Svetske ženske igre
Svetske ženske igre su međunarodno multisportsko takmičenje, koje je bilo pokrenuto zbog toga što su žene bile malo zastupljene na Letnjim olimpijskim igrama. Organizovale su ih Francuskinja Alice Milliat i Međunarodni sportski savez žena (franc. Fédération Sportive Féminine Internationale (FSFI).[1] Alice Milliat je bila pionir ženskog sporta u Francuskoj i širom sveta. Lobirala je u uključivanje ženskog sporta na Letnje olimpijske igra.
Igre u početku su nosile naziv "olimpijske" sve dok se nije usprotivio Međunarodni olimpijski komitet (MOK), posle čega su promenile u Svetske ženske igre.
Održale su se četiri puta između 1922. i 1934. godine.
Olimpijske ženske igre 1922.[uredi | uredi izvor]
Prve Olimpijske ženske igre održane su u Parizu. Trajale su jedan dan, a 18 sportistkinja se takmičilo u atletici pred 20.000 gledalaca.[2]
Olimpijske ženske igre 1926.[uredi | uredi izvor]
Druge Olimpijske ženske igre održane su u Geteborgu u Švedskoj. Takmičile su se atletičarke iz 10 zemalja, među kojima je bio i Japan.[2]
Svetske ženske igre 1930.[uredi | uredi izvor]
Treće svetske ženske igre održane su u Pragu. MOK je uputio prigovor FSFI što koristi u naziv „olimpijske“ u nazivu svojih igara. Zato su se MOO i IAAF (Međunarodna asocijacija atletskih federacija) složili da se atletska takmičenja za žene održe na Letnjim olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu. Složili su se i sa tim da se na Olimpijske igra 1928, uključe samo neka takmičenja i to samo demonsraciono.[3]
FSFI nije zadovoljila ova odluka i više nisu koristile u nazivu „olimpijske“ za svoje igre, nego su ovoj put organizovali 3. Svetske ženske igre u Pragu. Igre su trajale od 7. do 9. septembra 1930. godine. Učestvovalo je više od 200 takmičarki iz 17 zemalja. Takmičenje je održano pred više od 15.000 gledalaca.[3]
Svetske ženske igre 1934.[uredi | uredi izvor]
Četvrte Svetske ženske igre održane su u Londonu 1934. godine.[1]
Posle igara[uredi | uredi izvor]
Posle dugotrajnih dogovaranja između FSFI s jedne strane i MOK i IAAF sa druge, FSFI i jedna IAAF komisija su se dogovorile da bi IAAF trebalo da preuzme kontrolu nad svim međunarodnim ženskim atletskim takmičenjima, a da IAAF zauzvrat prizna sve FSFI rekorde, da se uvrsti celi program ženskih olimpijskih takmičenja i da IAAF održi pete svetske ženske igre u Beču 1938. godine. Kongres IAAF iz 1936. godine pristao je da prizna sve FSFI rekorde, ali što se tiče olimpijskih igara, jedino je pristao predložiti MOK malo prošireni program olimpijskih takmičenja (MOK je to odbio) a održati program ženskih takmičenja kao Evropsko prvenstvo 1938. umesto svetskih ženskih žena. FSFI je prestao da postoji a da pritom nije nikad prihvatio niti odbio IAAF predloge.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Quintillan, Ghislaine (February - March 2000). „Alice Milliat and the Women's Games” (PDF). Olympic Review. International Olympic Committee (XXVI-31): 27—28. ISSN 0251-3498. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 12. 2010. g. Pristupljeno 13. 3. 2013. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ a b Bruce Kidd, "The Women's Olympic Games: Important Breakthrough Obscured By Time", CAAWS Action Bulletin, proleće 1994.
- ^ a b v Leigh, Mary H.; Thérèse M. Bonin (1977). „The Pioneering Role Of Madame Alice Milliat and the FSFI in Establishing International Trade and Field Competition for Women” (PDF). Journal of Sport History. North American Society for Sport History. 4 (1): 72—83. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 05. 2011. g. Pristupljeno 13. 3. 2013.