Мало Преспанско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мало Преспанско језеро
St.Ahil from Langi.JPG
Координате40°39′21″ СГШ; 21°13′12″ ИГД / 40.65582° СГШ; 21.22002° ИГД / 40.65582; 21.22002 Координате: 40°39′21″ СГШ; 21°13′12″ ИГД / 40.65582° СГШ; 21.22002° ИГД / 40.65582; 21.22002
Типтектонско
Земље басена Грчка
 Албанија
Макс. дужина34 km
Макс. ширина6,6 km
Површина45,39 km2
Прос. дубина6,7 m
Макс. дубина7,7 m
Мало Преспанско језеро на мапи Грчке
Мало Преспанско језеро
Мало Преспанско језеро

Мало Преспанско језеро је језеро на граници између Грчке и Албаније, које лежи јужно од већег Преспанског језера, од кога га дели само мала превлака. Велики део језера припада Грчкој, а мањи Албанији.

Географија[уреди]

Охридско, Преспанско и Мало Преспанско језеро.

Мало Преспанско језеро лежи у Преспанској котлини поред града Лерина, већим делом се налази у Грчкој (43,5 км²) а мањим у Албанији (3,9 км²). Слив језера је 189 км², од тога је 138 км² у Грчкој, те 51 км² у Албанији. Мало Преспанско језеро је део Парка природе Преспа, заједно са већим Преспанским језером. Парк се простире на 2.000 км² у три државе, заједнички су га основале владе Републике Македоније, Грчке и Албаније.

Језеро лежи на надморској висини од 853 м и окружено је високим планинама, веће северно Преспанско језеро лежи 4 метра ниже (849 м).[1] Има површину од 45,39 км², дуго је 10,6, и широко 6,6 км. Просечна дубина језера је 6,7 м, а максимална 7,7 м. Летња температура воде креће се од 21 °C до максимално 28 °C, зими се језеро често заледи. На Малом Преспанском језеру постоје два острва Свети Ахил (или Св. Ахилеј) и Видринец. На острву Свети Ахил је цар Самуило у 10. веку подигао утврђење и цркву Св. Ахила из Ларисе. Остаци цркве која је дограђивана у каснијим временима видљиви су и данас.[2]

Хидролошке карактеристике[уреди]

Језеро добија воде од неколико водотока, највећи је Палиорема или Агиос Германос (Стара река) који је 1936. скренут према Преспанском језеру. Након тога прокопан је канал са уставом, који повезује два језера. Кад је 1953. исушено језеро Малик код Корче у Албанији, прокопан је канал на албанској страни до реке Девол за наводњавање поља код Корче. Као резултат тога, данас је јужни део језера прилично загађен ерозивним материјалом који наноси река Девол, и сав је обрастао у трску. Воде из Малог Преспанског језера већином отичу преко канала у Преспанско језеро, а одатле подземним каналима у Охридско језеро, тако да се воде језера обнављају сваке 3,4 године.

Флора и фауна[уреди]

Мало Преспанско језеро заједно са Преспанским језером формира јединствени екосистем. Уз језера и околна блата живе видре (Лутра лутра) две врсте корњача, 9 врста гуштера и 10 врста змија. Језеро нема пуно врсти риба, али има пуно зооплактона.[3] Једно је од најважнијих станишта за гњежђење пеликана, од обичних до белоглавих. Данас у Парку природе Преспа живи 1000 парова белоглавих пеликана, што је највећи број у Европи.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ N. T. Skoulikidis, I. Bertahas, T. Koussouris: The environmental state of freshwater resources in Greece (rivers and lakes). Environmental Geology 36 (1–2) November 1998. S. 1 ff.
  2. ^ Stan (Stojan) Malian (2009). History and Religion of Macedonia: Gateway to Europe. AuthorHouse. стр. 120. ISBN 978-1-4389-7764-5. 
  3. ^ E. Michaloudi, M. Zarfdjian and P. S. Economidis: The zooplankton of Lake Mikri Prespa (Hydrobiologia Volume 351, Numbers 1-3, 77-94, DOI: 10.1023/A:1003008306292)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]