Samerhil

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Samerhil škola
Osnovana 1921
Osnivač Aleksandar Saterlend Nil (Alexander Sutherland Neill)
Veb stranica http://www.summerhillschool.co.uk/

Samerhil (engl. Summerhill) je nekonvencionalna škola koju je 1921. u Helerau blizu Drezdena osnovao škotski pedagog Aleksandar Saterlend Nil (Alexander Sutherland Neill). Danas se škola nalazi u Lejstonu, Safok, Engleska.[1] U toj školi deca imaju drugačija prava i odgovornosti nego u tradicionalnim školama.

Deca koja pohađaju Samerhil nisu obavezna da dolaze na nastavu ako to ne žele. Sami odlučuju da li će raditi u školskim radionicama, igrati se, čitati, ili lenčariti. Učitelji im ne nameću svoje stavove a Nil kaže da je jedino što je za decu u budućnosti bitno da budu srećna, a nipošto da ispunjavaju roditeljska i društvena očekivanja.

Nil je u Samerhil često primao problematičnu decu u čijem je vaspitanju koristio nekonvencionalne metode kao što su nagrađivanje deteta kad bi ovo nešto ukralo, dopuštanje uništavanja školske imovine, dopuštanje da dete godinama uopšte ne prisustvuje ni jednom času i druge, zbog čega su ga neki stručnjaci kritikovali iako su kod prevaspitavanja takve dece ti metodi često bili efikasni.[2]

Nil sam priznaje svoje neuspehe s nekom decom koja bi u školu dolazila starija i s dosta problema nakupljenih tokom odrastanja. Zato se Nil orijentisao na prijem mlađe dece na koju društvo još nije imalo prilike „nepovoljno“ uticati.[3]

Posle Nilove smrti 1973. godine, školu je do 1985. godine vodila njegova supruga Ena, a od tada je vodi njihova ćerka Zoe Nil Redhed (Zoë Neill Readhead).

Glavne karakteristike Samerhila[uredi | uredi izvor]

Nilove ideje o školi su između ostalog zasnovane na njegovom uzoru Homeru Lejnu (Homer Lane). Nil je postavio tri glavne karakteristike Samerhila:[4]

Postojala je školska zajednica u kojoj su deca i nastavno osoblje ravnopravno regulisali važna pitanja rada škole

  • Dobrovoljni dolazak na nastavu
  • Radionice za učenike

Time je deci dato mnogo slobode, ali ipak nisu bili oslobođeni pravila. Važio je princip slobodno vaspitanje a ne bez vaspitanja, kako je 1960.-tih godina, za vreme studentskog pokreta u Nemačkoj pogrešno interpretirano. Pojam vaspitanje bez autoriteta, koji je između ostalog upotrebljen u nemačkom naslovu jedne od njegovih knjiga, sam A. S. Nil nije nikada koristio.[6] Nil svoju pedagošku praksu označava kao samoregulativno vaspitanje. Nil je hteo da deci omogući da žive sopstveni život, a ne ono što im propisuju autoriteti kao roditelji ili vaspitači.

Dobrovoljna nastava[uredi | uredi izvor]

Nasuprot tradicionalnim školama učenicima u Samerhilu je na prvom mestu sloboda učenika. Učestvovanje na nastavi u Samerhilu je dobrovoljno. Nil je polazio od toga da deca žele da uče i da su onda marljiva. Pošto samo zainteresovani učenici učestvuju u nastavi ona je efektnija. Atmosfera učenja je prijatnija. U nemačkom prevodu "Samerhil-deci vratiti njihovo detinjstvo" od Metjua Apletona (Matthew Appleton) ta forma učenja je označena kao samoregulativno učenje.[7]

Učenici koji dolaze iz neke tradicionalne škole u prvo vreme najčešće koriste mogućnost da ne moraju da idu na nastavu. Može da potraje više meseci dok se ta faza ne prevaziđe, zavisno od kvantiteta i kvaliteta prethodnih negativnih iskustava. Ne postoji striktna podela na razrede prema starosti učenika. Postoji grupa za učenike do 10 godina, jedna za učenike 10-12 godina kao i tematski kursevi za starije učenike.

Pravila i obaveze u Samerhilu[uredi | uredi izvor]

Iako učenici u Samerhilu imaju velike slobode, ipak se kod Samerhila ne radi o školi bez pravila. Postoji preko 200 pravila. Ta pravila ipak određuje i ukida plenarna sednica škole, u kojoj, jasno je, učenici imaju većinu. Izuzetak su samo pravila koja moraju da se donesu na osnovu zakonskih propisa, na pr. korišćenje bazena za plivanje, penjanje na krov. Osim toga ne postoje pravila koja ne donose ili ukidaju sami učenici. Time je zagarantovano da prilikom postavljanja pravila vaspitači nemaju veća prava od učenika.

