Пређи на садржај

Guske

С Википедије, слободне енциклопедије

Anser
Vremenski raspon: Miocen-Holocen
Divlja guska, Anser anser
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Anseriformes
Porodica: Anatidae
Potporodica: Anserinae
Vigors 1825
Rod: Anser
Brisson, 1760
Tipska vrsta
Anser anser
Greylag goose
Vrste

and see text

Sinonimi

Chen Boie, 1822 (but see text)
Cygnopsis Brandt, 1836
Cycnopsis Agassiz, 1846 (emendation)
Eulabeia Reichenbach, 1852
Philacte Bannister, 1870
Heterochen Short, 1970 (but see text)

Guska (množina guske) je zajednički naziv nekoliko vrsta plovuša iz porodice Anatidae. Ovu grupu čine rodovi Anser (siva guska), Branta (crna guska) i Chen (koji uključuje bele guske); zadnji od koji se često uključuje u rod Anser. Neke ptice, uglavnom povezane sa pegankama (utvama), u svojim imenima imaju reč „guska”. Dalji srodnici iz porodice Anatidae su labudovi, većina kojih je veća od pravih gusaka, i pataka, koje su manje.

Izraz „guska” pravilnije se koristi za ženku ptice, dok se „gusan” izričito odnosi na mužjaka. Mlade ptice pre nego što postanu sposobne za let nazivaju se birići ili guščići.[1][2]

Divlja guska (Anser anser).

Reč „guska” vodi poreklo od praindoevropskog korena, ghans-. U germanskim jezicima, koren reči je dao staroenglesku reč gōs sa množinom gēs i gandres (od čega su nastale sadašnje engleske reči goose, geese, gander, i gosling, respektivno), frizijske reči goes, gies i guoske, novonemačke reči Gans, Gänse, i Ganter, i staronordijska reč gās. Ovaj termin je isto tako osnova litvanske reči žąsìs, irske (od staroirske reči géiss), lat. anser, drevne grč. χήν (khēn), hol. gans, alb. gatë (heron), sanskritskih reči hamsa i hamsi, finske hanhi, avestanske zāō, polj. gęś, rumunske gâscă / gânsac, ukr. гуска / гусак (guska / gusak), rus. гусыня / гусь (gusyna / gus), češke husa, i persijske غاز‎ (ghāz).[1][3]

Sistematika, taksonomija i evolucija

[уреди | уреди извор]

Rod Anser uveo je francuski zoolog Matiren Žak Brison 1760. godine.[4] Ime je izvedeno tautonimijom od specifičnog epiteta sive guske Anas anser koji je uveo Line 1758. godine.[5][6] Anser je latinska reč za „gusku”.[7]

Evolucione odnose između gusaka Anser bilo je teško rešiti zbog njihovog brzog širenja tokom pleistocena i česte hibridizacije.[8][9] Godine 2016. Otenburg i kolege su objavili studiju koja je utvrdila filogenetske odnose između vrsta upoređivanjem egzonskih DNK sekvenci.[10]

Anser 

Planinska guska (Anser indicus)

Carska guska (Anser canagicus)

Rosova guska (Anser rossii)

Snežna guska (Anser caerulescens)

Divlja guska (Anser anser)

Labudska guska (Anser cygnoides)

Tajška guska (Anser fabalis)

Kratkokljuna guska (Anser brachyrhynchus)

Tundarska guska (Anser serrirostris)

Lisasta guska (Anser albifrons)

Mala lisasta guska (Anser erythropus)

Rod sadrži 11 vrsta:[11]

Prave guske (Anserini) i njihovi srodnici

[уреди | уреди извор]
Snežne guske u Kvebeku, Kanada
Kineske guske, domestikovana forma labudaste guske

Tri postojeća roda pravih gusaka su: Anser, siva guska, uključujući i divlju gusku, i domaće guske; Chen, bele guske (često uključene u Anser); i Branta, crne guske, poput kanadske guske.

Dva roda gusaka Cereopsis i Cnemiornis samo su preliminarno smeštena u Anserinae; oni mogu da pripadaju Tadorninae ili da formiraju samostalnu potporodicu Cereopsinae: Cereopsis, guska Rta Baren i Cnemiornis, praistorijska novozelandska guska. Bilo one, ili verovatnije, guskama-sličan koskorobski labud su najbliži živi rođaci pravih gusaka.

