Дугме

С Википедије, слободне енциклопедије
Дугмићи

Дугме представља део одевног предмета, који се користи за повезивање делова гардеробе или за декорацију. Дугмад се најчешће праве од пластике, али су заступљена и дугмад направљена од морских шкољки.

Историја[уреди | уреди извор]

Шкољке су прво коришћене за израду дугмади

Дугмад и слични објекти су се користили у давној прошлости прво као украси, а ређе за повезивање делова гардеробе. Најстарија пронађена дугмад припадају цивилизацији долине Инда из времена Кот Јамана (2800 — 2600. године п. н. е.)[1], бронзаном добу Кине (2000 — 1500. године п. н. е.) и античком Риму. Ова дугмад су била израђивана од морских шкољки, као што сведоче налази из Гробнице орлова, Шкотска (2200-1800. п. н. е.).[2][3][4] и на локалитетима бронзаног доба у Кини (око 2000-1500. п. н. е.) и Старом Риму.

Дугмад направљена од шкољки коришћена су у цивилизацији долине Инда за украсне сврхе до 2000. године пре нове ере.[5] Нека дугмад су била урезана у геометријске облике и на њима су биле пробушене рупе како би се концем моглА причврстити за одећу.[5] Ијан Макнил (1990) наводи да је „дубме првобитно коришћено више као украс него за закопчавање, а најраније познато је пронађено у Мохенџо-Дару у долини Инда. Оно је направљено од закривљене шкољке и старо је око 5000 година.[6]

Кожни предмети из Римског царства укључују неке од првих рупица за дугмад, са легионарским локулусом (торбом) затвараном уметањем металне копче или дугмета у кожни прорез. Сличан механизам ће се касније појавити у раносредњовековној обући.[7] Дугмад су се појавила као средство за затварање манжета у Византијском царству и за закопчавање грла египатских туника најкасније у 5. веку.[8]

Као аутентификација[уреди | уреди извор]

Дугмад се понекад користе као контрола приступа за фестивале, као што је Кермес француско-амерички фестивал у Бидефорду, Мајн.[9]

Као контејнери[уреди | уреди извор]

Најмање од седамнаестог века, када су метална дугмад налик на кутије конструисана посебно за ту сврху,[10] дугмад су била један од предмета у којима су кријумчари дроге покушавали да сакрију и пренесу илегалне супстанце. Најмање један савремени шверцер је покушао да користи овај метод.[11]

Такође, користећи могућности складиштења металних дугмади, током светских ратова, направљена су британска и америчка војна медаљонска дугмад, која садрже минијатурне радне компасе.[12]

Материјали и производња[уреди | уреди извор]

Машина за штанцање дугмади у фабрици дугмади Анри Жаморски у Паризу, 1919.
Види још: Списак сировина које се користе у изради дугмади

Пошто су дугмад произведена од скоро сваког могућег материјала, природног и синтетичког, и комбинација оба, историја састава материјала дугмади одражава временску линију технологије материјала.

Дугмад могу индивидуално израдити занатлије или уметници од сирових материјала или пронађених објеката (на пример фосила), или од комбинације оба. Алтернативно, могу бити производ нискотехнолошке кућне индустрије или се могу масовно производити у високотехнолошким фабрикама. Дугмад коју праве уметници су уметнички предмети, познати колекционарима дугмади као „студио дугмад” (или једноставно „студио”, из студијског заната).[13]

Године 1918, америчка влада је направила опсежну анкету о међународном тржишту дугмади, која је навела дугмад направљену од биљне слоноваче, метала, стакла, галалита, свиле, платна, памучним хеклањем, олова, ускочних затварача, емајла, гуме, јеленских рогова, дрвета, рогова, косто, коже, папира, пресованог картона, седефа, целулоида, порцелана, композиција, лима, цинка, ксилонита, камена, платном обложене дрвене форме и папир-маше. Сматра се да је биљна слоновача најпопуларнија за одела и кошуље, а папир-маше далеко најзаступљенија врста дугмета за ципеле.[14]

Данас су тврда пластика, шкољке, метали и дрво најчешћи материјали који се користе за прављење дугмади; остали се обично користе само у врхунској или старинској одећи, или се налазе у колекцијама.

Преко 60% светске понуде дугмади долази из Ћаотоу, округ Јонгђа, Кина.[15][16]

У музејима и галеријама[уреди | уреди извор]

Дугмад Питера Карла Фаберга у Музеју уметности у Кливленду

Неки музеји и уметничке галерије држе културно, историјски, политички и/или уметнички значајну дугмад у својим колекцијама. Музеј Викторије и Алберта има много дугмади,[17] посебно у својој колекцији накита, као и Смитсоновски институт.[18][19][20][21]

Хамонд Тернер & Санс, компанија за прављење дугмади у Бирмингему, домаћин је онлајн музеја са галеријом слика и историјским чланцима везаним за дугмад,[22] укључујући чланак Чарлса Дикенса о прављењу дугмади из 1852. године.[23] У САД, велике колекције дугмади су изложене јавности у Вотербери Батон музеју у Вотерберију, Конектикат,[24] Кип Хоместад музеју у Монсону, Масачусетс,[25] који такође има обимну архиву дугмади,[26] и Гернију, Илиноис, у Соби дугмади.[27]

Позиционирање[уреди | уреди извор]

