Guske
.jpg)
Guska (množina guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz familije Anatidae. Ovu grupu čine rodovi Anser (siva guska), Branta (crna guska) i Chen (koji uključuje bele guske); zadnji od koji se često uključuje u rod Anser. Neke ptice, uglavnom povezane sa pegankama (utvama), u svojim imenima imaju reč „guska”. Dalji srodnici iz porodice Anatidae su labudovi, većina kojih je veća od pravih gusaka, i pataka, koje su manje.
Izraz „guska” pravilnije se koristi za ženku ptice, dok se „gusan” izričito odnosi na mužjaka. Mlade ptice pre nego što postanu sposobne za let nazivaju se birići ili guščići.[1][2]
Etimologija[уреди | уреди извор]
Reč „guska” vodi poreklo od praindoevropskog korena, ghans-. U germanskim jezicima, koren reči je dao staroenglesku reč gōs sa množinom gēs i gandres (od čega su nastale sadašnje engleske reči goose, geese, gander, i gosling, respektivno), frizijske reči goes, gies i guoske, novonemačke reči Gans, Gänse, i Ganter, i staronordijska reč gās. Ovaj termin je isto tako osnova litvanske reči žąsìs, irske gé (od staroirske reči géiss), lat. anser, drevne grč. χήν (khēn), hol. gans, alb. gatë (heron), sanskritskih reči hamsa i hamsi, finske hanhi, avestanske zāō, polj. gęś, rumunske gâscă / gânsac, ukr. гуска / гусак (guska / gusak), rus. гусыня / гусь (gusyna / gus), češke husa, i persijske غاز (ghāz).[1][3]
Prave guske (Anserini) i njihovi srodnici[уреди | уреди извор]
Tri postojeća roda pravih gusaka su: Anser, siva guska, uključujući i divlju gusku, i domaće guske; Chen, bele guske (često uključene u Anser); i Branta, crne guske, poput kanadske guske.
Dva roda gusaka Cereopsis i Cnemiornis samo su preliminarno smeštena u Anserinae; oni mogu da pripadaju Tadorninae ili da formiraju samostalnu podfamiliju Cereopsinae: Cereopsis, guska Rta Baren i Cnemiornis, praistorijska novozelandska guska. Bilo one, ili verovatnije, guskama-sličan koskorobski labud su najbliži živi rođaci pravih gusaka.
Fosile pravih gusaka teško je asocirati sa rodovima. Sve što se može reći je da je njihov fosilni zapis, posebno u Severnoj Americi, gust i sveobuhvatno dokumentuje mnogo različitih vrsta pravih gusaka koje su postojale od miocena, tokom zadnjih 10 miliona godina. Prikladno nazvana Anser atavus (sa značenjem „progenitor guske”) od pre oko 12 miliona godina imala je još više zajedničkih pleziomorfija sa labudima. Pored toga, neke ptice slične guskama poznate iz podfosilnih ostataka nađene su na Havajskim ostrvima.
Guske su monogamne, i žive u stalnim parovima tokom cele godine; međutim, za razliku od većine ostalih trajno monogamnih životinja, one su teritorijalne samo tokom kratke sezone gnežđenja. Uparene guske su dominantnije i više se hrane, što su dva faktora koja rezultiraju u većem potomstvu.[4]
Druge ptica zvane „guske”[уреди | уреди извор]
Neke ptica, uglavnom sa južne hemisfere se nazivaju „guskama”, većina kojih je u potfamiliji Tadorninae. One su:
- Orinoko guska, Neochen jubata
- Egipatska guska, Alopochen aegyptiaca
- Južnoameričke patagonske guske iz roda Chloephaga
- Praistorijska Centrornis majori
Druge:
- Ostrugasta guska (Plectropterus gambensis), je srodna patagonskim patkama, ali je dovoljno osobena da zaslužuje svoju zasebnu podfamiliju, Plectropterinae.
- Plavokrila guska (Cyanochen cyanopterus) i kejpbarenska guska (Cereopsis novaehollandiae) imaju sporne afinitete. One pripadaju zasebnim drevnim lozama koje mogu biti srodne sa bilo Tadorninae, Anserinae, ili su bliže patuljastim patkama (Anatinae).
- Tri vrste malih vodenih ptica iz roda Nettapus su nazvane „pigmejskim guskama”. Postoje indikacije da predstavljaju još jednu drevnu lozu, s mogućim srodnostima sa Cereopsis novaehollandiae ili ostrugastom guskom.
- Rod praistorijskih izumrlih morskih pataka, Chendytes, se ponekad naziva „ronećim guskama” usled njihove velike veličine.[5]
- Neobična svrakolika guska je u zasebnoj familiji, Anseranatidae.
- Severna bluna je morska ptica koja je takođe poznata kao „solanska guska”, mada ova ptica nije srodna sa tri roda gusaka, niti bilo kojim drugim pripadnikom reda Anseriformes.
U popularnoj kulturi[уреди | уреди извор]
Izreke o guskama uključuju:
- „Imati gusana” znači detaljno ispitati nešto.
- Zbog starosti „Zakona sive guske” na Islandu verovalo se da guske žive duže od drugih ptica.[6][7][8]
Galerija[уреди | уреди извор]
Bire kanadske guske
Kanadske guske u letu
Reference[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Partridge, Eric (1983). Origins: a Short Etymological Dictionary of Modern English. New York: Greenwich House. стр. 245—246. ISBN 0-517-414252.
- ^ „AskOxford: G”. Collective Terms for Groups of Animals. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2008. Приступљено 19. 9. 2011.
- ^ Crystal, David (1998). The Cambridge Encyclopedia of Language. ISBN 0-521-55967-7.
- ^ Lamprecht, Jürg (1987). „Female reproductive strategies in bar-headed geese (Anser indicus): Why are geese monogamous?”. Behavioral Ecology and Sociobiology. Springer. 21 (5): 297—305. doi:10.1007/BF00299967.
- ^ Howard, Hildegarde (1955). „New Records and a New Species of Chendytes, an Extinct Genus of Diving Geese”. The Condor. 57 (3): 135—143. JSTOR 1364861. doi:10.2307/1364861.
- ^ Boulhosa, Patricia Press. “The Law of Óláfr inn Helgi.” In Icelanders and the Kings of Norway: Mediaeval Sagas and Legal Texts. Leiden, Netherlands: Brill, 2005.
- ^ Byock, Jesse L., Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power, Berkeley: University of California, 1990
- ^ Byock, Jesse L. "Grágás: The 'Grey Goose' Law in Viking Age Iceland London: Penguin, 2001.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Carboneras, Carles (1992). „Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans)”. Ур.: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi. Handbook of Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 536—629. ISBN 84-87334-10-5.
- Terres, John K.; National Audubon Society (1991) [1980]. The Audubon Society Encyclopedia of North American Birds. New York: Wings Books. ISBN 0-517-03288-0.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Guske na Vikimedijinoj ostavi. |
- Anatidae media on the Internet Bird Collection