Fosile pravih gusaka teško je asocirati sa rodovima. Sve što se može reći je da je njihov fosilni zapis, posebno u Severnoj Americi, gust i sveobuhvatno dokumentuje mnogo različitih vrsta pravih gusaka koje su postojale od miocena, tokom zadnjih 10 miliona godina. Prikladno nazvana Anser atavus (sa značenjem „progenitor guske”) od pre oko 12 miliona godina imala je još više zajedničkih pleziomorfija sa labudima. Pored toga, neke ptice slične guskama poznate iz podfosilnih ostataka nađene su na Havajskim ostrvima.

Guske su monogamne, i žive u stalnim parovima tokom cele godine; međutim, za razliku od većine ostalih trajno monogamnih životinja, one su teritorijalne samo tokom kratke sezone gnežđenja. Uparene guske su dominantnije i više se hrane, što su dva faktora koja rezultiraju u većem potomstvu.[12]

Druge ptica zvane „guske”

[уреди | уреди извор]

Neke ptice, uglavnom sa južne hemisfere se nazivaju „guskama”, većina kojih je u potporodici Tadorninae. One su:

Druge:

U popularnoj kulturi

[уреди | уреди извор]

Izreke o guskama uključuju:

  • „Imati gusana” znači detaljno ispitati nešto.
  • Zbog starosti „Zakona sive guske” na Islandu verovalo se da guske žive duže od drugih ptica.[14][15][16]

Zbog prekomernog lova i uništenja staništa neke vrste su manje ili više ugrožene. Mala lisasta guska (Anser erythropus) i kineska labudasta guska (Anser cygnoides) su na crvenoj listi označene kao ranjive vrste.[17]

  1. ^ а б Partridge, Eric (1983). Origins: a Short Etymological Dictionary of Modern English. New York: Greenwich House. стр. 245–246. ISBN 0-517-41425-2. 
  2. ^ „AskOxford: G”. Collective Terms for Groups of Animals. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 19. 9. 2011. 
  3. ^ Crystal, David (1998). The Cambridge Encyclopedia of Language. ISBN 0-521-55967-7. 
  4. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: француски и латински). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 58, Vol. 6, p. 261. 
  5. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 424. 
  6. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1 (на језику: латински). 1 (10th изд.). Holmiae:Laurentii Salvii. стр. 123. 
  7. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  8. ^ Ottenburghs, Jente; van Hooft, Pim; van Wieren, Sipke E.; Ydenberg, Ronald C.; Prins, Herbert H. T. (2016). „Hybridization in geese: a review”. Frontiers in Zoology. 13 (1): 20. PMC 4866292Слободан приступ. PMID 27182276. doi:10.1186/s12983-016-0153-1Слободан приступ. 
  9. ^ Ottenburghs, Jente; Megens, Hendrik-Jan; Kraus, Robert H. S.; van Hooft, Pim; van Wieren, Sipke E.; Crooijmans, Richard P. M. A.; Ydenberg, Ronald C.; Groenen, Martien A. M.; Prins, Herbert H. T. (2017). „A history of hybrids? Genomic patterns of introgression in the True Geese”. BMC Evolutionary Biology. 17 (201): 1—14. PMC 5568201Слободан приступ. PMID 28830337. doi:10.1186/s12862-017-1048-2Слободан приступ. 
  10. ^ Ottenburghs, J.; Megens, H.-J.; Kraus, R.H.S.; Madsen, O.; van Hooft, P.; van Wieren, S.E.; Crooijmans, R.P.M.A.; Ydenberg, R.C.; Groenen, M.A.M.; Prins, H.H.T. (2016). „A tree of geese: A phylogenomic perspective on the evolutionary history of True Geese”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 101: 303—313. PMID 27233434. doi:10.1016/j.ympev.2016.05.021. 
  11. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Screamers, ducks, geese, swans”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 2. 4. 2019. 
  12. ^ Lamprecht, Jürg (1987). „Female reproductive strategies in bar-headed geese (Anser indicus): Why are geese monogamous?”. Behavioral Ecology and Sociobiology. Springer. 21 (5): 297—305. doi:10.1007/BF00299967. 
  13. ^ Howard, Hildegarde (1955). „New Records and a New Species of Chendytes, an Extinct Genus of Diving Geese”. The Condor. 57 (3): 135—143. JSTOR 1364861. doi:10.2307/1364861. 
  14. ^ Boulhosa, Patricia Press. „The Law of Óláfr inn Helgi.” In Icelanders and the Kings of Norway: Mediaeval Sagas and Legal Texts. Leiden, Netherlands: Brill, 2005.
  15. ^ Byock, Jesse L., Medieval Iceland: Society, Sagas, and Power, Berkeley: University of California, 1990
  16. ^ Byock, Jesse L. "Grágás: The 'Grey Goose' Law in Viking Age Iceland London: Penguin, 2001.
  17. ^ IUCN Red List of Threatened Species Anser cygnoides

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]