Sendi Šo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sendi Šo
Sendi Šo, 1967.
Lični podaci
Datum rođenja(1947-02-26)26. februar 1947. (77 god.)
Mesto rođenjaDagenham , Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjepevačica
Muzički rad
Aktivni period1964—2013.
Žanrpop
Ostalo
Veb-sajtsandieshaw.com

Sendi Šo MBE (rođena Sandra En Gudrič; 26. februar 1947) je engleska pop pevačica u penziji. Jedna od najuspešnijih britanskih pevačica 1960-ih, imala je tri singla broj jedan u Velikoj Britaniji: "(There's) Always Something There to Remind Me" (1964), "Long Live Love" (1965) i "Lutka na koncu" (1967). Sa ovim poslednjim, ona je postala prva Britanka koja je pobedila na Pesmi Evrovizije. Vratila se na UK Top 40, prvi put za 15 godina, sa svojom obradom pesme The Smiths'a "Hand in Glove" iz 1984. godine. Šo se povukla iz muzičke industrije 2013.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Sandra En Gudrič je rođena i odrasla u Dagenhamu, zatim u Eseksu u Engleskoj. Pohađala je tehničku školu Robert Klak, Dagenham. Po završetku škole, radila je u obližnjoj fabrici Ford Dagenham, i honorarno se bavila manekenstvom pre nego što je zauzela drugo mesto na lokalnom takmičenju talenata pevača. Kao nagradu, pojavila se na dobrotvornom koncertu u Londonu, gde je njen potencijal uočio pevač Adam Feit. Upoznao ju je sa svojom menadžerkom, koja joj je 1964. godine obezbedila ugovor sa Pye Records-om i dala joj umetničko ime "Sendi Šo".

Tejlor je povezala Šo sa tekstopiscem Krisom Endrjuzom, koji je napisao njen prvi singl, "As Long as You're Happy Baby", koji nije uspeo da dospe na top liste.[2] Međutim, za njen drugi singl Tejlor joj je dala pesmu Bakaraka i Dejvida "(There's) Always Something There to Remind Me", koja je bila 49. američki pop hit za pevača Lua Džonsona.[3][4] ‍:85 Sendina verzija je u jesen 1964. godine dospela na 1. mesto na listi singlova u Velikoj Britaniji,[5] a takođe je dospela na 52. mesto na listi Bilbord Hot 100 u Sjedinjenim Državama početkom sledeće godine.[3]

"I'd Be Far Better Off Without You" je objavljeno kao nastavak, ali su di-džejevi više voleli njenu B stranu, "Girl Don't Come", koju je takođe napisao Endrjuz. „Girl Don't Come“ je dostigla 3. mesto u Velikoj Britaniji i postala njen najveći američki hit, dostigavši 42. mesto[6] ‍:387 Usledili su dalji hitovi u Velikoj Britaniji, uključujući "I'll Stop at Nothing", "Long Live Love", njen drugi broj 1 u UK 1965. i "Message Understood".[5] [4] ‍:92–93 Singlove su producirali lično Tejlor, Endrjuz i Šo, uz pomoć aranžera Pye Records'a Kena Vudmana. Još jedan potencijalni nastavak, "It's Not Unusual" Lesa Rida i Gordona Milsa, prvobitno je napisan za Sendi, ali nikada nije snimljen nakon što je pevač, tada nepoznati Tom Džouns, toliko impresionirao Šo sa njegovom moćnom interpretacijom pesme da je ona ohrabrila Džounsa da sam objavi pesmu; postala je Džounsov hit.[7] [4] ‍:85

Šo je bila redovna na popularnim britanskim TV programima tog vremena kao što su Top of the Pops, Ready Steady Go! i Thank Your Lucky Stars. Na nju se gledalo kao na oličenje šezdesetih, a njen zaštitni znak - bosonogi nastup - oduševio je širu javnost.[8][9] Takođe je snimila većinu svojih hit singlova na italijanskom, francuskom, nemačkom i španskom jeziku, čime je povećala svoju popularnost u Evropi.[10] Šo je takođe objavila nekoliko originalnih albuma 1960-ih: Sendi (1965); Ja (1965); Lutka na koncu (1967); Voli me, molim te, voli me (1967); Dodatak Sendi Šo (1968) i Pregled situacije (1969). Ovi albumi su se uglavnom sastojali od pesama koje je Endrjus napisao zajedno sa obradama pesama koje su bile popularne od strane drugih muzičara.

