Фудбалска репрезентација Немачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Њемачка
Лого репрезентације
Надимак Националних једанаест
(Die Nationalelf)
Савез ФСП
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Немачка Јоахим Лев
Капитен Мануел Нојер
Највише наступа Лотар Матеус (150)
Најбољи стријелац Мирослав Клосе (71)
ФИФА шифра GER
Основна опрема
Резервна опрема
ФИФА ранг
Тренутни 1. (12. април 2018.)
Највиши 1.[1] (децембар 1992, август 1993,
децембар 1993, фебруар-март 1994,
јун 1994, јул 2014-јул 2015, септембар 2017 — сада)
Најнижи 22.[1] (март 2006)
Прва међународна утакмица
Застава Швајцарске Швајцарска 5 : 3 Њемачка Немачко царство
(Базел, Швајцарска; 5. април 1908.)[2]
Највећа побједа
Немачко царство Њемачка 16 : 0 Русија Русија
(Стокхолм, Шведска; 1. јул 1912.)[3]
Највећи пораз
Застава Енглеске Енглеска 9 : 0 Немачка Немачко царство
(Оксфорд, Енглеска; 16. март 1909.)[4]
Свјетско првенство
Наступи 17 (први пут 1934.)
Најбољи резултат 1. мјесто, 1954, 1974, 1990. и 2014.
Европско првенство
Наступи 11 (први пут 1972.)
Најбољи резултат 1. мјесто, 1972, 1980. и 1996.
Куп Конфедерације
Наступи 3 (први пут 1999.)
Најбољи резултат 1. мјесто, 2017.

Фудбалска репрезентација Њемачке (нем. Die deutsche Fußballnationalmannschaft или само Die Mannschaft) је мушка фудбалска репрезентација која представља Њемачку у међународним фудбалским такмичењима од 1908.[2] Под управом је фудбалског савеза Њемачке (нем. Deutscher Fußball-Bund), основаног 1900. године.[5][6]Након што је поново покренут фудбалски савез Њемачке 1949 године, тим је представљао Федералну Републику Њемачку. Под Савезничком окупацијом Њемачке, још двије репрезентације биле су такође признате од стране ФИФА: Сар, који је представљао протекторат Сарланд (1950—1956) и Источна Њемачка, која је представљала Источну Њемачку (1952—1990), резултати обје репрезентације су урачунати у резултате Њемачке.[7][8] Званично име и ФИФА шифра (FRG), скраћене су на Њемачка (GER), након уједињења 1990.

Њемачка је једна од најуспјешнијих фудбалских репрезентација у међународним такмичењима; освојила је четири Свјетска првенства (1954, 1974, 1990, 2014), три Европска првенства (1972, 1980, 1996),[5] и један Куп конфедерација (2017). Такође били су другопласирани четири пута на Свјетском првенству, три пута на Европском; док су на Свјетском првенству освојили и четири пута треће мјесто.[5] Источна Њемачка је освојила злато на Олимпијским играма 1976.[9]

Њемачка је једина репрезентација која је освојила Свјетско првенство и за мушкарце и за жене. Након освајања Купа конфедерација 2017 постала је тек четврта репрезентација — поред Бразила, Аргентине и Француске, која је освојила три најважнија такмичења која признаје ФИФА: Свјетско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре. Такође су освојиле и своја континентална првенства (Копа Америка за Бразил и Аргентину; Европско првенство за Њемачку и Француску.)[10][11]

На крају 2014, Њемачка је у Ело рејтингу сакупила највећи број поена који је једна репрезентација икада сакупила — 2.205 поена.[12] Освајањем Свјетског првенства 2014 у Бразилу, Њемачка је постала прва европска репрезентација која је освојила Европско првенство на тлу Јужне Америке.[13] Двапут су њемачки фудбалери били најбољи стријелци на Свјетском првенству: Герд Милер 1970[14] и Мирослав Клосе 2006;[15] док је Томас Милер 2010 био најбољи стријелац са још три фудбалера.[16] Клосе је са 16 голова најбољи стријелац у историји Свјетског првенства.[17]

Тренутни селектор националног тима је Јоахим Лев, који је на тој функцији од 12. јула 2006, када је наслиједио Јиргена Клинсмана.[18]

Историја[уреди]

1899—1942: Почетне године[уреди]

Њемачка на Олимпијским играма 1912.

