Sasanidski građanski rat (628-632)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sasanidski građanski rat (628—632)

Karta Sasanidskog carstva za vreme građanskog rata.
Vreme628-632
Mesto
Irak, Iran, Zakavkazje, Veliki Horasan,
Ishod Jezdigerd III je priznat za legitimnog vladara. Slabljenje Sasanidskog carstva.
Teritorijalne
promene		 Sasanidsko carstvo
Sukobljene strane
Frakcija Parsig, Frakcija Nimruzi Frakcija Pahlav Šahrbarazova vojska
Komandanti i vođe
Piruz Hozroje, Bahman Džaduji, Mardanšah, Namdar Gušnasp Faruh Hormizd, Rostam Farohzad, Faruhzad, Galinije, Mah Adur Gušnasp Šahrbaraz (ubijen)
Jačina
oko


Sasanidski građanski rat 628–632. godine, poznat i kao Sasanidski Interregnum, bio je sukob koji je izbio nakon pogubljenja sasanidskog kralja Hozroja II između plemića različitih frakcija, naročito partske (Pahlav) frakcije, persijske (Parsig) frakcije, i frakcije Nimruzi i vojskovođe Šahrbaraza. Brze promene vladara i sve veća moć pokrajinskih zemljoposednika dodatno su umanjili carstvo. Tokom perioda od četrnaest godina i trinaest uzastopnih kraljeva, Sasanidsko carstvo je znatno oslabilo, a moć središnje vlasti prešla je u ruke njenih vojskovođa, doprinoseći njegovom padu.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Godine 628. Hozroja II su srušile feudalne porodice Irana, u koje su spadali članovio porodice Ispahbudan spahbed Faruh Hormizd i njegova dva sina Rostam Farohzad i Faruhzad. Šhahrbaraz iz porodice Mihran, jermenska frakcija koju je zastupao Varaztirots II Bagaratuni i na kraju Kanadbak iz porodice Kanarangijan.[1] Dana 25. februara, Široje je zajedno sa svojim zapovednikom Aspadom Gušnaspom zauzeo Ktesifon i zatvorio Hozroja II. Potom se proglasio za šaha Sasanidskog carstva i preuzeo je dinastičko ime Kavad II. Nastavio je sa pogubljenjem sve svoje braće i polubraće, uključujući naslednika Mardanšaha, koji je bio Hozrojev najdraži sin. Ubistvom sve svoje braće, "svih dobro obrazovanih, odvažnih i viteških ljudi",[2] vezao je sasanidsku dinastiju za budućeg sposobnog vladara što je opisano kao "ludo divljanje" i "nesmotreno".[3] Tri dana kasnije naredio je Mihru Hormozdu da pogubi njegovog oca Hozroja II. Međutim, nakon ubistva svog oca, Kavad je takođe nastavio sa pogubljenjima ubivši Mihra Hormozda.[4]

Zbog Kavadovih postupaka, njegova vladavina se smatra prekretnicom u istoriji Sasanidskog carstva, a neki naučnici smatraju da je igrao ključnu ulogu u padu Sasanidskog carstva.[3] Svrgavanje i smrt Hozroja kulminirali su haotičnim sasanidskim građanskim ratom 628–632. godine, pri čemu su najmoćniji pripadnici plemstva stekli potpunu autonomiju i počeli da uspostavljaju sopstvenu vlast. Takođe su nastavljena neprijateljstva između persijskih (Parsig) i partskih (Pahlav) plemićkih porodica, koja su podelila resurse države.[2] Saglasnošću iranskih plemića, on je tada sklopio mir sa pobedničkim carem Iraklijem, što je omogućilo Vizantijcima da (ponovo) steknu sve svoje izgubljene teritorije, zarobljene vojnike, odštetu, zajedno sa Časnim krstom i drugim relikvijama i moštima koji su bili izgubljeni padom Jerusalima 614.[5]

Kavad je takođe uzeo sva imanja Faruhzada i stavio ga u pritvor u Istahru. U ovom periodu Piruz Hozroje je preuzeo vođstvo nad frakcijom Parsig, dok je član porodice Ispahbudan Faruh Hormizd preuzeo vođstvo nad Pahlav frakcijom. Kasnije je Kavad II umro od razorne kuge, nakon samo nekoliko meseci vladavine 6. septembra 628. Nasledio ga je osmogodišnji sin Ardašir III.[6]

Rana faza građanskog rata[uredi | uredi izvor]

Za vreme vladavine Ardašira III, Mah Adur Gušnasp je postavljen za njegovog ministra i odlično je upravljao carstvom.[7][8] Godinu dana kasnije, Šahrbaraz je sa snagama od 6000 ljudi,[7] krenuo prema Ktesifonu i opkolio grad. Šahrbaraz, međutim, nije bio u stanju da osvoji grad, pa je tada sklopio savez sa Piruzom Hozrojem, vođom frakcije Parsig i prethodnim ministrom carstva za vreme vladavine Ardaširovog oca, Kavada II. Sklopio je i savez sa Namdarom Gušnaspom, spahbedom Nimruza.[9] Šahrbaraz je uz pomoć ove dve moćne ličnosti zauzeo Ktesifon i pogubio Ardašira III, zajedno sa samim Mah Adurom, uključujući i druge sasanidske plemiće poput Ardabila. Četrdeset dana kasnije, Šahrbaraza je ubio Faruh Hormizd, koji je potom na presto doveo Boran, ćerku Hozroja II. Potom je imenovala Faruha za ministra carstva.

Borana su svrgli Šapur-i Šahrvaraz, sin sestre Hozroja II Mirhran, i sasanidskog uzurpatora Šahrbaraza. Ubrzo nakon toga, Piruz i njegova frakcija su ga svrgli, jer nisu priznavali njegovu vlast. Piruz je krunisao Azarmidoht, Boraninu sestru, za vladara Irana.[10]

Kasna faza građanskog rata[uredi | uredi izvor]

Azarmidoht je po savetu plemića nakon utamničenja Faruhzada naredila njegovo oslobađanje i vrativši ga na slobodu uputila mu pozi da još jednom služi na visokoj funkciji Sasanida. Faruhzad je, međutim, odbio poziv i odbio da služi pod ženom. Potom se povukao u hram vatre u Istahru. Faruh Hormizd, je kako bi ojačao svoj autoritet i stvorio modus vivendi između Pahlava i Parsiga, zamolio Azarmidoht (koja je bila kandidat Parsig frakcije) da se uda za njega.[11] Azarmidoht je to, međutim, odbila.[12] Nakon što je njegov predlog odbijen, Faruh Hormizd " se više nije sklonio sa samog trona", izjavivši "Danas sam vođa naroda i stub zemlje Irana."[12] Počeo je da kuje novac na isti način kao i vladar, posebno u Istahru u Parsu i Nahavandu u Mediji.[12] Da bi se obračunala sa Faruhom Hormizdom, Azarmidoht se navodno udružila sa pripadnikom dinastije Mihranida Sijavahšom, koji je bio unuk Bahrama Čobina, poznatog vojnog zapovednika (spahbed) i nakratko šaha Iran.[13] Uz Sijavahšovu pomoć, Azarmidoht je ubila Faruha Hormizda.[14]Sin Faruha Hormizda Rostam Farohzad, koji je u to vreme bio stacioniran u Horasanu, nasledio ga je kao vođu Pahlava. Da bi se osvetio za očevu smrt, krenuo je na Ktesifon, "pobedivši svaku vojsku Azarmidoht koje je sreo".[15] Potom je pobedio Sijavahšove snage u Ktesifonu i zauzeo grad.[15]

Rostam je nedugo zatim oslepeo i na kraju ubio Azarmidoht, a zatim je na presto vratio njenu sestru Boran.[15][16] Međutim, sledeće godine je u Ktesifonu izbila pobuna; dok je iranska vojska bila okupirana drugim stvarima, Parsig, je nezadovoljan Rostamovim upravljanjem državom kao neke vrste regenta kraljice Boran, pozvao na svrgavanje Boran i povratak istaknutog lika iz Parsig-a Bahmana Džaduja, kojeg je ona prethodno otpustila.[17] Boran je ubrzo ubijena, verovatno davljenjem od strane Piruza Hozroja.[17] Tako su nastavljena neprijateljstva između dveju frakcija.[17] Međutim, nedugo nakon što je i Rostamu i Piruzu Hozroju zapretila opasnost od njihovih sopstvenih ljudi, koji su postali uznemireni zbog pada države.[18] Rostam i Piruz Hozroje su se tako složili da još jednom rade zajedno, postavivši unuka Hozroja II Jezdigerda III na presto, čime je okončan građanski rat.[18]

Posledica i uticaj[uredi | uredi izvor]

Novčić sa likom Jezdigerda III.