Do 1967. rekordna prodaja Šo je opala i njen menadžer je odlučio da bi trebalo više da se okrene kabareu.[11] Bi-Bi-Si ju je pozvao da predstavlja Veliku Britaniju na Evroviziji te godine u Beču. Bila je rezervisana jer je smatrala da će to uništiti njen kredibilitet, ali je izvela pet pesama na Šou Rolfa Harisa, uz glasanje javnosti da bi ona koja bi trebalo da predstavlja državu bila kompozicija Bila Martina/Fila Koltera „Lutka na koncu“. Iako joj se pesma nije dopala i mislila je da nije reprezentativna za njen materijal, pesma je pobedila na takmičenju sa skorom rekordnom razlikom glasova,[12] i učinila Šo prvom osobom koja je pobedila na takmičenju za UK.[5] To joj je donelo treći singl broj 1 u Velikoj Britaniji, rekord za ženu u to vreme.[4] ‍:85 "Lutka na koncu" je takođe postala međunarodni hit (iako ne u SAD) i najprodavaniji singl godine u Nemačkoj, kvalifikovala se za zlatni disk za milion plus prodaje u Velikoj Britaniji i Evropi.[2] Globalno, singl je ostvario prodaju veću od 4 miliona, što ga čini najprodavanijom pobedničkom pesmom Evrovizije do sada.[13] Neke procene sugerišu da ovo čini pesmu najprodavanijim singlom britanske umetnice svih vremena.[14] Njen evrovizijski uspeh skoro da se nije dogodio; Bi-Bi-Si je želeo da je odbaci jer je bila „druga žena“ u brakorazvodnoj parnici.[15]

Moda je postala još jedan od Sendinih zaštitnih znakova, a 1968. je pokrenula modnu marku Sendi Šo, prodajući sopstveni brend odeće, obuće i nakita. Iste godine je vodila sopstvenu TV emisiju, The Sandie Shaw Supplement, i izdala LP istog naslova. Šo je trebalo da debituje u filmu Mrs. Brown, You've Got a Lovely Daughter, ali je napustila produkciju pre nego što je snimanje počelo.[16] ‍:63 Njen poslednji hit u UK Top 10 (njen ukupno osmi) došao je u obliku pesme "Monsieur Dupont" iz 1969. godine, koju je prvobitno otpevala nemačka umetnica Manuela sa nemačkim tekstom.[5]

1970. do danas[uredi | uredi izvor]

Iako je počela da piše pesme, ugovor sa Pye-em je istekao 1972. godine. Povukla se iz života kao pop pevačica i počela da radi na drugim poduhvatima, uključujući pisanje rok mjuzikla, pisanje pesama, glumu u scenskim predstavama (glumila je Ofeliju u Hamletu i Jovanku Orleanku u Svetoj Jovanki) i pisanje knjiga za decu. Godine 1972. dodatno je demonstrirala svoju svestranost kao umetnica nastupajući u dugotrajnom programu BBC televizije, The Good Old Days. Godine 1973. Šo je bila jedan od osam umetnika koji su dobili svoj TV specijal u BBC1 seriji Music My Way.[17] Po sopstvenom izboru, Šo je napustila muzički posao i zaposlila se u restoranu u centru Londona kao konobarica,[16] ali je 1977. izdala dva singla za izdavačku kuću Columbia Records, a sledeće godine je započela doživotnu posvećenost Soka Gakkai budizmu.

Njen drugi muž, Nik Pauel, upoznao ju je sa BEF-om. Snimila je verziju pesme "Anyone Who Had a Heart" za njihov album,[6]:387 : 387 što ju je ponovo vratilo u oči javnosti.

U aprilu 1984. objavljena je njena verzija pesme „Hand in Glove“ (prvi singl Smitsovih ) i dostigla vrhunac u UK Top 30.[5]

Sendi Šo se pojavila na muzičkom festivalu u Sanremu 1990. godine, pevajući "Deep Joy", englesku verziju Milvine pesme "Sono Felice". Tokom 1990-ih objavljeno je mnogo kompilacijskih albuma sa Šoinim materijalom za različite manje izdavačke kuće, kao i reizdanja nekih njenih originalnih albuma. Njena autobiografija objavljena je 1991. godine, a sledeće godine je počela da studira na Oksfordu i Univerzitetu u Londonu i kvalifikovala se za psihoterapeuta 1994. godine. Za to vreme snimila je nove verzije nekih od svojih pesama iz 1960-ih za album objavljen 1994. Takođe, otprilike u to vreme, Šo se razvela od Pauela i upoznala svog trećeg muža, Tonija Bedforda. Koncentrišući se na novu karijeru psihoterapeuta, Šo je otvorila Kliniku za umetnost 1997. godine sa svojim suprugom, kako bi pružila psihološku zdravstvenu negu i kreativni razvoj onima u kreativnim industrijama.[6] : 387 Klinika je sada pod nazivom Barefoot Therapy: The Arts Clinic i nastavlja da pruža psihološku podršku onima u oblastima zabave, medija i sporta.[18] Godine 1998. pozvana je da se pridruži Kraljevskom društvu muzičara kao počasni profesor muzike.

Šo je takođe krenula u uspešnu pravnu bitku da uspostavi vlasništvo nad celim svojim katalogom snimaka, i počela je da radi sa savremenim glumcima i producentima, prerađujući veći deo svog materijala iz 1960-ih i 1980-ih. 2003. godine, Šo je licencirala svoj katalog snimanja širom sveta EMI-ju, nastavila da razvija svoju umetničku kliniku i počela da trenira i mentoriše. U međuvremenu, EMI je objavila kompilacije njenih francuskih i italijanskih snimaka, a sledeće godine objavila je slične kompilacije na španskom i nemačkom.

Tokom ove decenije, ona je odbacila prethodne izjave o mržnji prema Pesmi Evrovizije i objavila da je ponosna na svoju evrovizijsku prošlost. Dana 26. februara 2007, u čast svog 60. rođendana, Šo je objavila novu verziju "Lutke na koncu" na svojoj veb stranici.

U aprilu 2010, Šo se pojavila na britanskom ITV televizijskom programu Loose Women i otkrila da se vraća snimanju. Takođe je iskoristila priliku da kritikuje Pesmu Evrovizije, rekavši da je bilo loše kada je to uradila, ali da je sada postalo još gore.[19]

U avgustu 2010. pojavila se na Vintage-u, prestižnom festivalu na imanju Gudvud u Zapadnom Saseksu, kao specijalni gost Vejna Hemingveja koji je organizovao događaj.[20][21]

Sendi Šo 2016.

U avgustu 2012. gostovala je, pored pevačica Petjule Klark, Helen Šapiro i Džeki Trent, i producentkinje i menadžerke Viki Vikam, u programu Bi-Bi-Si Radija 4 Reunion.[22]

Šo je imenovana za člana Ordena Britanske imperije (MBE) na Rođendanskim počastima 2017. za zasluge u muzici.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Dana 6. marta 1968, Šo se udala za modnog dizajnera Džefa Benksa u matičnoj kancelariji Griniča u Londonu.[23] ‍:182 Njihova ćerka Grejsi je rođena u februaru 1971.[23] : 223  Brak sa Benksom prekinut je 1978. Godine 1982. udala se za Nika Pauela, suosnivača Virgin Group i predsednika Evropske filmske akademije. Imali su dvoje dece zajedno pre razvoda 1995. godine. Zatim se udala za svog trećeg muža, psihologa Tonija Bedforda.[24]

Politički stavovi[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2012, Šo se pridružila kampanji Amnesty International-a za okončanje kršenja ljudskih prava u Azerbejdžanu, zemlji domaćinu Pesme Evrovizije 2012, nakon što je novinarka Hadidža Ismailova ucenjena i snimljena pri polnom odnosu.[25]

U avgustu 2014. godine, uoči referenduma o nezavisnosti Škotske koji je trebalo da se održi u septembru te godine, Šo je bio jedna od 200 javnih ličnosti koje su potpisale pismo Gardijanu u kojem su izrazili nadu da će Škotska glasati da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva.[26]

