuticajniji saveznik bila je Saliha, koja je imala kapacitet da obezbedi poziciju svog sina zahvaljujući svom političkom iskustvu i mreži saveza koje je izgradila tokom godina. Ona i njen sin blisko su sarađivali sa glavnim crnim evnuhom Hadži Bešir Agom, koji je upravljao haremom od 1717. godine i stoga je imao znatne veštine u politici i opstanku otomanske dinastije.[6]

Godine 1730, njen sin, koji je imao trideset četiri godine, doveden je na presto kao Mahmud Prvi nakon Patronske pobune, koja je dovela do svrgavanja njegovog strica sultana Ahmeda Trećeg.[7] Kao majka novog sultana, Saliha je bila u najboljem položaju da igra pomirljivu ulogu i konsoliduje ranu vladavinu svog sina kroz saveze koje je izgradila tokom vremena i pre njegovog pristupanja.[8] Popunila je prostor koji je ostao od smrti njene svekrve i prethodnice Gulnuš Sultanije 1715. godine i preuzela svu moć. Iako je postala Valide Sultan sa pedeset godina, Saliha je zadržala svoju lepotu i bila je lepša od supruga njenog sina Mahmuda. Saliha je bila uticajna u pitanjima palate i bila je zaštitnica umetnosti u eri poznatoj kao era lala.[9]

Razbojnik Patrona Halil, iako je u to vreme harao ulicama, smatrao je potrebnim da obavi intervju i sa Salihom i sa Bešir Agom. Ubrzo nakon što je Saliha postavljena u apartman kraljice majke u palati Topkapi, venecijanski bailo, Anđelo Emo, poslao joj je dvadeset i četiri ogrtača, zajedno sa parfemima, ogledalima i drugim ženskim potrepštinama.[9]

Bahčekojev akvedukt u Istanbulu, nastao između 1809-1838, kome Mahmud Drugi daje ime po sultaniji Salihi

Njen sin je naredio da se za nju izgradi paviljon „Ferahfeza” (Povećanje zadovoljstva) u Bejlerbeju.[10]

U prvim godinama Mahmudove vladavine on je često menjao velike vezire, navodno po savetu sultana Ahmeda koji je smatrao da je pogrešio što je Ibrahim-paša tako dugo ostao na funkciji. Rezultat ove nove politike bilo je odsustvo snažne ličnosti na položaju.[9]

Tokom ovog perioda bilo je pritužbi na preveliki uticaj Salihe Sultana, a govorilo se da je Kabakulak Ibrahim-paša, veliki vezir 1731. godine, morao da plati znatnu sumu Salihi i Bešir Agi, kako bi osigurao svoj položaj. Ova stalna smena velikih vezira ostavila je otvorena vrata za intrige, a ni podrška njegovih moćnih pokrovitelja nije mu pomogla da dugo ostane na svom mestu.[9]

Saliha je izvršila niz dobrotvornih dela kako bi doprinela konsolidaciji vladavine svog sina i postigla legitimitet otomanske dinastije u celini. Njeno pokroviteljstvo nad objektima za vodu je bilo u skladu sa arhitektonskim pokroviteljstvom njene svekrve Gulnuš Sultanije, a obuhvatalo je popravku i implementaciju vodovodne mreže Taksima i zadužbinu fontana naspram džamije Siti Hatun u Koča Mustafa-paši i blizu Defterdarove džamije u Ejupu 1735/36. godine.[4]

Sponzorisala je izgradnju preko četrdeset novih fontana širom Konstantinopolja, uključujući jednu na jednoj strani džamije Jeni u Uskudaru i drugu u Silivrikapiju. Najlepša fontana koju je naručila je fontana Azapkapi Saliha Sultan, 1732. godine, koja se smatra jednim od remek-dela vodene arhitekture u Kostantinopolju. Za ovu česmu se vezuje jedna anegdota: majka Mustafe Drugog, Gulnuš Sultanija, jednog dana je videla devojčicu kako plače u Azapkapi, dok je čekala vodu. Ta devojka je bila Saliha, koju su prvo doveli u harem, a zatim dali sultanu za suprugu. Nakon što je postala Valide Sultan, zaklela se da će obezbediti da komšiluk u kome je odrasla ima svežu vodu, a samim tim i fontanu.

Njeno pokroviteljstvo se takođe fokusiralo na obnovu Galata arapske džamije 1734/35. godine i osnivanje pobožne fondacije za dopunu plata službenika džamije i obezbeđenje čitanja Mevlida (rođenja Poslanika) i delova Kurana.[11]

Njeno arhitektonsko pokroviteljstvo zračilo je izvan glavnog grada i obuhvatilo transformaciju Haci Omer Moakuea u Čengelkou u skupštinsku džamiju koja je popravljena i opremljena munarom od cigle i ispovedaonicom. Pored toga, rekonstruisala je džamiju Alaca Minare u Uskudaru i obnovila sabornu džamiju u tvrđavi Jerevan.[12]

Sa Mustafom, Saliha je imala jednog sina Mahmuda. Mahmud Prvi (Jedrenski saraj, 2. avgust 1696 - Palata Topkapi, 13. decembar 1754). Bio je 24. sultan Osmanskog carstva.[12]

Godine 1739. Salihu je pogodila nepoznata teška bolest i prebačena je u palatu Tirnakči u nadi da će se tamo rehabilitovati. Međutim, umrla je 21. septembra 1739. godine. Sahranjena je u mauzoleju Turhan Sultanije, u Novoj džamiji, Istanbul.[12][13][14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wielemaker 2015, str. 220, 222.
  2. ^ a b Uluçay 2011, str. 116.
  3. ^ a b Sakaoğlu 2008, str. 394.
  4. ^ a b Wielemaker 2015, str. 222.
  5. ^ Wielemaker 2015, str. 221.
  6. ^ Wielemaker 2015, str. 81-82.
  7. ^ Sakaoğlu 2008, str. 395.
  8. ^ Wielemaker 2015, str. 50.
  9. ^ a b v g Davis, Fanny (1986). The Ottoman Lady: A Social History from 1718 to 1918. Greenwood Publishing Group. str. 174. ISBN 978-0-313-24811-5. 
  10. ^ Wielemaker 2015, str. 30.
  11. ^ Wielemaker 2015, str. 222-23.
  12. ^ a b v Wielemaker 2015, str. 223.
  13. ^ Uluçay 2011, str. 117.
  14. ^ Sakaoğlu 2008, str. 398.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Wielemaker, Alexander Frans (2015). The Taksim water network, 1730-33. Political consolidation, dynastic legitimization, and social networks. 
  • Uluçay, Mustafa Çağatay (2011). Padişahların kadınları ve kızları. Ankara, Ötüken. 
  • Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. ISBN 978-9-753-29623-6. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салиха_Султан&oldid=27523533”