Sveti Trifun

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sveti Trifun

Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji postradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru. Proslavlja se kao „Dan vina”.[1]

Život[uredi]

Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj porodici ali veoma pobožan još od malih nogu. Sveti mučenik Trifun, bio je dete blagočestivih roditelja. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske.

Crkva

Darovan od Boga darom čudotvorstva i isceljenja. Za vreme svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć. Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu.

Gordijana se teško razbolela i poremetila sa umom. Mnogi lekari pokušali su da je izleče ali bezuspešno. Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun. Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Niko nije uspeo da je izleči. Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu. Car Gordije bogato je nagradio Trifuna. Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Nakon isceljenjem mnogi primiše hrišćansku veru.

Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, sveti Trifun je svirepo mučen i proganjan. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.[2]

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije.

Verovanja i običaji[uredi]

  • Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.
  • Ako na svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina.
  • Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna.

Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda.[3] U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.

Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.[4]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Izvor[uredi]

  • "Srpske slave i verski običaji" - Posebno izdanje;"Glas crkve" ("Aleksandrija" Valjebvo) - Ljubomir Ranković, protođakon - Šabac, 2003.