Између 1899 и 1901, прије формирања националних фудбалских репрезентација, одиграно је пет незваничних утакмица између различитих репрезентација Њемачке и Енглеске, гдје је свака утакмица завршена побједом Енглеске високим резултатом.[19] Осам година након успостављања фудбалског савеза, прву званичну утакмицу Њемачка је играла 5. априла 1908, против Швајцарске, у Базелу; утакмици је присуствовало 3.500 навијача,[19] а Швајцарска је тријумфовала 5:3.[2] Први званични гол за репрезентацију Њемачке постигао је Фриц Бекер.[19] Прије утакмице са Швајцарском, комбиновани тим Берлина изгубио је од Енглеских 11, резултатом 5:1.[19] Док је DFB (фудбалски савез) сматрао себе владајућим тијелом, фудбал у Њемачкој је заправо био подијељен на неколико регионалних асоцијација, које су тражиле своја права. Недостатак националне лиге дао им је додатну моћ, јер DFB није имао поуздан начин да одабере најбољих 11 у држави, тако да је састав репрезентације препуштен регионалним фудбалским асоцијацијама.[19]

Проблем са таквим бирањем тима није био недостатак тренера, већ чињеница да је сваки регионални савез покушавао да убаци барем по једног свог фудбалера у тим. Фудбалери који су ушли у састав за прву утакмицу 1908, долазили су из 11 различитих клубова.[19] То су били: Баумгартен (Germania Berlin), Хемпел (Sportfreunde Leipzig), Јордан (Cricket-Victoria Magdeburg), Лудвиг (SC 99 Koln), капитен Хилер II (1FC Pforzheim), Вејмат (Victoria Hamburg), Хенсел (FV Kassel), Фордерер (Karlsruher FV), Куп (Sportfreunde Stuttgart), Бекер (Kickers Frankfurt) и Баумгартнер (SV 04 Dusseldorf).[19] Ефекат овога био је да нико није могао да се договори за стартних 11, због чега је у првих девет утакмица бранило седам различитих голмана.[19] На дан 4. априла 1909, два званична тима Њемачке играла су утакмицу истог дана. Тим у коме је било шест играча из Берлина ремизирао је са Мађарском у Будимпешти, док је тим у коме су били претежно играчи из Карлсруеа савладао кући Швајцарску 1:0.[19] Други проблем за DFB био је у креирању истинског националног тима, због инсистирања на потпуном аматеризму; много добрих играча није могло да приушти себи да напусти посао на два или три дана, да би играли утакмицу.[19] Прву годину национални тим је завршио са три узастопна пораза; изгубивши у априлу од Енглеске 5:1 и у јуну од Аустрије 3:2.[19] Следеће године, Њемачка је остварила прву побједу, савладавши Швајцарску 1:0, голом Егена Кипа.[19] Међутим, славље је било прерано, јер је у наредних 21 утакмицу Њемачка остварила само пет побједа, од тога четири против Швајцарске.[19] Тако је Швајцарска постала репрезентација коју су Њемци тражили кад су били депресивни.[19] Прву утакмицу након Првог свјетског рата 1920, прву утакмицу након Другог свјетског рата 1950, када је Њемачка и даље била избачена из већине међународних такмичења; као и прву утакмицу 1990, након уједињења са Источном Њемачком, играла је против Швајцарске.[19] Прву титулу коју је освојила, освојила је у Швајцарској.

Њемачка на мечу против Уругваја, на Олимпијским играма 1928.