Класична одећа има дугме на левој страни за жене и на десној страни за мушкарце.[28][29][30] Неки Јевреји ово преокрећу.[31][32][33][34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Khan, Omar (1999). „Fired steatite button”. The Indus Civilization. San Francisco, USA: harrapa.com. Приступљено 11. 3. 2010. 
  2. ^ „A Day in the Neolithic: A Walk Through 5,000-year-old Scotland at the Tomb of the Eagles”. Senior Hiker Magazine (на језику: енглески). 2018-08-27. Приступљено 2020-10-24. 
  3. ^ Mamwell, Caroline Jane (2018). 'It Rained a Lot and Nothing Much Happened': Settlement and Society in Bronze Age Orkney (на језику: енглески). University of Edinburgh. стр. 146. 
  4. ^ Hedges, John W. (1998). Tomb of the Eagles: Death and Life in a Stone Age Tribe (на језику: енглески). New Amsterdam Books. стр. 152. ISBN 978-1-4617-3268-6. 
  5. ^ а б Hesse, Rayner W. & Hesse (Jr.), Rayner W. (2007). Jewelrymaking Through History: An Encyclopedia. Greenwood Publishing Grou. ISBN 0-313-33507-9. стр. 35.
  6. ^ McNeil, Ian (1990). An encyclopaedia of the history of technology. Taylor & Franci. ISBN 0-415-01306-2. стр. 852.
  7. ^ „Viking Boot: History of York”. www.historyofyork.org.uk. Приступљено 2020-11-14. 
  8. ^ „The Westward Journeys of Buttons - AramcoWorld”. www.aramcoworld.com. Приступљено 2020-11-28. 
  9. ^ „La Kermesse Festival - Home”. www.lakermessefestival.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-10. 
  10. ^ Dahl, Liz (5. 6. 2008). „For a collector hooked on history, every button tells a story”. The Oregonian: Homes & Gardens. Oregon, USA: Oregon Live LLC. Приступљено 11. 3. 2010. 
  11. ^ Australian Government (12. 11. 2009). „heroin concealed in dress buttons”. Australia: Customs and Border Protection Communication and Media. Приступљено 11. 3. 2010. 
  12. ^ Luscomb 2003, стр. 126
  13. ^ Peach State Button Club (2010). „Studios (Section 23-11)”. Button Country. Georgia, USA: Peach State Button Club. Архивирано из оригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено 11. 6. 2010. 
  14. ^ The United States Bureau of Foreign and Domestic Commerce, Paper and Stationery Trade of the World, Government Printing Office, 1918
  15. ^ „A look at China's "Button Town"”. www.cbsnews.com. 
  16. ^ „Chinese 'Button Town' Struggles with Success”. NPR.org. 
  17. ^ „Your Search Results | Search the Collections | Victoria and Albert Museum”. collections.vam.ac.uk. 
  18. ^ American Indian Buttons made with ivory, whalebone and ink at the Smithsonian National Museum of the American Indian.
  19. ^ Domestic button collection, circa 1935, from Washington, D.C., at the Smithsonian National Museum of American History.
  20. ^ Uniform buttons Архивирано 2011-07-23 на сајту Wayback Machine of the United States Postal Service at 'Arago', the Smithsonian National Postal Museum.
  21. ^ „Button | Smithsonian American Art Museum”. americanart.si.edu. 
  22. ^ „Hammond-Turner.com – Online Button Museum”. hammond-turner.com. 
  23. ^ „Hammond-Turner.com – Online Button Museum”. hammond-turner.com. 
  24. ^ „Mattatuck Museum | Art Exhibitions & Educational Programs in CT”. Mattatuck Museum. 
  25. ^ „Keep Homestead Museum”. keephomesteadmuseum.org. 
  26. ^ „Keep Homestead Museum - Button Collection”. keephomesteadmuseum.org. Архивирано из оригинала 2020-01-19. г. Приступљено 2020-04-30. 
  27. ^ „The Button Room”. Архивирано из оригинала 2020-11-27. г. Приступљено 2012-02-28. 
  28. ^ Garber, Megan (27. 3. 2015). „The Curious Case of Men and Women's Buttons”. Приступљено 6. 11. 2022. „on the left for the ladies and on the right for the gents” 
  29. ^ Lewis, Danny (23. 11. 2015). „Here's Why Men's and Women's Clothes Button on Opposite Sides”. Smithsonian. Приступљено 6. 11. 2022. 
  30. ^ Radford, Benjamin (6. 7. 2010). „Why Are Men's and Women's Buttons on Opposite Sides?”. Live Science. Приступљено 6. 11. 2022. 
  31. ^ Chaya Korb Hubner (1989). The Broken Magen David. стр. 116. „men button right on left .. Tznius” 
  32. ^ Lorch, Danna (13. 2. 2019). „Why Do Hasidic Men Button Their Shirts The Wrong Way?”. The Forward. Приступљено 6. 11. 2022. „Just like women, most Hasidic men button their jackets, shirts, and rekels (long frock coat) with the right side over the left” 
  33. ^ Margolin, Madison (12. 2. 2017). „In ultra-Orthodox fashion, you can tell a lot about a person by his button holdes”. The Times of Israel. Приступљено 6. 11. 2022. 
  34. ^ What's the Difference Between Hasidic vs. Orthodox Jews?, 14. 6. 2021 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дугме на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дугме&oldid=25879233”