U aprilu 2016. godine se protivila kampanji za izlazak Britanije iz Evropske unije, nazvavši je „retrogresivnom“ i upozorila na rizik od podele Evrope.[27]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lachno, James (10. 4. 2013). „Sandie Shaw has retired from music”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. 
  2. ^ a b Murrells, Joseph (1978). The Book of Golden DiscsNeophodna slobodna registracija (2nd izd.). London: Barrie and Jenkins. str. 229. ISBN 0-214-20512-6. 
  3. ^ a b Whitburn, Joel (2003). Top Pop Singles 1955–2002Neophodna slobodna registracija (1st izd.). Menomonee Falls, WI: Record Research Inc. str. 365, 634. ISBN 0-89820-155-1. 
  4. ^ a b v g Rice, Jonathan; Rice, Tim; Gambaccini, Paul; Read, Mike (1982). The Guinness Book of 500 Number One Hits (1st izd.). Enfield, UK: Guinness Superlatives. ISBN 0-85112-250-7. 
  5. ^ a b v g d Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (19th izd.). London: Guinness World Records Limited. str. 495. ISBN 1-904994-10-5. 
  6. ^ a b v Roberts, David (1998). Guinness RockopediaNeophodna slobodna registracija (1st izd.). London: Guinness Publishing Ltd. ISBN 0-85112-072-5. 
  7. ^ Bonfante, Jordan (18. 9. 1970). „The Ladies' Men of Music”. Life. sv. 69 br. 120. London: Time. str. 54. ISSN 0024-3019. 
  8. ^ „Barefoot Principles”. sandieshaw.com. 2009. Pristupljeno 2. 3. 2021. 
  9. ^ „Foot surgery for pop singer Shaw”. BBC News. 15. 8. 2007. Pristupljeno 2. 3. 2021. 
  10. ^ „Sandie Shaw's French recordings”. Ready steady girls!. Pristupljeno 29. 8. 2021. 
  11. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Biography Sandie Shaw”. allmusic.com. Pristupljeno 8. 6. 2022. 
  12. ^ O'Connor, John Kennedy (2007). The Eurovision Song Contest: The Official History. Carlton Books. str. 208. ISBN 978-1-84442-994-3. 
  13. ^ O'Connor, John Kennedy (2015). The Eurovision Song Contest: The Official Celebration. Carlton Books. ISBN 978-1780976389. 
  14. ^ Kelly, Mike. Wot Pop: 50 Years of Hits 1952-2002 - A-Z of Hitmakers Plus the UK's Top 5000 Singles. Southgate Publishers 30 September Kelly, Mike (2002). Wot Pop Presents 50 Years of Hits: An International a to Z of Hitmakers, 1952-2002. Southgate. ISBN 978-1857411409. 
  15. ^ Nikkhah, Roya (25. 12. 2010). „Sandie Shaw's love scandal that almost cost Britain its first Eurovision victory”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. 
  16. ^ a b Shaw, Sandie (1991). The World at My Feet: A Personal Adventure. London: Harper Collins. ISBN 000215921X. 
  17. ^ „Music My Way - BBC One London - 8 August 1973 - BBC Genome”. Genome.ch.bbc.co.uk. 8. 8. 1973. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  18. ^ „Sandie Shaw » Barefoot”. Sandieshaw.com. Pristupljeno 22. 2. 2015. 
  19. ^ „Sandie Shaw”. Loose Women. april 2010. ITV. 
  20. ^ „Sandie Shaw » Goodwood!”. www.sandieshaw.com. Pristupljeno 2023-03-15. 
  21. ^ Brown, Mark; correspondent, arts (2010-02-25). „Vintage festival promises more glamour than Glastonbury”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-03-15. 
  22. ^ Sue, MacGregor (19. 8. 2012). „60s Girl Singers”. The Reunion. BBC. Radio 4. 
  23. ^ a b Tobler, John (1992). NME Rock 'N' Roll Years (1st izd.). London: Reed International Books Ltd. CN 5585. 
  24. ^ Needham, Lucy (2020-11-21). „Sandie Shaw forgives husband for 'losing her fortune and leaving her in caravan'”. mirror (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-15. 
  25. ^ „Eurovision: Sandie Shaw calls on Azerbaijan to stop pulling the strings of the nation's media” (Saopštenje). Amnesty International UK. 2. 4. 2012. 
  26. ^ „Celebrities' open letter to Scotland – full text and list of signatories”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2014-08-07. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-03-15. 
  27. ^ „Terry Wogan 'totally spoiled' Eurovision, says contest producer”. The Guardian. 16. 4. 2016. Pristupljeno 30. 4. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сенди_Шо&oldid=27004505”