Палата Топкапи

С Википедије, слободне енциклопедије
Топкапи палата
Topkapi Palace Seen From Harem.JPG
Информације
Локација Османско царство Истанбул, Османско царство
Статус предложена
Коришћење 1465—1856.
Технички детаљи
Број спратова
Површина 592.600 m²
Компаније
Управљање Сви султани од Мехмеда II до Абдул Меџида I
Веб-сајт https://muze.gen.tr/muze-detay/topkapi

Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. Topkapı Sarayı) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[1][2] Изграђена је на захтев Мехмеда II Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.

Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.

Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".

Историја[уреди | уреди извор]

Изградња Палате Топкапи започела је 1459. године по наредби султана Мехмеда II Освајача, са циљем да се направи византијски Константинопољ. Име му на турском у буквалном преводу значи Палата топовске капије јер је изграђена на месту градских врата Константинопоља која су уништена турским топовима.

На врхунцу моћи Османског царства, палата је представљала град у малом и у њој је живело око 4.000 људи одједном и покривала је веће подручје уз обалу него данас (око 700.000 m²). Комплекс се ширио вековима, обично у обновама након катастрофа као што су земљотрес 1509. и пожар 1665. године. Крајем 17. века палата губи свој значај јер султани више времена проводе у својој новој палати на Босфору.

На крају је султан Абдулмеџид I преместио двор у новоизграђену палату у стилу европске културе, Долмабахче. Но, ипак су неке функције, попут царске ризнице, књижнице, џамије и ковачнице новца, задржане у Топкапи сарају.

Након пропасти Османског царства 1921. године, Палата Топкапи је државним декретом 1924. године претворена у Царски музеј под управом Министарства културе и туризма.

Одлике[уреди | уреди извор]

Палата је комплекс који чини палата с четири главна дворишта, попут одвојених домаћинстава (Аулус) са стотинама просторија и много мањих грађевина на површини од 592.600 m². У њој се налазе џамије, болница, пекаре, ковачница и још много тога. Само најважније просторије су отворене за јавност, а остатак строго чувају представници министарства и оружане снаге турске војске.

Царска врата (Bâb-ı Hümâyûn) воде до првог дворишта у којем су били уреди и управа. У друго двориште су водила Врата поздрава (Bâb-üs Selâm) где се налазила царска већница (софа) и ризница. Врата чедности (Bâbüssaâde) су водила у треће двориште у којему је био харем (Harem-i Hümayûn) и унутрашње приватне просторије султана, попут приватне школе (ендерун). У четвртом дворишту које попут терасе гледа на Босфор, су биле приватне просторије и грађевине за дневни боравак султана.

Осим што је палата изванредан пример османске архитектуре, у њој се налазе и вредни примерци царског намештаја, порцелана, одеће, оружја, илуминираних рукописа (међу којима и Хрвојев мисал), калиграфски списи и фреске, као и изложбе накита и других вредности из османске ризнице.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8. 
  • G., Goodwin (2003). A History of Ottoman Architecture. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-27429-3. 
  • Turhan Can, Topkapi Palace, Orient Turistik Yayinlar Ve Hizmetler Ltd., Istanbul, 1994;
  • Turner, J. (ed.) - Grove Dictionary of Art - Oxford University Press, USA; New edition (January 2). 1996. ISBN 978-0-19-517068-9.
  • Ertug, Ahmet. Topkapi : The Palace of Felicity. Istanbul: Ertug and Koluk. стр. 244 pages. 
  • İpşiroğlu, Mazhar Şevket (1980). Masterpieces from the Topkapı Museum : paintings and miniatures. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-23323-8. 
  • Goodwin, Godfrey (2000). Topkapi Palace: An Illustrated Guide to its Life and Personalities. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-067-5. 
  • Topkapi Palace Museum (2001). The Imperial Treasury. MAS Publications. ISBN 978-975-7710-04-2. 
  • Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 978-0-262-14050-8. 
  • Misugi, Takatoshi (1981). Chinese porcelain collections in the Near East: Topkapi and Ardebil. Hong Kong: Hong Kong University Press. ISBN 978-962-209-004-0. 
  • Ahmet Ertuğ. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertug & Kokabiyik. 1989. ASIN B0006F4CM6
  • Tahsin Oz. Topkapi Saray Museum 50 Masterpieces. Turkish Press. ASIN B000VHIQCG
  • J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum. Architecture; the Harem and other buildings. New York Graphic Society. 1988. ASIN B000MKDDF2
  • Hulya Tezcan, J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum: Textiles. Bulfinch Press.1986. ISBN 978-0-8212-1634-7.
  • J. M. Rogers (Author), Cengiz Koseoglu. Topkapi Saray Museum. Bulfinch Press.1988. ISBN 978-0-8212-1672-9.
  • Rogers, J.M. (1987). The Topkapı Saray Museum: Carpets. Boston: Little, Brown & Company. ISBN 978-0-8212-1679-8. 
  • Filiz Pcafgman (Author), J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum: Manuscripts. Bulfinch Press.1986. ISBN 978-0-8212-1633-0.
  • Regina Krahl (Author), Nurdan Erbahar (Author), John Ayers (Author). Chinese Ceramics in Topkapi Saray Museum, Istanbul: A Complete Catalogue. Sotheby Parke Bernet Publications.1986. ISBN 978-0-85667-184-5.
  • Zeynep M. Durukan. The Harem of the Topkapi Palace. Hilal Matbaacilik Koll. 1973. ASIN B000OLCZPI
  • Atil, Esin (1986). Suleymanname: The Illustrated History of Suleyman the Magnificent. Harry N Abrams. ISBN 978-0-8109-1505-3. 
  • Fanny Davis. Palace of Topkapi in Istanbul. 1970. ASIN B000NP64Z2
  • Turhan Can. Topkapi Palace. Orient Touristic Publishing Service. 1997. ASIN B000JERAEQ
  • Claire, Karaz (2004). Topkapi Palace Inside and Out: A Guide to the Topkapi Palace Museum and Grounds. Istanbul: Çitlembik Publications. ISBN 978-975-6663-49-3. 
  • Turkoglu, Sabahattin (1989). The Topkapi Palace. NET. ISBN 978-975-479-074-0. 
  • Ilhan Aksit. Topkapi Palace. Istanbul. 1994. ASIN B000MPGBGK
  • Ergun, Nilgün, and Özge İskender. 2003. Gardens of the Topkapi Palace: An example of Turkish garden art. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes, vol.23, no.i: 57-71.
  • Ilber Ortaylı. Topkapi Palace. Tughra Books. Somerset, New Jersey. 2008. ISBN 978-1-59784-141-2.
  • İlhan Akşit. The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür Turizm Yayınları. ISBN 978-975-7039-26-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]