Први селектор именован је 1926 — Ото Нерц, учитељ из Мајнхајма, који је на тој функцији био до 1936.[20] Фудбалски савез није могао да приушти одлазак у Уругвај на прво Свјетско првенство 1930 због велике кризе, која је трајала од 1928 до 1939 и сматра се највећом и најдужом свјетском трговинском кризом до свјетске економске кризе 2007. [21] У квалификацијама за Свјетско првенство 1934, Њемачка је била у групи са Француском и Луксембургом. Савладали су Луксембург 9:1,[22] четири дана касније и Француска је савладала Луксембург, па са обзиром на то да су се обје репрезентације квалификовале, нису играле међусобно.[23] Завршни турнир Свјетског првенства одржан је у Италији; Њемачка је у осмини финала играла против Белгије и тријумфовала 5:2, уз три гола Едмунда Конена.[24] У четвртфиналу славила је против Шведске 2:1,[25] док је у полуфиналу поражена од Чехословачке 3:1.[26] У утакмици за треће мјесто, Њемачка је савладала Аустрију 3:2, са два гола Ленера и једним голом Конена.[27] Након слабог издања на Олимпијским играма 1936, гдје су испали у четвртфиналу, након пораза од Норвешке 2:0;[28] на мјесто селектора дошао је Сеп Хербергер. Године 1937 извео је тим који је убрзо након тога добио надимак Бреславских 11 (нем. Breslau Elf), тим који је у Бреславу (садашњи Вроцлав), савладао Данску 8:0.[29][30] Сматра се једним од најбољих тимова Њемачке у историји.[31]

Након Аншлуса, када је Њемачка анексирала Аустрију у марту 1938, фудбалска репрезентација Аустрије је расформирана, упркос томе што се квалификовала за Свјетско првенство 1938.[32] Умјесто њих, Њемачка ће представљати аустријску територију. Теоретски, уједињени тим може да буде још јачи, него што су репрезентације појединачно, али тренер Њемачке — Сеп Хербергер, имао је мало времена и утакмица да спреми тим, у који је потребно уклопити два различита система, различите стилове игре и различите темпераменте.[33] У пријатељској утакмици између бивше репрезентације Аустрије и Њемачке, славили су Аустријанци, у мечу који је требао да заврши неријешено. Њемачка се осветила побједом 9:1 почетком априла. Хербергер је истакао да два различита тима могу да учествују на првенству, али је предсједник савеза — Ханс вон Шамер унд Остен то одбацио и истакао јасно да очекује да види у тиму 5:6 или 6:5 играча из оба тима.[33] Због тога је репрезентацији прикључено пет играча из Аустрије, из Аустрије Беч, Рапида и из Виена Беч тима.[33] У првој рунди — осмини финала, Њемачка је одиграла 1:1 против Швајцарске након продужетака, због чега је морао да се игра реванш.[34] У реваншу, Њемачка је водила 2:0 након 15 минута, али је поражена 4:2,[35] уз одушевљење публике у Паризу.[33]

Током Другог свјетског рата, Њемачка је између 1939 и 1942 одиграла око 30 утакмица, након чега је репрезентација суспендована и већина фудбалера је морала да се придружи војсци. Већина играча из националног тима, као и етнички Њемци из других тимова, као Ернст Вилимовски, окупљени су заједно, под вођством тренера Хербергера, у војном клубу црвени ловци (нем. Rote Jäger), због труда официра да сачувају фудбалере од много опасније службе у рату.[36]

Резултати репрезентације[уреди]

Светско првенство[уреди]

Година Првенство Пласман ИГ П Н* И ГД ФП
Уругвај 1930 Није учествовала
Краљевина Италија 1934 Утакмица за 3. место 3 4 3 0 1 11 8
Француска 1938 1. коло 10 2 0 1 1 3 5
Бразил 1950 Забрањен наступ
Швајцарска 1954 Првак 1 6 5 0 1 25 14
Шведска 1958 Утакмица за 3. место 4 6 2 2 2 12 14
Чиле 1962 Четвртфинале 7 4 2 1 1 4 2
Енглеска 1966 Финале 2 6 4 1 1 15 6
Мексико 1970 Утакмица за 3. место 3 6 5 0 1 17 10
Немачка 1974 Првак 1 7 6 0 1 13 4
Аргентина 1978 2. коло 6 6 1 4 1 10 5
Шпанија 1982 Финалиста 2 7 3 2 2 12 10
Мексико 1986 Финалиста 2 7 3 2 2 8 7
Италија 1990 Првак 1 7 5 2 0 15 5
Сједињене Америчке Државе 1994 Четвртфинале 5 5 3 1 1 9 7
Француска 1998 Четвртфинале 7 5 3 1 1 8 6
Јужна КорејаЈапан 2002 Финалиста 2 7 5 1 1 14 3
Немачка 2006 Утакмица за 3. место 3 7 5 1 1 14 6
Јужноафричка Република 2010 Утакмица за 3. место 3 7 5 0 2 16 5
Бразил 2014 Првак 1 7 6 1 0 18 4
Русија 2018 Квалификовала се
Укупно 19/21 4 титуле 106 66 20 20 224 121
*Нерешени резултати укључују и мечеве завршнице одлучене извођењем пенала.

