Палата Топкапи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Топкапи палата
Topkapi Palace Seen From Harem.JPG
Информације
Локација Османско царство Истанбул, Османско царство
Статус предложена
Коришћење 1465—1856.
Технички детаљи
Број спратова
Површина 592.600 m²
Компаније
Управљање Сви султани од Мехмеда II до Абдул Меџида I

Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. Topkapı Sarayı) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[1][2] Изграђена је на захтев Мехмеда II Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.

Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.

Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".

Историја[уреди]

Изградња Палате Топкапи започела је 1459. године по наредби султана Мехмеда II Освајача, са циљем да се направи византијски Константинопољ. Име му на турском у буквалном преводу значи Палата топовске капије јер је изграђена на месту градских врата Константинопоља која су уништена турским топовима.

На врхунцу моћи Османског царства, палата је представљала град у малом и у њој је живело око 4.000 људи одједном и покривала је веће подручје уз обалу него данас (око 700.000 m²). Комплекс се ширио вековима, обично у обновама након катастрофа као што су земљотрес 1509. и пожар 1665. године. Крајем 17. века палата губи свој значај јер султани више времена проводе у својој новој палати на Босфору.

На крају је султан Абдулмеџид I преместио двор у новоизграђену палату у стилу европске културе, Долмабахче. Но, ипак су неке функције, попут царске ризнице, књижнице, џамије и ковачнице новца, задржане у Топкапи сарају.

Након пропасти Османског царства 1921. године, Палата Топкапи је државним декретом 1924. године претворена у Царски музеј под управом Министарства културе и туризма.

Одлике[уреди]

Палата је комплекс који чини палата с четири главна дворишта, попут одвојених домаћинстава (Аулус) са стотинама просторија и много мањих грађевина на површини од 592.600 m². У њој се налазе џамије, болница, пекаре, ковачница и још много тога. Само најважније просторије су отворене за јавност, а остатак строго чувају представници министарства и оружане снаге турске војске.

Царска врата (Bâb-ı Hümâyûn) воде до првог дворишта у којем су били уреди и управа. У друго двориште су водила Врата поздрава (Bâb-üs Selâm) где се налазила царска већница (софа) и ризница. Врата чедности (Bâbüssaâde) су водила у треће двориште у којему је био харем (Harem-i Hümayûn) и унутрашње приватне просторије султана, попут приватне школе (ендерун). У четвртом дворишту које попут терасе гледа на Босфор, су биле приватне просторије и грађевине за дневни боравак султана.

Осим што је палата изванредан пример османске архитектуре, у њој се налазе и вредни примерци царског намештаја, порцулана, одеће, оружја, илуминираних рукописа (међу којима и Хрвојев мисал), калиграфски списи и фреске, као и изложбе накита и других вредности из османске ризнице.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8. 
  2. ^ „Topkapi Palace Museum - museum, Istanbul, Turkey”. 

Литература[уреди]

  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8. 
  • G., Goodwin (2003). A History of Ottoman Architecture. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-27429-3. 
  • Turhan Can, Topkapi Palace, Orient Turistik Yayinlar Ve Hizmetler Ltd., Istanbul, 1994;
  • Turner, J. (ed.) - Grove Dictionary of Art - Oxford University Press, USA; New edition (January 2). 1996. ISBN 978-0-19-517068-9.
  • Ertug, Ahmet. Topkapi : The Palace of Felicity. Istanbul: Ertug and Koluk. стр. 244 pages. 
  • İpşiroğlu, Mazhar Şevket (1980). Masterpieces from the Topkapı Museum : paintings and miniatures. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-23323-8. 
  • Goodwin, Godfrey (2000). Topkapi Palace: An Illustrated Guide to its Life and Personalities. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-067-5. 
  • Topkapi Palace Museum (2001). The Imperial Treasury. MAS Publications. ISBN 978-975-7710-04-2. 
  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 978-0-262-14050-8. 
  • Misugi, Takatoshi (1981). Chinese porcelain collections in the Near East: Topkapi and Ardebil. Hong Kong: Hong Kong University Press. ISBN 978-962-209-004-0. 
  • Ahmet Ertuğ. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertug & Kokabiyik. 1989. ASIN B0006F4CM6
  • Tahsin Oz. Topkapi Saray Museum 50 Masterpieces. Turkish Press. ASIN B000VHIQCG
  • J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum. Architecture; the Harem and other buildings. New York Graphic Society. 1988. ASIN B000MKDDF2
  • Hulya Tezcan, J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum: Textiles. Bulfinch Press.1986. ISBN 978-0-8212-1634-7.
  • J. M. Rogers (Author), Cengiz Koseoglu. Topkapi Saray Museum. Bulfinch Press.1988. ISBN 978-0-8212-1672-9.
  • Rogers, J.M. (1987). The Topkapı Saray Museum: Carpets. Boston: Little, Brown & Company. ISBN 978-0-8212-1679-8. 
  • Filiz Pcafgman (Author), J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum: Manuscripts. Bulfinch Press.1986. ISBN 978-0-8212-1633-0.
  • Regina Krahl (Author), Nurdan Erbahar (Author), John Ayers (Author). Chinese Ceramics in Topkapi Saray Museum, Istanbul: A Complete Catalogue. Sotheby Parke Bernet Publications.1986. ISBN 978-0-85667-184-5.
  • Zeynep M. Durukan. The Harem of the Topkapi Palace. Hilal Matbaacilik Koll. 1973. ASIN B000OLCZPI
  • Esin Atil. Suleymanname: The Illustrated History of Suleyman the Magnificent. Harry N Abrams. 1986. ISBN 978-0-8109-1505-3.
  • Fanny Davis. Palace of Topkapi in Istanbul. 1970. ASIN B000NP64Z2
  • Turhan Can. Topkapi Palace. Orient Touristic Publishing Service. 1997. ASIN B000JERAEQ
  • Claire, Karaz (2004). Topkapi Palace Inside and Out: A Guide to the Topkapi Palace Museum and Grounds. Istanbul: Çitlembik Publications. ISBN 978-975-6663-49-3. 
  • Sabahattin Turkoglu. The Topkapi Palace. NET. 1989. ISBN 978-975-479-074-0.
  • Ilhan Aksit. Topkapi Palace. Istanbul. 1994. ASIN B000MPGBGK
  • Ergun, Nilgün, and Özge İskender. 2003. Gardens of the Topkapi Palace: An example of Turkish garden art. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes, vol.23, no.i: 57-71.
  • Ilber Ortaylı. Topkapi Palace. Tughra Books. Somerset, New Jersey. 2008. ISBN 978-1-59784-141-2.
  • İlhan Akşit. The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür Turizm Yayınları. ISBN 978-975-7039-26-6.

Спољашње везе[уреди]