Sentinski hram

Sentinski hram
Sentinskiй hram
Osnovne informacije
Lokacija	Nižnja Teberda, Karačajevski rejon, Karačajevo-Čerkezija
Koordinate	43.636944° S; 41.865556° I / 43.636944; 41.865556
Religija	pravoslavlje
Jurisdikcija	Ruska pravoslavna crkva
Grad	Nižnja Teberda
Država	Rusija
Arhitektonski opis
Tip arhitekture	crkva
Stil arhitekture	Vizantijski
Osnivanje	10. vek
Kao spomenik urbanizma i arhitekture hram je proglašen za kulturnog nasleđa naroda Ruske Federacije od federalnog značaja.

Sentinski hram ili crkva Sinti (Karač-Balk - Sinti Klisa) je hrišćanski hram, podignut 965. godine na teritoriji današnje Karačajevo-Čerkezije.

Kako su pokazala istraživanja arheologa, Sentinska planina je bila kultno mesto mnogo pre nego što je na njoj izgrađen hram. Oko njega na padini planine, pronađeni su brojni antički grobovi sa predmetima iz perioda od 5. do 8. veka. Sam hram je podignut na mestu drevnog paganskog svetilišta, o čemu svedoči činjenica da su u njenom zidanju pronađeni kameni blokovi sa petroglifskim slikama zmija i geometrijskim šarama, kao što je to slučaj kod mnogih hrišćanskih crkva koje su osnovane na mestu drevnih „hramova“ ili čak obnovljene od njih (Vitlejem u Palestini, Jvari u Gruziji, itd.).

Današnji hram vezuje se za i osnivanje Spaso-Preobraženjskog Sentinskog manastir u ovoj zabačenoj pustinji osnovanog s početka 19. veka, i obnovu drevnog hrama iz 10 veka.

Položaj i zaštita

Sentinski hram je smešten na levoj obali reke Teberde, pritoke reke Kuban Teberde u blizini karačajskog sela Senti, u planinskoj zoni Trans-kubanske teritorije, na granici pojasa neprekidnih šuma u blizini današnje opštine Nižnja Teberda (ranije Senti, Karač-Balk - Sinti ), 18 km južno od grada Karačajevska. Put do hrama je neasfaltiran. Ponekad na puti ima velikog kamenja i rupa. Putovanje je moguće pešice ili automobilom sa visokim klirensom. Putem do hrama dugim 5,4 km. savladava se visinska razlika od 1.050-1.260 m.

Nekada je pored hrama prolazio aktivan trgovački put koji je vodio od Kavkaskih planina do istočne obale Crnog mora, pa je objekat bio od velike važnosti za putnike.

Sentinski hram je trenutno napušten, ali prilično dobro očuvan. Do njega dana iz obližnjeg sela vodi jedva primetna staza, okružena travom i kamenjem.

Sa svih strana hram je okružen živopisnom prirodom, sa rekom Teberdom, koja svoje uzburkane vode nosi u podnožje planinske zone Trans-kubanske teritorije.

Pored Sentinskog hrama nalazi se kameni mauzolej, takođe iz 10. veka, verovatno namenjen za sahranjivanje viših svešteničkih činova - jedinstvena građevina za Severni Kavkaz. U blizini mauzoleja iskopan je rezervoar za sakupljanje kišnice.

U blizini hrama, u grobnicama, otkrivena su i drevna blaga koja su ležala u zemlji više od jednog veka - bakarni vrh štapa, olovni vizantijski krst i pozlaćena dugmad.

Objekat je kao spomenik urbanizma i arhitekture proglašen za kulturnog nasleđa naroda Ruske Federacije od federalnog značaja, na osnovu Uredba Saveta ministara RSFSR „O unapređenju zaštite spomenika kulture u RSFSR“ br. 1327 od 30.08.1960. godine.

Istorija

Ovako je izgledao kompleks hramova u 11. veku na teritoriji današnje Karačajevo-Čerkezije

Izgradnju Sentinskog hrama, naučnici datiraju najkasnije do 11. veka, a neki (Bernadaci) do veka Justinijana Velikog. Smatra se da su u ovo doba u gornjim tokovima Kubana i Zelenčukova živeli Adigi, odnosno Kabardi i Čerkezi, koji su svojevremeno bili pod snažnim uticajem Grka i od njih preuzeli hrišćansku veru. Tragovi ovog uticaja i ostaci hrišćanskih verovanja nalaze se među ovim plemenima u današnje vreme, uprkos dugotrajnom uticaju islama na njih.