Европско првенство[уреди]

Година Првенство Пласман ИГ П Н* И ГД ФП
Француска 1960 Није учествовала
Шпанија 1964
Италија 1968 Није се квалификовала
Белгија 1972 Првак 1 2 2 0 0 5 1
Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1976 Финалиста 2 2 1 1 0 6 4
Италија 1980 Првак 1 4 3 1 0 6 3
Француска 1984 Групна фаза 5 3 1 1 1 2 2
Немачка 1988 Полуфинале 3 4 2 1 1 6 3
Шведска 1992 Финалиста 2 5 2 1 2 7 8
Енглеска 1996 Првак 1 6 4 2 0 10 3
БелгијаХоландија 2000 Групна фаза 14 3 0 1 2 1 5
Португалија 2004 Групна фаза 12 3 0 2 1 2 3
АустријаШвајцарска 2008 Финалиста 2 6 4 0 2 10 7
УкрајинаПољска 2012 Полуфинале 3 5 4 0 1 10 6
Француска 2016 Полуфинале 4 6 3 2 1 7 3
Укупно 12/15 3 титуле 49 26 12 11 72 48
*Нерешени резултати укључују и мечеве завршнице одлучене извођењем пенала.

Пријатељске утакмице[уреди]

18. новембар 2014.
20:45
Застава Шпаније Шпанија 0:1 Застава Немачке Немачка Балаидос, Виго
Гледалаца: 26.900
Судија: Стефан Јоханесон Шведска
Детаљи Крос Гол у 89. минуту 89'

Списак играча[уреди]

Бр. Поз. Играч Датум/Године Утакмица Голова Клуб
1 Г Кевин Трап 8. јул 1990. 1 0 Француска Пари Сен Жермен
2 О Шкодран Мустафи 17. април 1992. 19 2 Енглеска Арсенал
3 o Џонас Хектор 27. мај 1990. 33 3 Немачка Келн
4 О Матијас Гинтер 19. јануар 1994. 14 0 Немачка Борусија Дортмунд
5 О Матс Хумелс 16. децембар 1988. 29 2 Немачка Бајерн Минхен
6 В Сами Хедира 4. април 1987. 45 4 Немачка Јувентус
7 В Јулијан Дракслер (к) 20. септембар 1993. 35 5 Француска Пари Сен Жермен
8 В Леон Горетзка 6. фебруар 1995. 9 3 Немачка Шалке 04
9 В Андре Ширле 6. новембар 1990. 32 12 Енглеска Челси
10 В Керем Демирбај 3. јул 1993. 2 1 Немачка Хофенхајм
11 Н Тимо Вернер 6. март 1996. 6 3 Немачка Лајпциг
12 Г Бернд Лено 4. март 1992. 5 0 Немачка Бајер Леверкузен
13 Н Ларс Штиндл 26. август 1988. 6 3 Немачка Борусија Менхенгладбах
15 О Ерик Дурм 12. мај 1992. 1 0 Немачка Борусија Дортмунд
16 О Антонио Рудигер 3. март 1993. 17 0 Италија Рома
17 О Пер Мертесакер 29. септембар 1984. 97 4 Енглеска Арсенал
18 В Тони Крос 4. јануар 1990. 43 5 Немачка Бајерн Минхен
19 В Марио Геце 3. јун 1992. 28 7 Немачка Бајерн Минхен
20 О Џером Боатенг 3. септембар 1988. 38 0 Немачка Бајерн Минхен
21 В Марко Ројс 31. мај 1989. 20 7 Немачка Борусија Дортмунд
22 Г Марк Андре тер Штеген 20. април 1992. 16 0 Шпанија Барселона
23 В Кристоф Крамер 12. фебруар 1991. 2 0 Немачка Борусија Менхенгладбах

