Атлетика на Летњим олимпијским играма 1928.


Атлетика на Летњим олимпијским играма 1928. у Амстердаму је као што се и очекивало била најбројније заступљена спортска грана. Такмичење је одржано на Олимпијском стадиону од 29. јула до 5. августа. Учествовало је 760 атлетичара од тога 611 мушкараца и 95 жена атлетичарка из 40 земаља учесница. Такмичило се у 27 дисциплина од тога 22 мушке и 5 женских.
У мушким дисциплинама најбољи су били атлетичари САД (8 првих места), затим Финска (5 првих места) и Уједињено Краљевство и Канада са по 2 прва места. У женским дисциплинама Канада је освојила 2 прва места, а САД, Немачка и Пољска по једно.
Атлетичари су били припично хендикепирани кишом и непознавањем стазе (Стаза је била завршњена 48 сати пре почетка такмичења). Паво Нурми победио је у трчању на 10.000 метара, а на 5.000 и 3.000 метара са препрекама стигао је други. Изненадила је победа Синди Аткинсона из Јужне Африке на 110 метара са препонама у времену од 14,8 сек. док је његов земљак George Weightman-Smith у полуфиналу постигао време 14,6 сек оборивши олимпијски и светски рекорд. Јапански атлетичар Микио Ода постигао је прву олимпијску медаљу за своју земљу у троскоку, с резултатом 15,21 м.
На овим играма су први пут после Првог светског рата учествовали и атлетичари Немачке.
У Амстердаму први пут се у историји олимпијских такмичења појављују и жене (100 м, 800 метара, 4 х 100 м, скок увис и бацање диска, па су праћене са посебним занимањем, иако се показало да су неискусне (на пр. две најбоље у трци на 100 метара биле су дисквалификоване, јер су трку завршиле скоковима, а победницом је проглашена Елизабет Робинсон САД, која је стигла трећа).
Најмлађи учесник атлетских такмичења била је Пољакиња Gertruda Kilosówna са 15 година која се такмичила у трци на 800 метара, а најстарији је био Швеђанин Carl Johan Lind такмичар у бацању кладива са 35 година.
На играма је постављено 11. светских и 10 олимпијских рекорда.
- мушкарци 6 светских и 10 олимпијских;
- жене 5 светских рекорда
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
У Амстердаму као и четири године раније у Паризу у атлетским такмичењима је учествовало 40 земаља:
|
|
|
У односу на 1924. у атлетским такмичењима не учествују Бразил, Бугарска, Еквадор и Египат, а учествују нови Немачка, Куба, Литванија и Румунија.
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Жене[уреди | уреди извор]
Дисциплина | ![]() |
Резултат | ![]() |
Резултат | ![]() |
Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
100 м детаљи |
Бети Робинсон![]() |
12,2 =СР |
Фани Розенфелд![]() |
12,3 | Етел Смит![]() |
12,3 |
800 м детаљи |
Лина Радке ![]() |
2:16,8 СР |
Кинуе Хитоми![]() |
2:17,6 | Инга Јенцел![]() |
2:17,8 |
4 х 100 м детаљи |
![]() Фани Розенфелд Етел Смит Флоренс Бел Миртл Кук |
48,4 СР |
![]() Мери Вошберн Џеси Крос Лорета Макнил Бети Робинсон |
48,8 | ![]() Роза Келнер Хелена Шмид Ани Холдман Хелена Јункер |
49,00 |
Скок увис детаљи |
Етел Кадервуд![]() |
1,59 СР |
Лин Гисолф ![]() |
1,56 | Милдред Вајли![]() |
1,56 |
Бацање диска детаљи |
Халина Конопацка![]() |
39,62 СР |
Лилијан Копланд![]() |
37,08 | Рут Сведберг ![]() |
35,92 |
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
Медаље земље домаћина |
Биланс медаља за мушкарце[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља за жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља укупно[уреди | уреди извор]
Ранг | Држава | ![]() |
![]() |
![]() |
Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | ![]() |
9 | 8 | 8 | 25 |
2 | ![]() |
5 | 5 | 4 | 14 |
3 | ![]() |
4 | 2 | 2 | 8 |
4 | ![]() |
2 | 2 | 1 | 5 |
5 | ![]() |
1 | 2 | 6 | 9 |
6 | ![]() |
1 | 2 | 4 | 7 |
7 | ![]() |
1 | 1 | 1 | 3 |
8 | ![]() |
1 | 1 | 0 | 2 |
9 | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
12 | ![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
16 | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Жене[уреди | уреди извор]
Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Атлетичар | Резултат | Атлетичар | Резултат | Датум | ||
31. јул 1928. | 100 метара | Бети Робинсон ![]() |
=12,02 финале |
Лени Јункер ![]() Кинуе Китоми ![]() |
12,2 | 13. септембар 1925 20. мај 1928. |
2. август 1928. | 800 метара | Лина Радке ![]() |
1:16,8 финале |
Лина Радке ![]() |
1:16,9 | 1. јул 1928. |
5. август 1928. | 4 х 100 м | Фани Розенфелд Етел Смит Флоренс Бел Миртл Кук ![]() |
1:16,08 финале |
|||
5. август 1928. | скок увис | Етел Кадервуд ![]() |
1,59 финале |
Етел Кадервуд ![]() Лин Гисолф ![]() |
1,58 | 13. септембар 1926. 3. јул 1928. |
31. јул 1928. | бацање диска | Халина Конопацка ![]() |
39,62 финале |
Халина Конопацка ![]() |
39,18 | 4. септембар 1927. |
Олимпијски рекорди[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Атлетичар | Резултат | Атлетичар | Резултат | Датум | ||
29. јул 1928. | 100 метара | Перси Вилијамс ![]() |
=10,06 четвртфинале |
Дон Липинкот ![]() Харолд Абрахам ![]() |
10,06 | 6. јул 1912. 6. јул 1924. |
30. јул 1928. | Перси Вилијамс ![]() |
=10,06 полуфинале | ||||
Роберт Макалистер ![]() | ||||||
Џек Лондон ![]() | ||||||
Willie Legg ![]() | ||||||
20. август 1928. | 200 метара | Хелмут Керниг ![]() |
=21,06 четвртфинале |
Арчи Хан ![]() Џексон Шолц ![]() |
21,06 | 31. август 1904. 6. јул 1924. |
31. јул 1928. | 800 метара | Даглас Лоу ![]() |
1:51,8 финале |
Тед Мередит ![]() |
1:51,9 | 8. јул 1912. |
2. август 1928. | 1.500 метара | Хари Лавра ![]() |
3:53,2 финале |
Паво Нурми ![]() |
3:53,8 | 10. јул 1924. |
Жене[уреди | уреди извор]
На овим олимпијским играма жене су учествовале први пут тако да није било обарања олимпијских рекорда, па су сва победнички резултати у женској конкуренцији први олимпијски рекорди. Ово је био јединствен случај да су у свим женским дисциплинама победнице оствариле и светске рекорде односно најбоље резултате на свету у дисциплинама у којима ИААФ тада није водио званичне рекорде.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Након трке на 800 метара за жене, у којој је неколико такмичараки трку завршило потпуно исрцпљено, процењено је да жене једноставно нису довољно снажне да издрже напоре дугих атлетских трка. Зато су су све до 1960. у програму такмичења у женској конкуренцији биле само тркачке дисциплине до максимално 200 метара.