Sasanidsko carstvo je bilo znatno oslabljeno kada se Jezdigerd III popeo na presto. Mladi kralj nije imao autoritet koji je bio potreban da pruži stabilnost njegovom ogromnom carstvu, koje se brzo raspadalo zbog neprekidnih unutrašnjih sukoba između komandanata vojske, dvora i moćnih pripadnika aristokratije, koji su se međusobno ratovali brišući jedni druge. Mnogi guverneri carstva su proglasili nezavisnost i stvorili svoja kraljevstva.[19] Guverneri provincija Mazun i Jemena već su isticali svoju nezavisnost tokom građanskog rata 628–632, što je rezultiralo raspadom sasanidske vladavine na Arabijskom poluostrvu, koje se ujedinilo pod zastavom islama.[20] Carstvo je počelo da više liči na Partski feudalni sistem pre pada Arsacidskog carstva.[21]

Jezdigerd, iako su ga frakcije Parsig i Pahlav priznale kao pravog vladara, izgleda da nije vladao čitavim svojim carstvom. Zapravo, tokom prvih godina svoje vladavine novčići su kovani samo u Parsu, Sakastanu i Huzestanu, što otprilike odgovara regionima jugozapada (Ksvarvaran) i jugoistoka (Nemroz), gde je bio Parsig.[22] Pahlav, koji se uglavnom nalazio u severnom delu carstva, odbio je da kuje novac za njega.[22] Carstvo je takođe bilo napadano na svim frontovima; Turci na istoku i Hazari na zapadu, koji su izvršili upade protiv Jermenije i Adurbadagana.[23] Sasanidska vojska bila je veoma oslabljena zbog rata sa Vizantijcima i unutrašnjim sukobima.[24] Okolnosti su bile toliko haotične, a stanje nacije toliko alarmantno da su „Persijanci otvoreno govorili o stalnom padu svoje imperije i videli njene obeležje u prirodnim katastrofama“.[2]Ključan udarac Sasanidskom carstvu je međutim došao nedugo pre pojave islama ukidanjem tampon države Lahmida od strane sasanidskog šaha, a koja je bila korišćena za vođenje posredničkog rata sa Vizantijskim carstvom protiv njihove tampon države i saveznika Gasanida, i uloge Lahmidske države u zaštiti Persije od upada arapskih plemena. Ukidanjem lahmidske države bila je ukinuta poslednja prepreka ka granicama persijske države koja je oslabljena ratom bila izložena nesmetanim upadima sa Arabijskog poluostrva. Carstvo je došlo do kraja tokom borbe protiv Arapa tokom arapske invazije na Iran, pri čemu je Jezdigerd ubijen 651. godine, verovatno na podstreka njegovih sopstvenih podanika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pourshariati 2008, str. 173
  2. ^ a b v Shahbazi 2005.
  3. ^ a b Kia 2016, str. 255–256.
  4. ^ Al-Tabari 1999, str. 398.
  5. ^ Oman 1893, str. 212.
  6. ^ SASANIAN DYNASTY, A. Shapur Shahbazi, Encyclopaedia Iranica, (20 July 2005).[1]
  7. ^ a b ARDAŠĪR III, A. Sh. Shahbazi, Encyclopaedia Iranica,(11 August 2011).[2]
  8. ^ Pourshariati 2008, str. 179
  9. ^ Pourshariati 2008, str. 180
  10. ^ Pourshariati 2008, str. 204
  11. ^ Pourshariati 2008, str. 205–206.
  12. ^ a b v Pourshariati 2008, str. 205.
  13. ^ Pourshariati 2008, str. 206, 210.
  14. ^ Pourshariati 2008, str. 206.
  15. ^ a b v Pourshariati 2008, str. 210.
  16. ^ Gignoux 1987, str. 190.
  17. ^ a b v Pourshariati 2008, str. 218.
  18. ^ a b Pourshariati 2008, str. 219.
  19. ^ Kia 2016, str. 284.
  20. ^ Morony 1986, str. 203–210.
  21. ^ Daryaee 2014, str. 36.
  22. ^ a b Pourshariati 2008, str. 221–222.
  23. ^ Kia 2016, str. 284–285.
  24. ^ Daryaee 2014, str. 37.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сасанидски_грађански_рат_(628-632)&oldid=27430383”