Света Моника
| Света Моника | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 331. |
| Место рођења | Африка, |
| Датум смрти | 387. |
| Место смрти | Остија, |
| Световни подаци | |
| Празник | 27 август (Римо-католичка) 4 мај (православни) |
Моника Тагастинска (331, Африка - 387, Остија Антица)[1] је хришћанска светитељка. Главни извор који говори о њеном животу је „Исповест” једног од њене деце, светог Августина Хипонског.
Биографија
[уреди | уреди извор]Моника је рођена у хришћанској породици, вероватно варварског порекла[2]. У младости, Моника је постала зависна од алкохола, али је успела да се ослободи лоше навике. Убрзо се удала за Патрицијуса, званичника из града Тагасте (данашњи Соук-Ахрас у Алжиру)[3]. Према Августиновим мемоарима, он је био љубазан човек који је, ипак, често варао своју жену и грдио је. Жена му је, напротив, одговорила потпуном преданошћу и покорношћу[4], што је довело до Патрицијевог преобраћења у хришћанство[5].
Моника је одгајала сина у хришћанском духу, али га није крстила. Након тога, имала је неколико визија које се тичу његове будућности. Мајка је била против Августиновог пресељења у Италију, али је онда и сама кренула за њим. Тамо је Моника постала ученица Амвросија Миланског, који је њеног сина преобратио у православно хришћанство. Умрла је у Италији.
Налет интересовања за Монику настао је 1430. године, у вези са преносом њених моштију из Остије у Рим. Њој је у част названо неколико места у Остији, Риму, Напуљу, Фиренци и другим местима[6].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Falola, Toyin; Jean-Jacques, Daniel, ур. (2016). Africa: an encyclopedia of culture and society. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, an imprint of ABC-CLIO, LLC. ISBN 978-1-59884-665-2.
- ^ Fitzgerald, Allan; Cavadini, John C., ур. (1999). Augustine through the ages: an encyclopedia. Grand Rapids, Mich: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-3843-8.
- ^ Mattingly, David J. (1997). „The Berbers. By Michael Brett and Elizabeth Fentress. Pp. xviii and 350, 38 plates, 41 figures. The Peoples of Africa series, Blackwell, Oxford, 1996.”. Libyan Studies. 28: 71—71. ISSN 0263-7189. doi:10.1017/s0263718900002636.
- ^ Wen, Kankan (2020). „A Review of Literature on Social Media and Acculturation”. Open Journal of Social Sciences. 08 (06): 19—29. ISSN 2327-5952. doi:10.4236/jss.2020.86002.
- ^ „AUGNET : 1029 Augustine's father”. www.augnet.org. Приступљено 2024-07-22.
- ^ „Church of Sant'Aurea”. www.ostia-antica.org. Приступљено 2024-07-22.