Reprezentacija Sjedinjenih Država je branila titulu šampiona iz 1991. kada su u finalu pobedili Holandijuu. Pobedila je reprezentacija Norveške, koja je postala prva evropska nacija koja je osvojila Svetsko prvenstvo za žene.[1][2][3]
Na turniru je učestvovalo 12 ženskih reprezentacija iz šest kontinentalnih konfederacija. Dvanaest timova je bilo podeljeno u tri grupe po četiri i svaka grupa je igrala turnir u krugu po principu svako sa svakim. Na kraju grupne faze, prva dva tima i dve najbolje trećeplasirane ekipe su se plasirale u nokaut fazu, počevši od četvrtfinala i kulminirajući finalom na stadionu Rasunda 18. juna 1995. godine.
Švedska je postala prva zemlja koja je bila domaćin i muškog i ženskog svetskog prvenstva, pošto je bila domaćin muškog 1958. godine.
Australija, Kanada i Engleska su debitovale na takmičenju. Turnir je takođe bio domaćin kao kvalifikacija za Letnje olimpijske igre 1996. godine, a osam četvrtfinalista se kvalifikovalo na Olimpijske igre. U drugom izdanju Svetskog prvenstva za žene, mečevi su produženi na standardnih 90 minuta, a za pobedu su dodeljena tri boda.[4]
Bugarskoj su prvobitno dodeljena prava domaćina turnira, ali je morala da se odrekne prava i FIFA je na kraju dodelila turnir Švedskoj.[5] Za ceo turnir prodato je oko 112.000 karata.[6]
Kao eksperiment sa pravilima FIFA, svakom timu je bilo dozvoljeno dvominutni tajm aut svakog poluvremena.[7]
Norveška je osvojila titulu 1995. godine, a svaki četvrti Norvežanin je gledao utakmicu na televiziji. Norveški timski avion je bio u pratnji dva F-16 nazad u Oslo na putu do proslave pobede.[8]
Kvalifikanti i njihovi rezultati na Svetskom prvenstvu za žene 1995
Kao i na prethodnom izdanju FIFA Svetskog kupa za žene, održanom 1991. godine, na finalnom turniru je učestvovalo 12 timova. Svaka od šest FIFA konfederacija imala je najmanje jednog predstavnika.:
Tehnički izveštaj FIFA-e pokazuje da su igrači i zvaničnici nakon turnira bili neodlučni da li da nastave sa 80-minutnim mečevima ili da promene na 90 minuta u skladu sa muškim fudbalom. Mišljenja su takođe bila podeljena o prikladnosti korišćenja fudbalske lopte veličine pet. Neki timovi su prijavili poteškoće u nabavci opreme dobrog kvaliteta u odgovarajućoj veličini.[9]
Turnir se smatra velikim uspehom u kvalitetu igre i posećenosti utakmicama. Predsednik FIFA Žoao Avelanž je napisao:[10]
„
„Kao predsedniku FIFA-e bilo mi je posebno zadovoljstvo da gledam ove mlade dame kako igraju sa takvim lepotom i takvom elegancijom, a prema izveštajima brojnih prisutnih predstavnika medija, pretvaraju igru zaista u slavlje... ženski fudbal je sada dobro i zaista uspostavljen“.
”
Uočeni uspeh turnira bio je značajan faktor u kasnijem uključivanju ženskog fudbala na Letnje olimpijske igre 1996. godine.[11] Sju Lopez je izjavila da iako je posećenost bila veoma velika, mnoge karte su besplatne. „Faktor noviteta“ žena iz stranih zemalja koje igraju fudbal takođe je podstakao lokalno stanovništvo da prisustvuje.[12]
Žreb za grupnu fazu održan je 14. septembra 1991. na stadionu Tjanhe u Guangdžou, Kina. Žreb je bio deo televizijske dvočasovne emisije uživo, sa pesmama na kineskom i engleskom jeziku pevačica Žang Kiang (Peking), Lin Ping (Guangdžou), Dženi Tseng (Hong Kong) i Irene Ieh (Tajvan)).[13]
Ukupno je postignuto 99 golova u 26 utakmica, s prosekom od 3.81 gola po utakmici. An Kristin Arenes iz reprezentacije Norveške je osvojila Zlatnu kopačku za postignutih šest golova na turniru.
Prema statističkoj konvenciji u fudbalu, mečevi odlučeni u produžecima se računaju kao pobede i porazi, dok se mečevi odlučeni izvođenjem jedanaesteraca računaju kao nerešeni. Ekipe koje su eliminisane u četvrtfinalu rangiraju se na osnovu razlike u golovima u četvrtfinalu.
^Williams, Jean (1. 11. 2007). A Beautiful Game: International Perspectives on Women's Football. Berg Publishers. str. 4. ISBN978-1-84788-345-2. „Some of the terms and conditions had been changed this time: 90 minutes of play instead of 80 in China, a full group of 20 players instead of 18, three points for a win, and the experiment with time out.”CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Regulations of the 1st FIFA World Championship for Women's Football 1991. FIFA. 1991. str. 16.
Williams, Jean (1. 11. 2007). A Beautiful Game: International Perspectives on Women's Football. Berg Publishers. str. 4. ISBN978-1-84788-345-2.CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Švedska
Norveška (1. titula)
Nemačka
Sjedinjene Države
Kina
Karlstad
Vermland
Jevle
Jevleborg
Vesteros
Solna
Helsingborg
Stokholm
Skone
Japan
Brazil
Engleska
Kanada
Nigerija
Danska
Australija