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Germany: FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. Приступљено 27. 4. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „All matches of The National Team in 1908”. German Football Association. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2012. Приступљено 27. 4. 2018. 
  3. „All matches of The National Team in 1912”. DFB. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2012. Приступљено 17. 4. 2018. 
  4. „All matches of The National Team in 1909”. DFB. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2009. Приступљено 27. 4. 2018. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Germany”. FIFA. Приступљено 27. 4. 2018. 
  6. „Germany's strength in numbers”. UEFA. Приступљено 27. 4. 2018. 
  7. „Statistics – Most-capped players”. DFB. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2011. Приступљено 27. 4. 2018. 
  8. „Statistics – Top scorers”. DFB. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2011. Приступљено 27. 4. 2018. 
  9. „Olympic Football Tournament Montreal 1976”. FIFA. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2012. Приступљено 27. 4. 2018. 
  10. „– Germany on”. FIFA. Приступљено 27. 4. 2018. 
  11. „– Tournaments”. FIFA. Приступљено 27. 4. 2018. 
  12. Silver, Nate (13. 7. 2014). „Germany May Be the Best National Soccer Team Ever”. FiveThirtyEight. Приступљено 27. 4. 2018. 
  13. CVETOJEVIĆ, B. (13. 7. 2014). „Gece doneo Nemcima svetsku titulu posle 24 godine!”. novosti.rs. Приступљено 27. 4. 2018. 
  14. „World Cup 1970 Mexico » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  15. „World Cup 2006 Germany » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  16. „World Cup 2010 South Africa » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  17. „World Cup » All-time Topscorers » rank 1 - 50”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  18. Šokorac, Zorana (9. 7. 2014). „Joakim Lev: Selektor budućnosti”. prva.rs. Приступљено 27. 4. 2018. 
  19. 19,00 19,01 19,02 19,03 19,04 19,05 19,06 19,07 19,08 19,09 19,10 19,11 19,12 19,13 19,14 „German Football: Celebrating 100 Years of the national team”. independent.com.mt. Independent Malta. 5. 4. 2008. Приступљено 27. 4. 2018. 
  20. „Professor Otto Nerz”. DFB (на језику: немачком). Приступљено 27. 4. 2018. 
  21. John A. Garraty & The Great Depression (1986)
  22. „WC Qualifiers Europe 1933/1934 » Group 8 » Luxembourg - Germany 1:9”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  23. Courtney, Barrie (27. 4. 2017). „WORLD CUP 1934 - QUALIFYING”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 27. 4. 2018. 
  24. „World Cup 1934 Italy » Round of 16 » Germany - Belgium 5:2”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  25. „World Cup 1934 Italy » Quarter-finals » Germany - Sweden 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  26. „World Cup 1934 Italy » Semi-finals » CSSR - Germany 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  27. „World Cup 1934 Italy » 3td place » Germany - Austria 3:2”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  28. „Olympic Games 1936 » Quarter-finals » Germany - Norway 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  29. Muras, Udo (16. 5. 2007). „Nur Hitler konnte sie stoppen” (на језику: немачком). Приступљено 27. 4. 2018. 
  30. „All matches of The National Team in 1937”. DFB. Приступљено 27. 4. 2018. 
  31. Hesse-Lichtenberger, Ulrich (2003). Tor! The story of German football. 
  32. „Nazis in der Abseitsfalle” (на језику: немачком). Spiegel Online. Приступљено 27. 4. 2018. 
  33. 33,0 33,1 33,2 33,3 „"We only need eleven players against 60 million Germans". fifa.com. Приступљено 27. 4. 2018. 
  34. „World Cup 1938 France » Round of 16 » Switzerland - Germany 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  35. „World Cup 1938 France » Round of 16 » Switzerland - Germany 4:2”. worldfootball.net. Приступљено 27. 4. 2018. 
  36. „Geschichte der Roten Jäger” (на језику: немачком). rote-jaeger.de. Приступљено 27. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди]