Тривундан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети Трифун

Тривундан, Тривуњдан, Трипундан или Трипуњдан прославља се 14. фебруара (1. фебруара по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Трифуна, на дан његове смрти. Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па тиме и вина, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.

Народни обичаји и симболика[уреди]

На Тривуњдан виноградари одлазе у винограде, орезују по коју лозу и заливају вином по неки чокот. Верује се да ће се тако винограду повратити снага после дугог зимског мртвила, па ће лоза моћи да буја у пролеће.[1]

Због обичаја орезивања винове лозе, у источној Србији светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.[1]

Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: „Триша заб'о угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе." [1]

Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривуњдан падне снег, а ако је ведро – биће сушна.[1]

Хришћански смисао[уреди]

Православна црква је установила нарочити молитвени чин који се врши на њивама и баштама ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина. При овом чину се узме зејтин из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград и чита молитву.[1]

Празник Светог Трифуна[уреди]

На Трифундан, 1835. године, на иницијативу драмског писца Јоакима Вујића и новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу је основан Књажевско-српски театар, прво позориште у Србији.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Мирјана Кандић, 2003.

Литература[уреди]

  • Мирјана Кандић: Свети мученик Трифун, Српске славе и обичаји, 13. део, Смедеревска седмица бр. 246, 14.2.2003. [1]
  • Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
  • Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.

Спољашње везе[уреди]