Атлетика на Летњим олимпијским играма 1928.


Атлетика на Летњим олимпијским играма 1928. у Амстердаму је као што се и очекивало била најбројније заступљена спортска грана. Такмичење је одржано на Олимпијском стадиону од 29. јула до 5. августа. Учествовало је 760 атлетичара од тога 611 мушкараца и 95 жена атлетичарка из 40 земаља учесница. Такмичило се у 27 дисциплина од тога 22 мушке и 5 женских.
У мушким дисциплинама најбољи су били атлетичари САД (8 првих места), затим Финска (5 првих места) и Уједињено Краљевство и Канада са по 2 прва места. У женским дисциплинама Канада је освојила 2 прва места, а САД, Немачка и Пољска по једно.
Атлетичари су били припично хендикепирани кишом и непознавањем стазе (Стаза је била завршњена 48 сати пре почетка такмичења). Паво Нурми победио је у трчању на 10.000 метара, а на 5.000 и 3.000 метара са препрекама стигао је други. Изненадила је победа Синди Аткинсона из Јужне Африке на 110 метара са препонама у времену од 14,8 сек. док је његов земљак George Weightman-Smith у полуфиналу постигао време 14,6 сек оборивши олимпијски и светски рекорд. Јапански атлетичар Микио Ода постигао је прву олимпијску медаљу за своју земљу у троскоку, с резултатом 15,21 м.
На овим играма су први пут после Првог светског рата учествовали и атлетичари Немачке.
У Амстердаму први пут се у историји олимпијских такмичења појављују и жене (100 м, 800 метара, 4 х 100 м, скок увис и бацање диска, па су праћене са посебним занимањем, иако се показало да су неискусне (на пр. две најбоље у трци на 100 метара биле су дисквалификоване, јер су трку завршиле скоковима, а победницом је проглашена Елизабет Робинсон САД, која је стигла трећа).
Најмлађи учесник атлетских такмичења била је Пољакиња Gertruda Kilosówna са 15 година која се такмичила у трци на 800 метара, а најстарији је био Швеђанин Carl Johan Lind такмичар у бацању кладива са 35 година.
На играма је постављено 11. светских и 10 олимпијских рекорда.
- мушкарци 6 светских и 10 олимпијских;
- жене 5 светских рекорда
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]У Амстердаму као и четири године раније у Паризу у атлетским такмичењима је учествовало 40 земаља:
|
|
|
У односу на 1924. у атлетским такмичењима не учествују Бразил, Бугарска, Еквадор и Египат, а учествују нови Немачка, Куба, Литванија и Румунија.
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]Жене
[уреди | уреди извор]| Дисциплина | Резултат | Резултат | Резултат | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 100 м детаљи |
Бети Робинсон |
12,2 =СР |
Фани Розенфелд |
12,3 | Етел Смит |
12,3 |
| 800 м детаљи |
Лина Радке |
2:16,8 СР |
Кинуе Хитоми |
2:17,6 | Инга Јенцел |
2:17,8 |
| 4 х 100 м детаљи |
Фани Розенфелд Етел Смит Флоренс Бел Миртл Кук |
48,4 СР |
Мери Вошберн Џеси Крос Лорета Макнил Бети Робинсон |
48,8 | Роза Келнер Хелена Шмид Ани Холдман Хелена Јункер |
49,00 |
| Скок увис детаљи |
Етел Кадервуд |
1,59 СР |
Лин Гисолф |
1,56 | Милдред Вајли |
1,56 |
| Бацање диска детаљи |
Халина Конопацка |
39,62 СР |
Лилијан Копланд |
37,08 | Рут Сведберг |
35,92 |
Биланс медаља
[уреди | уреди извор]| Медаље земље домаћина |
Биланс медаља за мушкарце[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља за жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља укупно
[уреди | уреди извор]| Ранг | Држава | Укупно | |||
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 9 | 8 | 8 | 25 | |
| 2 | 5 | 5 | 4 | 14 | |
| 3 | 4 | 2 | 2 | 8 | |
| 4 | 2 | 2 | 1 | 5 | |
| 5 | 1 | 2 | 6 | 9 | |
| 6 | 1 | 2 | 4 | 7 | |
| 7 | 1 | 1 | 1 | 3 | |
| 8 | 1 | 1 | 0 | 2 | |
| 9 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 1 | 0 | 0 | 1 | ||
| 12 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 0 | 1 | 0 | 1 | ||
| 16 | 0 | 0 | 1 | 1 |
Светски рекорди
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]Жене
[уреди | уреди извор]| Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Атлетичар | Резултат | Атлетичар | Резултат | Датум | ||
| 31. јул 1928. | 100 метара | Бети Робинсон |
=12,02 финале |
Лени Јункер Кинуе Китоми |
12,2 | 13. септембар 1925 20. мај 1928. |
| 2. август 1928. | 800 метара | Лина Радке |
1:16,8 финале |
Лина Радке |
1:16,9 | 1. јул 1928. |
| 5. август 1928. | 4 х 100 м | Фани Розенфелд Етел Смит Флоренс Бел Миртл Кук |
1:16,08 финале |
|||
| 5. август 1928. | скок увис | Етел Кадервуд |
1,59 финале |
Етел Кадервуд Лин Гисолф |
1,58 | 13. септембар 1926. 3. јул 1928. |
| 31. јул 1928. | бацање диска | Халина Конопацка |
39,62 финале |
Халина Конопацка |
39,18 | 4. септембар 1927. |
Олимпијски рекорди
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]| Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Атлетичар | Резултат | Атлетичар | Резултат | Датум | ||
| 29. јул 1928. | 100 метара | Перси Вилијамс |
=10,06 четвртфинале |
Дон Липинкот Харолд Абрахам |
10,06 | 6. јул 1912. 6. јул 1924. |
| 30. јул 1928. | Перси Вилијамс |
=10,06 полуфинале | ||||
| Роберт Макалистер | ||||||
| Џек Лондон | ||||||
| Willie Legg | ||||||
| 20. август 1928. | 200 метара | Хелмут Керниг |
=21,06 четвртфинале |
Арчи Хан Џексон Шолц |
21,06 | 31. август 1904. 6. јул 1924. |
| 31. јул 1928. | 800 метара | Даглас Лоу |
1:51,8 финале |
Тед Мередит |
1:51,9 | 8. јул 1912. |
| 2. август 1928. | 1.500 метара | Хари Лавра |
3:53,2 финале |
Паво Нурми |
3:53,8 | 10. јул 1924. |
Жене
[уреди | уреди извор]На овим олимпијским играма жене су учествовале први пут тако да није било обарања олимпијских рекорда, па су сва победнички резултати у женској конкуренцији први олимпијски рекорди. Ово је био јединствен случај да су у свим женским дисциплинама победнице оствариле и светске рекорде односно најбоље резултате на свету у дисциплинама у којима ИААФ тада није водио званичне рекорде.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Након трке на 800 метара за жене, у којој је неколико такмичараки трку завршило потпуно исрцпљено, процењено је да жене једноставно нису довољно снажне да издрже напоре дугих атлетских трка. Зато су су све до 1960. у програму такмичења у женској конкуренцији биле само тркачке дисциплине до максимално 200 метара.
