Samuilov natpis

Samuilov natpis jeste epigrafski spomenik iz 993. godine, nadgrobni natpis bugarskog cara Samuila, postavljen na grobu njegovih roditelja i brata, u crkvi Svetog Germana, na obali Malog Prespanskog jezera.

Fotografija nadgrobne ploče s natpisom Samuila iz knige „Izveštaj Ruskog Arheološkog instituta u Konstantinopolju“ (snimak Uspenskog, 1899. godina)

To je najstariji staroslovenski ćirilični spomenik sa tačno utvrđenim datumom — 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. godine). Sada se nalazi u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji.

Istorija

Replika nadgrobne ploče (nalazi se u selu Samuilova Tvrđava, Blagojevgradska oblast, Bugarska)

Natpis je djelimično oštećena mramorna ploča, dimenzija 130×67×7 cm, otkrivena 1888. godine tokom dogradnje crkve Svetog Germana u selu German, na obali Malog Prespanskog jezera (Makedonija).

Izrađen je po narudžbini cara Samuila (997—1014), u spomen na roditelje mu — komitu (od grč. κόμησ [kómes] — „knez”) Nikolu i Ripsimiju i brata mu Davida. Sastoji se od 11 redova, ispisanih u stilu tzv starog uncijala, pod uticajem rukopisa liturgijskog uncijala.

Natpis je prvi objavio direktor Ruskog arheološkog instituta u Carigradu, Fjodor Uspenski, 1899. godine, a ubrzo potom o njemu pišu i Konstantin Jireček, Timotej Florinski i Ljubomir Miletić.

Godine 1916, u jeku Prvog svjetskog rata, Samuilov natpis prenet je u Sofiju. Učinio je to Stefan Kostov, etnograf Prve bugarske armije, koji je proučavao Vardarsku Makedoniju tokom bugarske okupacije juga Srbije (1915—1918).

Tekst

Original

†vъ imѧ ѡtьca i sъina i s҃tago dѹha azъ samoip(l)ь rabъ b҃ži polagaѫ

pamѧtь ѡtьcѹ i matєri i bratѹ na krъstѣhъ sihъ• imєna ѹsъpъšihъ

nikola rabъ b҃ži ... ѣ davdъ napisa ... vъ lѣto otъ sъtvorєniя mirѹ

ѕ҃• fa҃• inъdikta ѕ҃•

Prevod

„†U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Ja, Samuil, rab Božji, polažem
spomen ocu i materi i bratu na krstu ovom. Imena upokojenih:
Nikola, rab Božji, ...e David. Napisano ... u leto, od stvorenja sveta

6501, indikta 6.^[1]“

Reference

^ 992/93 godina n.e.; Indiktion označava ciklus od 15 godina, koji se koristio u Rimskom kalendaru.

Literatura

Kos, M. O natpisu cara Samuila, Glasnik srpskog naučnog društva 5, 1929, pp. 203–209
Ivanov, Йor. (Ivanov, Ĭor.) Bъlgarski starini iz Makedoniя. Sofiя, 1931, s. 25.
Ivanov, Ĭordan (1872—1947). Bŭlgarski starini na Makedoniia, 1970.
Kos, M. (Kos, Milko) O natpisu cara Samuila, Glasnik srpskog naučnog društva 5, 1929, s. 203–209.
Stepanos Taroneci-Asohik (Asoghik, Stepanos T., 10th–11th c.). Vseobщaя istoriя Stepanosa Taronskogo - Asohika po prozvaniю, pisatelя HІ stoletiя. Perevod s armяnskogo i obъяsneniя N.Эminыm. Moskva, Tipografiя Lazarevskogo instituta vostočnыh яzыkov. 1864. XVIII, 335 str.
Stepanos, Tarōnetsi (Stepanos Asoghik Taronetsi, 10th–11th c.) Tiezerakan patmutyun, Erevan, 2000, Pp. 455 (303–304).
Adontz, Nikoghayos. Samuel l'Armenien, Roi des Bulgares. Bruxelles, Palais des academies, 1938, Pp. 63.
Adontz, Nicolas. Etudes Armeno-Byzantines. Livraria Bertrand. Lisbonne, 1965, pp. 347–407 (384).
Lang, David M. The Bulgarians, London, 1976.
Lang, David M. The Armenians. A People in Exile. London, 1981, Pp. 203 (55, 105).

[1] 992/93 godina n.e.; Indiktion označava ciklus od 15 godina, koji se koristio u Rimskom kalendaru.

[1]