Sedmi krstaški rat

Sedmi krstaški rat
Deo Krstaških ratova
Sedmi krstaški rat
Vreme 1248—1254. Mesto Mansura, Egipat Ishod odlučujuća muslimanska pobeda, Status quo ante bellum
Sukobljene strane
Francuska Templari	Ajubidi
Komandanti i vođe
Luj IX Alfons od Poatjea Karlo I Anžujski Robert I od Artoa Gijom de Sonak Reno de Višije	Ejub Šajar al Dur Kuntuz Ejbak Bajbars
Jačina
15.000	nepoznato
Žrtve i gubici
gotovo čitava armija	laki

Sedmi krstaški rat vođen je u periodu od 1248. do 1254. godine. Predvodio ga je francuski kralj Luj IX. Njegova armija bila je najmodernija i tehnički najopremljenija. Krstaši 1249. godine osvajaju Damijetu i pokreću pohod na Egipat. Nakon bitke kod Mansuraha Luj pada u zarobljeništvo. Time je pohod završen, a Luj se izbavio plaćanjem velikog otkupa.

Uvod

Sedmi krstaški rat: mapa kretanja krstaša

Fridrih II, nemački car je sporazumom sa al Kamilom od 29. februara 1229. godinedobio Jerusalim bez borbe. Malik el Kamilu je to donelo velike neprilike; među muslimanima je nazivan izdajnikom islama. Ipak, Kamil nije želeo da prekine prijateljstvo sa nemačkim carem tako da Jerusalim ostaje u hrišćanskim rukama tokom cele njegove vladavine. Nakon Kamilove smrti (1238) kratko vlada al Adil II. On umire 1240. godine, a na presto dolazi Salih Najm al Din Ejub. Dana 17. oktobra 1244. muslimani nanose krstašima poraz kod Forbije. Muslimansku vojsku predvodio je nekadašnji mongolski rob Ejbak. Najveće gubitke imali su viteški redovi: Templari, Hospitalci i Tevtonci. Nakon ove pobede muslimani neometano ulaze u Jerusalim.

Pokretanje

Baš u vreme pada Jerusalima, francuski kralj Luj IX je bio teško bolestan. Kralju je bilo toliko loše da je jedna od njegovih sestara misleći da je mrtav htela da mu prekrije lice, a onda su je zaustavili. Kralj je tokom bolesti izgubio moć govora. Vremenom se njegovo stanje čudesno poboljšalo. Čim se oporavio, zatražio je da mu pruže krst. Potom ga je prikačio za odeću.

Organizovanje novog pohoda

Do proglašenja Sedmog pohoda došlo je na saboru u Lionu (jul 1245) sazvanom kako bi papa Inoćentije IV ponovo (po četvrti put) ekskomunicirao Fridriha II. Tamo je proglašen novi pohod. Zbog ekskomunikacije Fridriha, vitezovi Engleske, Nemačke i ostalih germanskih zemalja ostali su po strani. Luj je želeo da krstaške ratove vrati prvobitnim principima. Bio je svestan da je jedino Prvi krstaški rat ispunio svoj cilj, a verovao je da je to zbog toga što hrišćani nisu sklapali nikakve sporazume sa muslimanima. Fridrih šalje pismo upozorenja svome prijatelju, sultanu Ejubu, upozoravajući ga na novi pohod.

Četiri godine trajala je priprema krstaške vojske. Luj je sagradio flotu sa velikim brojem brodova. U okviru vojske se nalazilo mnoštvo inženjera, graditelja mostova i druge tehničke struke. Zbog toga se ovaj pohod naziva i Inženjerski krstaški rat. Na Kipar je dopremljena velika količina hrane. Bila je to tehnički najmodernija i najopremljenija vojska koja je ikada iz Evrope krenula u Svetu zemlju.

Osvajanje Damijete

Luj i Margareta od Provanse u Akri

Dana 28. avgusta 1248. flota je krenula. Na Kipar stiže 18. septembra. Uz kralja Luja tu su bili i kraljica Margareta od Privanse i dva kraljeva brata: Robert I od Artoa i Karlo I Anžujski. Na Kipru su krstaši proveli zimu i maja 1249. godine kreću sa Kipra ka Damijeti. Krstaši su je osvojili bez ikakvih problema. Vest o ovoj lakoj krstaškoj pobedi ulila je veliki strah u muslimane. Egipatski sultan, kao i Kamil pre njega, ponudio je krstašima Jerusalim bez borbe uz uslov da krstaši napuste Egipat. Shodno svojoj teoriji o nepregovaranju sa muslimanima, Luj odbija ponudu.

Bitka kod Mansuraha

Dana 20. novembra krstaši nastavljaju sa prodorom i kreću ka Mansurahu. Trebaće im mesec dana da stignu tamo. Dana 23. novembra umire sultan Ejub. Vlast preuzima njegova žena Šajar al Dur u iščekivanju sina Turanšaha da se vrati iz Mesopotamije.

Mansurah je imao nezgodan položaj – ušće Nila i Tanisa. Turci su čekali na drugoj strani obale i bio je problem kako preći reku. U početku Luj se ukopao u rovove i počeo graditi mostove. Međutim, muslimani su svoju stranu obale stalno potkopavali. Kada mu je to dosadilo, Luj se odlučio za jedan jači napad. Prelaz vojske preko plićaka koga im je pokazao neki meštanin započeo je 8. februara 1250. godine. Napad je krenuo iz grupacije koju je predvodio Robert I od Artoa. Uz njega su bili i Templari. Njihov zadatak bio je da obezbede vojsci siguran prelazak preko reke.

Smatrajući da je Mansurah lak plen, Robert je odlučio da sam napadne ne čekajući glavninu. Muslimani u panici napuštaju logor. U tom momentu na scenu stupaju Mameluci pod Ejbakom. Bilo im je jasno da su krstaši malobrojni. Ejbak je opkolio krstašku vojsku i gotovo ih sve poklao (sem petorice). Poginuo je i Robert. Templari su izgubili 280 ljudi.

Povlačenje Luja

Bitka kod Mansuraha

Ejbak potom napada glavninu. Deo se nalazio na reci, a ostali na obe obale. Kralj Luj je izdržao napad, a Ejbak se povlači i utvrđuje u Mansurahu. Odatle je organizovao odbranu i 11. februara smogao snage da izvrši direktan napad na krstaše. Krstaši su ga odbili, ali je nekoliko leševa upalo u vodu i zatrovalo je. Izbila je zaraza u logoru pa se Luj aprila 1250. godine povlači. Prilikom povlačenja se razboleo i pao u zarobljeništvo. Zbunjeni krstaši izvršavaju predaju celokupne armije.

Prema mirovnom sporazumu Luj je imao da plati muslimanima danak od oko milion zlatnih dukata. Čim je isplatio svoj otkup, Luj je predao Damijetu (6. maj 1250). Potom je otplovio za Akru. U Damijeti je ostalo mnoštvo krstaša za koje nije imao ko da plati otkup. Oni su nemilosrdno poklani.

Druga faza i kraj rata

Naredne dve godine Luj nije proveo besposlen. Utvrdio je mnoge krstaške gradove: Jafu, Cezareju, Akru i Sidon. Zbog toga je ovaj pohod i nazvan inženjerskim. Sa Egiptom je sklopio primirje na 15 godina.

Dana 6. maja 1253. godine Damask napada Jafu. Krstaši odbijaju napad i iz Sidona uzvraćuju Damasku, ali je jedina posledica ovog bezglavog juriša 1200 izginulih. Luj se preselio u Sidon, a potom je rešio da se vrati u Francusku. Dana 15. aprila 1254. godine Luj se u Akri ukrcao na brod. Mnogo godina kasnije, Luj će organizovati još jedan krstaški pohod iz koga se u Francusku neće više živ vratiti.

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9. 

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Luj Sveti u krstaškom pohodu