Sač
Sač ili vršnik je metalni, keramički ili zemljani poklopac sfernog oblika, pod kojim se na ognjištu peče: hleb, lepinja, pita, meso i slično. Nastali su od kombinacije crepulje, ali bez rupe na sredini dna i poklopca – sača. Terminom sač u Srbiji, obično se podrazumeva metalni poklopac koji je još u 19. veku zamenio vršnik, poklopac koji je pratio crepulju. Reč potiče iz turskog jezika saç.
Za ovaj način spremanja hrane koristi se i izraz crepulja, pošto poklopac može biti od pečene zemlje slične crepu (način pravljenja posude je isti kao za pravljenje crepa).[1]
Metalni sač[uredi | uredi izvor]
Metalni sač se sastoji od više delova (videti sliku levo)
- Metalna tava u kojoj se peče meso ili lepinja
- Sač - defakto poklopac tave. Zapaziti da poklopac ima metalni prsten da se i sa gornje strane može stavljati žar.
- Meha - lopetica/žarač koja služi sa raspirivanje vatre, dodavanje žari ali i za slidanje usijanog sača na kraju pečenja
- Nogari - na koje se smešta tava ta bi se ispod nje lakše rasporedio žar - vatra
Originalni sač se sastoji samo od poklopca, a peče se kako u crepulji tako i na goloj zemlji.[1]
Način prireme hrane ispod sača[uredi | uredi izvor]
U otvorenom ložištu, razgrne se vatra u sredini i na to mesto, dakle u ognjištu, stavlja se crepulja sa hranom. Potom se preko nje stavlja sač, i sve to se zatrpava žarom. Posle određenog vremena koje je potrebno da se hrana ispeče, žar i pepeo se žaračem ili lopaticom skinu sa sača, sač se žaračem podigne i pečeni predmet se uzme iz crepulje. Ima slučajeva, npr kada se peče pogača, da se ne koristi crepulja, već se testo stavlja direktno na zemlju i samo pokriva sačem.[1] Jela spremljena na ovakav način spadaju u etno specijalitete u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Ima slučajeva, kada se npr. peče pogača ili hleb, da se ne koristi crepulja (ili druga posuda), već se testo stavlja direktno na zagrejanu kamenu ploču ili ciglama popločano ognjište, prethodno zagrejano i očišćeno od žara i pepela i samo pokriva sačem — vršnikom i žarom odozgo.