Osnova za tačno datovanje hrama je građevinski natpis pronađen na severnom zidu istočnog kraka. Natpis je ispisan crnom bojom na belom uglačanom malteru, tokom prve faze dekoracije hrama, a datum je istaknut krupnim slovima. Visina slova kreće se od 1,3 do 2,8 cm, a brojeva od 2 do 6,8 cm. Njegov tekst glasi:

U originalu

Ενεκεν[ισ]θ(η), ενεωσ[θ(η)] ο να[ος] τ(ης)

υπεραγιας θ(εοτοκ)ου επη βασηλ[ειας

Νηκηφωρου, Βασηλ[ειου] και [Κωνσταντινου

κε Δα(υι)δ εξουσηωκρατορ(ος) [Αλανιας

κ(αι) Μαριας εξουσ[η]ωκρατ[ορισσης

μ]ην(η) Απρη(λιου) β´, ημερα αγ[η]ου Α[ντιπασχα (?)

δηα χηρος Θεοδωρου, μητ[ροπο-

λ(ιτου) καθηγη(ασμενου) Αλανι(ας), απ[ο] κ[τι-

σε(ως) κο(σμου) ετ(ους) ςυογ´. Αν[ε-

γραφε[το] δηα χειρος [του δεινος

αποκρησ(ιαριου) πατρ(ικιου).

U prevodu

Osvećeni, obnovljeni hram

Sveta Bogorodica u carovanju

Nikifor, Vasilije i Konstantin

i David, egzuziokrata iz Alanije,

i Marija Eksuziokratesa

2. aprila, na dan svete antipashe (?),

rukom mitropolita Teodora

lita osvećene Alanije, iz

mir 6473. godine

rukom pisano ime,

apokrizija patricija.

Sentinski hram u drugoj polovini 19. veka, pre obnove i osvećenja 22. oktobra 1896. godine.

Kopija freske na severnoj strani apside. Akvarel I.A. Vladimirova iz 1899. godine.

U drugoj polovini 19. veka kod crkve je podignut Spaso-Preobraženski Sentinski manastir, pravoslavni metoh Preobraženja Gospodnjeg, na kome su monahinje manastira nakon rekonstrukcije hram, narušivši njegov prvobitni oblik. U drevnom hramu monahinje su postavile ikonostas, rađen u starom stilu, za koji su potrebne bogoslužbene predmete i druge crkvene potrebštine prikupile monahinje, krećućući se kamenim putem od podnožja do vrha planine, koji su same isklesale u dužini od 4 milje.

Dana 22. oktobra 1896. godine, hram je osvećen u ime Preobraženja Gospodnjeg: i u njemu se prvi put, posle vekova ćutanja, začula reč Božija! značajan deo fresaka je nestao pod uticajem vremena. Godine 1898. A. N. Djačkov-Tarasov je posetio hram i pronašao samo 17 fresaka u njemu.

Sam Sentinski hram je prvi put detaljno ispitan, opisao i skiciran1829. godine od starne italijanskog arhitekte Bernadacija, koga je ruska vlada pozvala da ispita kavkaske mineralne vode. Ulazeći u hram, Bernadaci je, po njegovim rečima...

...video slike mnogih svetaca i razne slike događaja iz života Spasitelja. Svi zidovi bez ikakvih zazora, čak i u kupoli, oslikani su freskama, a živopis je, začudo, prilično dobro očuvan... Zidovi hrama, od kamena i delom od cigle, takođe su savršeno urađeni. Očuvan; ispostavilo se da je samo pod crkve (kamen) potpuno oštećen, verovatno od Čerkeza koji su ovde tražili blago.

U blizini crkve Bernadaci je pronašao dve grobnice, od kojih je jedna „sa svodom i lepom arhitekturom“, temelje dve male kuće i vekovni hrast koji je izrastao na njihovim ruševinama. Na padini planine Bernadaci je primetio grobnice od tesanog kamena i između njih veliki kameni krst. Istovremeno sa Sentinskim, Bernadaci je ispitao i opisao drevni hram koji se nalazio u blizini Humarinskog utvrđenja na obali Kubane.

Bernadaci navovi oba ova hrama kao vizantijska i datira ih još iz vremena Justinijana Velikog.

Posle Bernadazija, Sentinski hram su posetili i opisali mnogi drugi ruski i strani istraživači. Međutim, uprkos pažnji naučnika, hram je ostao u zapuštenom stanju skoro jedan vek nakon otvaranja, služeći kao sklonište za stoku u lošim vremenskim uslovima.

Hram u vreme sovjetske vlasti

U godinama sovjetske vlasti, manastir je pretvoren u sirotište-internat (napušten krajem 20. i početkom 21. veka), koji je sada u fazi obnavljanja.

• Sentinski hram s početka 21. veka
• 
  Sentinski hram, 2007.
• 
  Sentinski hram, 2015.
• 
  Sentinski hram, 2018.

Arhitektonske i konstruktivne karakteristike

Sentinski hram je jednokupolna građevina, koja je u osnovi u obliku krst čiji zidovi su ozidani od pravilno ručno tesanog lokalnog kamena (dolomita), ispunjenog krečnim malterom. U zidanju potkupolnih opružnih svodova, u svodu između sandučastog svoda istočnog kraka krsta i svoda apside, kao i u preklapanju prozorskih otvora (osim apside), korišćena je osnova (baš kao i u drugim krstokupolnim alanskim hramovima).

Plan hrama je takozvani „slobodni krst“ koji se sa jedne strane završava polukružnom apsidom, a sa tri strane pripratom (narteksom). Unutrašnji prostor sa četiri strane „krsta“ je prekriven cilindričnim svodovima, u plafonu je ugrađen svetlosni doboš, pokriven kupolom i zasnovan na trouglastim sfernim jedrima na osnovu četiri obodna luka. Apsida je prekrivena sferičnom konhom. Trenutno je izgubljeno preklapanje narteksa.

Na svakoj od tri krajnje strane „krsta“ nalaze se po jedna lučna vrata i jedan visoki i uzak prozor. U apsidi su tri slična prozora. Sve lučne konstrukcije izvedene su od kamenih ploča, prošarane keramičkim postoljem. Zidovi i plafoni su od blokova ružičastog peščara različitih veličina na krečnom malteru sa dodatkom sitnog rečnog kamenčića.

Predvorje hrama, južna, severna i zapadna strana, koje trenutno postoje, podignute su najkasnije 1908. godine, na mestu starih, rastavljenih.

Osnova hrama je stena. Zemljišni sloj je veoma tanak, maksimalna debljina je 0,5 m. Na severnom uglu zapadne priprate stena izlazi na površinu. Temelji i postolje i zidovi su od svetloružičastih peščara različitih veličina. Temelji i postolje čine jednu celinu zbog izuzetno plitkog temelja. Osnova apside je stepenasta. Sediment i uništenje se ne primećuju. Tremovi nemaju podrum.

Sa južne i istočne strane vidljivi su tragovi drenažnog sistema, kamenog pločnika i odvodnih jarkova od kamena. Uglovi zidova glavne zgrade ojačani su velikim kamenim blokovima, kako na fasadama, tako i unutar objekta. Maksimalne veličine blokova su 120 h 60 h 25 cm. Ispuna zidnih površina između uglova izvedena je sitnim kamenčićima. Predvorja su građena od blokova skoro iste veličine po visini – oko 20 cm. U srednjem delu zidnog polja, kod prozorskih otvora, zidno polje je zasuto sitnim kamenom, gotovo šutom. Debljina zidova odgovara 75-85 cm, u tremovima - 60 cm. Malter za zidanje antičkog dela hrama je krečnjak, dobro ugašen, sive boje sa tamnim rečnim peskom i šljunkom.

Krečni malter tremova je napravljen od istog tamnog peska ali bez šljunka, sa mnogo inkluzija živog kreča. Dekoracije fasadnih površina je od prirodnog materijal i (10.-11- vek ), unutrašnji zidovi su od glatkog maltera obojeni i živopisani (freskama), a fasada je kolorističkog rešenja.

Opružni luk ispred apside je blago potkovičastog oblika. Tri prozora u oltaru su prekrivena blokovima sa lučnim udubljenjima – sa u njih uklesanim arhivoltama. Isto preklapanje svetlih otvora postoji i u hramu Šoanin.

Zidovi fasada završavaju se jednostavnim vencem od jedne ili dve police, koji je restauriran prilikom poslednje restauracije, što se uočava na osnovu fotografija iz 19. veka. U davna vremena hram je bio okrečen, a krov pokriven crepom. Sada spomenik ima dvovodni krov. Međutim, gornji redovi zidanja u kleštima ne idu u horizontalne redove, već u "luku".