Održavanje reda[uredi | uredi izvor]

Da bi se obezbedio propisan školski dan postoji u Samerhilu jedna vrsta podele vlasti na demokratskim osnovama. Pri tome postoje četiri organa: odbor, osobe ombudsmana, tribunal i generalna sednica.

Generalna sednica[uredi | uredi izvor]

Kod generalne sednice radi se o odboru zakonodavne vlasti. Tamo se svake subote određuju pravila za Samerhil. Svaki učenik ima jedan glas i sve odluke se donose po ključu većine. Pošto učenici čine većinu, oni mogu da nadglasaju vaspitače. Samo u oblastima zdravstva, bezbednosti i uprave pravo odlučivanja ima jedino direkcija, kao na pr. kod zapošljavanja novog nastavnika ili kod odlučivanja o školskom novcu. I striktnu zabranu alkohola za sve učenike učenici ne mogu da promene.

Tribunal[uredi | uredi izvor]

Tribunal je odbor sa zakonskom vlasti i održava se svakog petka uz učešće sve dece i vaspitača. Pod predsedavanjem jednog neutralnog dobrovoljca iz tog kruga diskutuje se o problemima. Pri tome se ne obrađuju samo problemi između učenika, već i problemi između učenika i nastavnika. Nastavnici mogu kod povreda pravila da budu dovedeni pred tribunal kao i učenici. O konsekvencama se na kraju odlučuje odlukom većine. Pri tome svaki učesnik ima jedan glas. I ovde dakle učenici mogu da nadglasaju nastavnike. Tipične kazne tribunala su pranje posuđa ili ispomoć u pozorištu.

Ombudsman[uredi | uredi izvor]

Za svakodnevne probleme kao na pr. tuče, nadležni su ombudsmani. To su učenici koji se biraju za period od 14 dana i vrše dužnost čuvara reda ili izabranog sudije. Ako se počinilac ne saglasi s odlukom ombudsmana, on može problem da iznese tribunalu.

Nadziranje spavanja[uredi | uredi izvor]

Stariji učenici vrše nadziranje spavanja. Oni noću kontrolišu spavaonice i paze na to da su učenici u propisano vreme u svojim sobama, odnosno da gase svetlo. Oni mogu da pošalju učenike u krevet, a da se isti ne mogu tome suprostaviti. Ali postoji mogućnost da se podnese žalba tribunalu. Pravila o noćnom miru donose sama deca. Ponekad se ova pravila i ukidaju, tako da svako sme da ne ide u krevet dokle želi. Naravno, oni koji se tada osećaju uznemiravani, mogu na sednici ponovo da predlože pravila koja važe onda, ako ih donese većina.

U praksi[uredi | uredi izvor]

Nijedna od predstavljenih funkcija, kao predsedavanje sednicom ili tribunalom, ni u kom obliku nije plaćena ili povezana sa privilegijama. Svaki učenik i nastavnik ima mogućnost da podnese žalbu protiv učesnika tribunala ili sednice ili da zamoli otpuštanje iz službe. Time je zagarantovano da službenici ne mogu biti zloupotrebljeni. U godinama od 1921. pokazalo se da u Samerhilu postoje razne faze. Događa se da se na sednicama u toku jedne ili dve godine stalno donose nova pravila, što predstavlja autoritativnu fazu. Posle nekoliko godina, to je učenicima previše autoritativno i onda se ukidaju skoro sva pravila. To je onda anarhistička faza. Stariji učenici su u toj fazi u stanju da se dobro ponašaju. Mlađi učenici, međutim, često još ne znaju granice u međusobnim odnosima i uskoro ponovo zahtevaju pravila. Tako se postepeno ponovo određuju nova pravila i Samerhil ponovo postaje autoritativan.[6]

Problematični učenici/učenice[uredi | uredi izvor]

Kada se neki učenik ponaša tako da uznemirava druge, često se takvo ponašanje ne smatra negativnim nego se za takvog učenika proglašava dan pažnje. Tog dana su svi u Samerhilu pozvani da se naročito brinu o tom učeniku i da mu što bolje pomognu. Zajednica reguliše nastale probleme. Ona je veoma senzibilna i nalazi dobra rešenja, na pr. onome ko nezakonito koristi bicikl, pokloni bicikl. Ima, međutim, i retkih slučajeva u kojima se deca Samerhila, odnosno njihovi roditelji stavljaju pred odluku, ili da se priključe zajednici ili da je napuste.

Sudski proces 2000. godine[uredi | uredi izvor]

Godine 1999. Samerhilu je zaprećeno zatvaranjem od strane školskih vlasti, između ostalog zbog dobrovoljne nastave. Sudski proces je pred Nezavisnim školskim tribunalom, u martu 2000. godine iznenađujuće završen u korist škole. Sud je utvrdio da se učenje ne mora uvek nužno postizati na časovima nastave i odredio da se prestane sa neuobičajeno čestim inspekcijama škole.[8][9]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Summerhill – Early days”. Summerhill. Arhivirano iz originala 13. 09. 2009. g. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  2. ^ A.S. Neill. Summerhill. ISBN 978-0-14-020940-2.
  3. ^ Summerhill, Pro und Contra. 15 Ansichten zu A. S. Neills „Theorie und Praxis“. Rowohlt, Reinbek. 1985. ISBN 978-3-499-16704-1.
  4. ^ A. Kühn: Alexander S. Neill in Hellerau - die Ursprünge Summerhills
  5. ^ Johannes-Martin Kamp: Kinderrepubliken. Geschichte, Praxis und Theorie radikaler Selbstregierung in Kinder- und Jugendheimen. Leske+Budrich, Opladen 1995 (zugleich Universität Essen: phil. diss. 1994). ISBN 978-3-8100-1357-6.
  6. ^ a b Alexander S. Neill: Theorie und Praxis der antiautoritären Erziehung. Das Beispiel Summerhill. Rowohlt, Reinbek 1969
  7. ^ Matthew Appleton: Summerhill – Kindern ihre Kindheit zurückgeben. Demokratie und Selbstregulierung in der Erziehung. Schneider, Baltmannsweiler. 2003. ISBN 978-3-89676-625-0.
  8. ^ „Summerhill on trial”. BBC News. 20. 3. 2000. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  9. ^ „Summerhill closure threat lifted”. BBC News. BBC. 23. 3. 2000. Pristupljeno 9. 5. 2017. 


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • A.S. Neill. Summerhill. ISBN 978-0-14-020940-2.
  • Matthew Appleton: Summerhill – Kindern ihre Kindheit zurückgeben. Demokratie und Selbstregulierung in der Erziehung. Schneider, Baltmannsweiler. 2003. ISBN 978-3-89676-625-0.
  • Johannes-Martin Kamp: Kinderrepubliken. Geschichte, Praxis und Theorie radikaler Selbstregierung in Kinder- und Jugendheimen. Leske+Budrich, Opladen 1995 (zugleich Universität Essen: phil. diss. 1994). ISBN 978-3-8100-1357-6.
  • Friedrich Koch: Der Aufbruch der Pädagogik. Welten im Kopf. Bettelheim, Freinet, Geheeb, Korczak, Montessori, Neill. EVA, Hamburg. 2000. ISBN 978-3-434-53026-8.
  • Axel D. Kühn: Alexander S. Neill. Rowohlts Monographien rm 549, Reinbek bei Hamburg. 1995. ISBN 978-3-499-50549-2.
  • Peter H. Ludwig (ed): Summerhill, antiautoritäre Erziehung heute. Ist die freie Erziehung wirklich gescheitert? Beltz, Weinheim. 1997. ISBN 978-3-407-25173-2. (zur Problematik des Begriffs „Antiautoritäre Erziehung“ sowie Berichte über Schulen nach dem Vorbild Summerhills weltweit).
  • Alexander S. Neill: Selbstverwaltung in der Schule. Pan, Zürich 1950, Neuauflage Pestalozzianum, Zürich. 2005. ISBN 978-3-403-08649-9.
  • Alexander S. Neill: Theorie und Praxis der antiautoritären Erziehung. Das Beispiel Summerhill. Rowohlt, Reinbek. 1969. ISBN 978-3-499-60209-2. (OA: 1960; Gebundene Ausgabe 1965 unter Titel Summerhill).
  • Alexander S. Neill: Das Prinzip Summerhill. Fragen und Antworten, Argumente, Erfahrungen, Ratschläge. Rowohlt, Reinbek. 1986. ISBN 978-3-499-16690-7.
  • Summerhill, Pro und Contra. 15 Ansichten zu A. S. Neills „Theorie und Praxis“. Rowohlt, Reinbek. 1985. ISBN 978-3-499-16704-1.
  • Ivan Illich: Entschulung der Gesellschaft. Eine Streitschrift. Beck. . München. 2003. ISBN 978-3-406-49486-4. 
  • The New Summerhill - A. S. Neill, edited by Albert Lamb & Zoe Readhead, London . . Penguin Books. 1992. ISBN 978-0-14-016783-2. 
  • Alexander S. Neill: Die grüne Wolke. Den Kindern von Summerhill erzählt. Rowohlt, Reinbek bei Hamburg. ISBN 978-3-498-04611-8.
  • Thomas Nitschke: Die Gartenstadt Hellerau als pädagogische Provinz. Hellerau, Dresden. 2003. ISBN 978-3-910184-43-5.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самерхил&oldid=27738437”