Sepoji
Sepoji[1][2] (engl. Sepoy), pešaci-najamnici naoružani vatrenim oružjem u službi indijskih vladara i Britanske istočnoindijske kompanije u periodu od 17. do kraja 19. veka.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Reč sepoji je indijski oblik persijske reči spahije, što znači vojnici, iako se u Indiji nije koristio za feudalnu konjicu (ona se u Indiji nazivala terminom sovari), već za najamničku pešadiju naoružanu puškama sprednjačama (od musketa fitiljača do kremenjača i kapislara). Ovaj termin najčešće se koristi za privatne kolonijalne trupe Britanske istočnoindijske kompanije, koje su od početka 18. veka do Indijskog ustanka 1857. godine bile regrutovane među indijskim domorocima, ali naoružane i obučene na evropski način, pod komandom evropskih oficira.[3]
Privatna vojska Kompanije bila je veoma velika, podeljena na Bengalsku, Madrasku i Bombajsku armiju, sastavljne od evropskih i sepojskih (domorodačkih) pukova. Sepojski pukovi bili su veličine bataljona, sa 8-10 četa ukupne snage oko 1.000 indijskih pešadinaca i 10-20 evropskih oficira. Pošto je evropskih oficira bilo suviše malo, glavni komandni kadar ovih jedinica bili su indijski podoficiriː
- naik, kaplar,
- havildar, narednik,
- džemadar, zapovednik voda,
- subedar, pomoćnik zapovednika čete,
- stariji subedar, pomoćnik zapovednika bataljona.[3]
Pobuna sepoja (1857)[uredi | uredi izvor]
Nezadovoljna smanjenjem plata, službom u inostranstvu (Prvi anglo-avganistanski i Prvi anglo-burmanski rat) i vojnim reformama koje su se kosile sa hinduistučkom religijom, većina sepoja u Bengalskoj armiji (49 do ukupno 74 bataljona) pobunila u periodu 10. maja-25. jula 1857.[4] i započela ustanak protiv britanske vlasti (poznat u Evropi pod imenom Pobuna sepoja) koji je zahvatio čitavu severnu Indiju i trajao pune dve godine. Nakon ugušenja ustanka, vladavina Kompanije u Indiji i njena privatna vojska su ukinute 1858, a Indija je pretvorena u britansku krunsku koloniju, iako je termin sepoji ostao u upotrebi za domorodačku pešadiju u Britanskoj Indiji sve do osamdesetih godina 19. veka.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Pejanović 1972, str. 411.
- ^ Engels 1960, str. 681.
- ^ a b Ram 1970, str. XXII-XXVIII.
- ^ Turnburn 2015, str. 102-104.
- ^ Prinkelmajer 1972, str. 563.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Engels, Fridrih (1960). Izabrana vojna dela. 2. Beograd: Vojno delo.
- Pejanović, Milutin (1972). „Kolonijalizam”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 4 (2. izd.).
- Prikelmajer, Ivanka (1972). „Indija, Indijski ustanci”. Ur.: Gažević, