Pređi na sadržaj

Sveta Monika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sveta Monika
Lični podaci
Datum rođenja331.
Mesto rođenjaAfrika,
Datum smrti387.
Mesto smrtiOstija,
Svetovni podaci
Praznik27 avgust (Rimo-katolička) 4 maj (pravoslavni)

Monika Tagastinska (331, Afrika - 387, Ostija Antica)[1] je hrišćanska svetiteljka. Glavni izvor koji govori o njenom životu je „Ispovest” jednog od njene dece, svetog Avgustina Hiponskog.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Monika je rođena u hrišćanskoj porodici, verovatno varvarskog porekla[2]. U mladosti, Monika je postala zavisna od alkohola, ali je uspela da se oslobodi loše navike. Ubrzo se udala za Patricijusa, zvaničnika iz grada Tagaste (današnji Souk-Ahras u Alžiru)[3]. Prema Avgustinovim memoarima, on je bio ljubazan čovek koji je, ipak, često varao svoju ženu i grdio je. Žena mu je, naprotiv, odgovorila potpunom predanošću i pokornošću[4], što je dovelo do Patricijevog preobraćenja u hrišćanstvo[5].

Monika je odgajala sina u hrišćanskom duhu, ali ga nije krstila. Nakon toga, imala je nekoliko vizija koje se tiču njegove budućnosti. Majka je bila protiv Avgustinovog preseljenja u Italiju, ali je onda i sama krenula za njim. Tamo je Monika postala učenica Amvrosija Milanskog, koji je njenog sina preobratio u pravoslavno hrišćanstvo. Umrla je u Italiji.

Nalet interesovanja za Moniku nastao je 1430. godine, u vezi sa prenosom njenih moštiju iz Ostije u Rim. Njoj je u čast nazvano nekoliko mesta u Ostiji, Rimu, Napulju, Firenci i drugim mestima[6].

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Falola, Toyin; Jean-Jacques, Daniel, ur. (2016). Africa: an encyclopedia of culture and society. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, an imprint of ABC-CLIO, LLC. ISBN 978-1-59884-665-2. 
  2. ^ Fitzgerald, Allan; Cavadini, John C., ur. (1999). Augustine through the ages: an encyclopedia. Grand Rapids, Mich: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3843-8. 
  3. ^ Mattingly, David J. (1997). „The Berbers. By Michael Brett and Elizabeth Fentress. Pp. xviii and 350, 38 plates, 41 figures. The Peoples of Africa series, Blackwell, Oxford, 1996.”. Libyan Studies. 28: 71—71. ISSN 0263-7189. doi:10.1017/s0263718900002636. 
  4. ^ Wen, Kankan (2020). „A Review of Literature on Social Media and Acculturation”. Open Journal of Social Sciences. 08 (06): 19—29. ISSN 2327-5952. doi:10.4236/jss.2020.86002. 
  5. ^ „AUGNET : 1029 Augustine's father”. www.augnet.org. Pristupljeno 2024-07-22. 
  6. ^ „Church of Sant'Aurea”. www.ostia-antica.org. Pristupljeno 2024-07-22.