Jednostavnost plana Sentinskog hrama takođe je izražena u odsustvu bilo kakvih pilastara: obimni lukovi se oslanjaju direktno na zidove. Građevinu karakterišu za Alanju tradicionalne stepenasti obimni lukovi (u ovom hramu veoma razvijeni).

Jedinstvena za alansku arhitekturu je i oblik svodov. Krajevi krakova krsta upotpunjeni su tankim arhivoltama koje ne počivaju ni na čemu, ponavljajući „lučni“ oblik svodova.

U hram vode troja vrata: sa zapada, severa i juga. Sva imaju isti oblik sa polukružnim krovnim prozorom na vrhu. Svetlost je ulazila u unutrašnjost hrama kroz ove lunete i četrnaest uskih prozora.

Trag punjenja prozora trenutno se dobro čita samo u zapadnom timpanonu. Najverovatnije su drveni okviri umetnuti u sve prozorske otvore. Širom Sentinskog hrama pronađeni su ostaci okruglog stakla, umetnutih u ove iste okvire. Sa tri strane (sa zapada, severa i juga) uz hram su priprate, po širini jednake krakovima krsta.

U današnjem obliku hrama, vestibule su objekti izgrađeni 1897. godine, na starim temeljima. Verovatno su se prvobitno pojavile nešto posle završetka izgradnje glavnog dela hrama – jer se na mestu gde se graniče sa zidovima mogu pratiti tragovi malterisanja. Nije jasno čemu prvobitno vestibuli bili namenjeni. Moguće je da se njihova popravka upotrebom glinenog maltera vremenski poklapa sa poslednjom etapom oslikavanja hrama (dakle, ne ranije od kraja 11. veka).

Spolja se nalazi nekoliko kamenom ukrašenih plitkih rezbarij u zidu. Ova dekoracija koristi se u građevinarstvu po drugi put, ali njeno poreklo ostaje nejasno. Moguće je da ona u početku nije imala nikakve veze sa izgradnjom hrama.

Freskodekoracija

Kopija freske na zidu između prozora apside nastale u prvoj fazi freskodekoracije Sentinske crkve .

U Sentinskom hramu koji poseduje najveći kompleks fresaka u Alaniji, u okviru koga je sačuvano dosta fragmenata zidnog slikarstva. Freskodekoracija ovog hrama odvijala se u četiru faze.

Prva faza

U početku su zidovi hrama krečeni u belo sa očekivanjem budućeg oslikavanja. Slike su bile samo između prozora apside. To su dva velika krsta na stepenastim uzvišenjima („kalvarija“). Ogranci krstova se blago šire prema krajevima i ukrašeni su „dragim kamenjem“. Upotrebljena su tri pigmenta: najskuplji plavi (jedini slučaj u svim muralima hrama), čađ i crveni oker.

Cretež oltara Sentinskog hrama. Rekonstrukcija D.V.Beletskog i A.Iu.Vinogradova.

Još su vidljivi fragmenti krstova, mada još uvek postoje slike koje su nestale ispod narednih slojeva maltera.

Druga faza

U ovoj fazi, slike prvog sloja su izbeljene. U apsidi su se pojavila četiri velika krsta i linija ornamenta iznad njih. Freske iz ovog perioda su samo delimično vidljive (ili su izgubljene ili prekrivene kasnijim slojevima slikarstva).

Zapadni krst se najbolje vidi na severnoj strani apside. Njegova glavna kontura je nacrtana grafikom (dubinski crtež konture izgrebane na gipsu). Krst ima blago proširene krajeve. Grane su podeljene na "segmente", obojene u belu, crvenu i sivu boju. Na raskrsnici grana je nacrtan krug iz kojeg polaze par paralelnih linija u svim pravcima. Na krajevima grana, na uglovima, nalaze se dva kruga.

Na severnoj strani apside lik Svetog Nikole.

Ispod krsta su vidljivi su tradicionalni natpisi sa naslovima: „IC KSC NHKA“. Desno od krsta, u intervalu pre sledećeg, vidljiva su dva slično ukrašena kruga. Treba napomenuti da svi krugovi ove faze imaju dubok kružni graf. Ostala tri krsta su, sudeći po nagađanim fragmentima, po formi slična.

Bogorodice iznad prozora apside, na akvarelu I.A. Vladimirova (1899).

