Салиха Султан

С Википедије, слободне енциклопедије
Салиха Султан
Име по рођењуЈелисавета или Василиса
Датум рођења1683
Место рођењаГолија, Црна Гора
Датум смрти21. септембар 1739.
Место смртиИстанбул, Османско царство
СупругМустафа Други

Салиха Султан (осм. صالحه سلطان; у преводу "посвећена"; приближно 1683 — 21. септембар 1739) била је Црногорска супруга султана Мустафе Другог из Османског царства и Валиде Султан њиховог сина, султана Махмуда Првог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Салиха Султан је рођена 1683 године у Црној Гори. Њено првобитно име је било Василиса. Ухваћена је у једном од татарских напада и продата у ропство. Постала је конкубина султана Мустафе и родила је своје једино дете Шехзаде Махмуда (касније Махмуд Првог) 2. августа 1696. у палати у граду Једрене.[1][2][3]

После догађаја у граду Једрене и смењивања султана Мустафе 1703. године, пребачена је у Стари двор[2][3] у Истанбулу одакле је преговарала и одржавала савезе са члановима царске палате и урбаном елитом.[4] С друге стране, њен син Шехзаде Махмуд је премештен у палату Топкапи у Истанбулу заједно са целим двором.[5]

Махмудов најпоузданији и најутицајнији савезник била је Салиха, која је имала капацитет да обезбеди позицију свог сина захваљујући свом политичком искуству и мрежи савеза које је изградила током година. Она и њен син блиско су сарађивали са главним црним евнухом Хаџи Бешир Агом, који је управљао харемом од 1717. године и стога је имао знатне вештине у политици и опстанку отоманске династије.[6]

Године 1730, њен син, који је имао тридесет четири године, доведен је на престо као Махмуд Први након Патронске побуне, која је довела до свргавања његовог стрица султана Ахмеда Трећег.[7] Као мајка новог султана, Салиха је била у најбољем положају да игра помирљиву улогу и консолидује рану владавину свог сина кроз савезе које је изградила током времена и пре његовог приступања.[8] Попунила је простор који је остао од смрти њене свекрве и претходнице Гулнуш Султаније 1715. године и преузела сву моћ. Иако је постала Валиде Султан са педесет година, Салиха је задржала своју лепоту и била је лепша од супруга њеног сина Махмуда. Салиха је била утицајна у питањима палате и била је заштитница уметности у ери познатој као ера лала.[9]

Разбојник Патрона Халил, иако је у то време харао улицама, сматрао је потребним да обави интервју и са Салихом и са Бешир Агом. Убрзо након што је Салиха постављена у апартман краљице мајке у палати Топкапи, венецијански баило, Анђело Емо, послао јој је двадесет и четири огртача, заједно са парфемима, огледалима и другим женским потрепштинама.[9]

Бахчекојев акведукт у Истанбулу, настао између 1809-1838, коме Махмуд Други даје име по султанији Салихи

Њен син је наредио да се за њу изгради павиљон „Ферахфеза” (Повећање задовољства) у Бејлербеју.[10]

У првим годинама Махмудове владавине он је често мењао велике везире, наводно по савету султана Ахмеда који је сматрао да је погрешио што је Ибрахим-паша тако дуго остао на функцији. Резултат ове нове политике било је одсуство снажне личности на положају.[9]

Током овог периода било је притужби на превелики утицај Салихе Султана, а говорило се да је Кабакулак Ибрахим-паша, велики везир 1731. године, морао да плати знатну суму Салихи и Бешир Аги, како би осигурао свој положај. Ова стална смена великих везира оставила је отворена врата за интриге, а ни подршка његових моћних покровитеља није му помогла да дуго остане на свом месту.[9]

Салиха је извршила низ добротворних дела како би допринела консолидацији владавине свог сина и постигла легитимитет отоманске династије у целини. Њено покровитељство над објектима за воду је било у складу са архитектонским покровитељством њене свекрве Гулнуш Султаније, а обухватало је поправку и имплементацију водоводне мреже Таксима и задужбину фонтана наспрам џамије Сити Хатун у Коча Мустафа-паши и близу Дефтердарове џамије у Ејупу 1735/36. године.[4]

Спонзорисала је изградњу преко четрдесет нових фонтана широм Константинопоља, укључујући једну на једној страни џамије Јени у Ускудару и другу у Силиврикапију. Најлепша фонтана коју је наручила је фонтана Азапкапи Салиха Султан, 1732. године, која се сматра једним од ремек-дела водене архитектуре у Костантинопољу. За ову чесму се везује једна анегдота: мајка Мустафе Другог, Гулнуш Султанија, једног дана је видела девојчицу како плаче у Азапкапи, док је чекала воду. Та девојка је била Салиха, коју су прво довели у харем, а затим дали султану за супругу. Након што је постала Валиде Султан, заклела се да ће обезбедити да комшилук у коме је одрасла има свежу воду, а самим тим и фонтану.

Њено покровитељство се такође фокусирало на обнову Галата арапске џамије 1734/35. године и оснивање побожне фондације за допуну плата службеника џамије и обезбеђење читања Мевлида (рођења Посланика) и делова Курана.[11]

Њено архитектонско покровитељство зрачило је изван главног града и обухватило трансформацију Хаци Омер Моакуеа у Ченгелкоу у скупштинску џамију која је поправљена и опремљена мунаром од цигле и исповедаоницом. Поред тога, реконструисала је џамију Алаца Минаре у Ускудару и обновила саборну џамију у тврђави Јереван.[12]

Са Мустафом, Салиха је имала једног сина Махмуда. Махмуд Први (Једренски сарај, 2. август 1696 - Палата Топкапи, 13. децембар 1754). Био је 24. султан Османског царства.[12]

Године 1739. Салиху је погодила непозната тешка болест и пребачена је у палату Тирнакчи у нади да ће се тамо рехабилитовати. Међутим, умрла је 21. септембра 1739. године. Сахрањена је у маузолеју Турхан Султаније, у Новој џамији, Истанбул.[12][13][14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wielemaker 2015, стр. 220, 222.
  2. ^ а б Uluçay 2011, стр. 116.
  3. ^ а б Sakaoğlu 2008, стр. 394.
  4. ^ а б Wielemaker 2015, стр. 222.
  5. ^ Wielemaker 2015, стр. 221.
  6. ^ Wielemaker 2015, стр. 81-82.
  7. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 395.
  8. ^ Wielemaker 2015, стр. 50.
  9. ^ а б в г Davis, Fanny (1986). The Ottoman Lady: A Social History from 1718 to 1918. Greenwood Publishing Group. стр. 174. ISBN 978-0-313-24811-5. 
  10. ^ Wielemaker 2015, стр. 30.
  11. ^ Wielemaker 2015, стр. 222-23.
  12. ^ а б в Wielemaker 2015, стр. 223.
  13. ^ Uluçay 2011, стр. 117.
  14. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 398.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wielemaker, Alexander Frans (2015). The Taksim water network, 1730-33. Political consolidation, dynastic legitimization, and social networks. 
  • Uluçay, Mustafa Çağatay (2011). Padişahların kadınları ve kızları. Ankara, Ötüken. 
  • Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. ISBN 978-9-753-29623-6. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салиха_Султан&oldid=27523533”