Iznad krstova na svim zidovima hrama bila je pletenica – traka ornamenta. Njeni elementi su ofarbani u crvenu, sivu, crno-belu i „ukrašeni” belim i crvenim „tačkama”. Spolja je pletenica "ukrašena" malim "laticama" crvene i sive boje. Autor ovog murala nije bio profesionalac, pa je slika napravljena pomalo nemarno.

Treća faza

Treći faza obuhvata oslikavanja Bogorodice iznad prozora apside i svetitelja levo od oltarskih prozora. Bogorodica je naslikana na vrhu pletenog ornamenta druge etape koja je prolazila preko prozora. Ona je predstavljena do pojasa, u ikonografiji Sign-Vlahernitisa . Snimili su ga predrevolucionarni umetnici-istraživači I. A. Vladimirov i A. N. Djačkov-Tarasov.

U nivou prsa Bogorodice sačuvan je i savršeno vidljiv lik Spasitelja Emanuila predstavljen u medaljonu. Po svemu sudeći, početkom 20. veka, premaz sa kasnijim slikanjem četvrte etape još se nije bio potpuno srušio, a Beba se nije videla. Na crtežima istraživača beba nije prikazana, pa se Sentinska slika Bogorodice ponekad naziva Oranta .

Spasitelj nije imao oreol – tradicionalni krstić je ispisan sigom. Pred nama je simbolična slika „štita vere“, kada krug Hristovog oreola i obris medaljona postaju jedno.

Lik svetitelja nalazi se severno od oltarskih prozora i upisan je u pravougaono polje crvene boje. Potpis nije sačuvan, ali se njegovi tragovi, rađeni u beloj boji, vide, čini se, na pozadini desno. Slika je izgledala kao neka vrsta velike ikone.

Ispod lika svetitelja nalazi se na gipsu izgreban grafit, sa ispisanim imenom Svetog Nikole. Po svemu sudeći, ovo je lik Svetog Nikole Mirlikijskog, što potvrđuje i njegova ikonografija.

Galereя

• Sentinski hram
• 
  Sentinski hram, pogled odozgo, maj 2018.
• 
  Sentinski hram, pogled odozgo, maj 2018.
• 
  Sentinski hram, pogled na Kavkaski lanac, maj 2018.
• 
  Sentinski hram, reka Teberda, maj 2018.
• 
  Sentinski hram, panorama, maj 2018
• 
  Sentinski hram, panorama, maj 2018
• 
  Sentinski hram. Oltar. maj 2018
• 
  Sentinski hram. Antičko slikarstvo, maj 2018
• 
  Sentinski hram. Svod, maj 2018.

Literatura

• Beleckiй D. V., Vinogradov A. Ю. Freski Sentinskogo hrama i problemы istorii alanskogo hristianstva v X v // Rossiйskaя arheologiя. — 2005. — № 1. — S. 130—142.
• Beleckiй D. V., Vinogradov A. Ю. Nižniй Arhыz i Sentы: drevneйšie hramы Rossii. Problemы hristianskogo iskusstva Alanii i Severo-zapadnogo Kavkaza.. — M.: Indrik, 2011. — 392 s. — ISBN 978-5-91674-127-8.
• Vladimirov I. A. Drevniй hristianskiй hramъ blizъ aula Sentы vъ Kubanskoй oblasti // Izvѣstiя IAK. — SPb., 1902. — Vыp. 4. — S. 1—14.
• Dьяčkov-Tarasov A. N. Sentinskiй hramъ i ego freski. — Ekaterinodarъ: Tipo-litografiя Э. H. Kilius i K°, 1899. — 9 s.
• Kuznecov V. A. Neskolьko zamečaniй o mavzolee bliz Sentinskogo hrama X veka v Karačaevo-Čerkesii // Iz istorii kulьturы narodov Severnogo Kavkaza : sbornik naučnыh stateй. — Stavropolь, 2017. — Vыp. 9. — S. 89—97. — ISBN 978-5-9907586-7-4.
• Markovin V. I. Sentinskiй hram i ego izučenie // Voprosы srednevekovoй arheologii Severnogo Kavkaza : sbornik naučnыh trudov. — Čerkessk, 1988. — S. 8—32.

Spoljašnje veze

Kulturno nasleđe Ruske Federacije,

Mediji vezani za članak Sentinski hram na Vikimedijinoj ostavi

• Sentinski hram - www.tripadvisor.ru (jezik: ruski)
• Sentinskiй hram: otgoloski drevnego hristianstva (jezik: ruski)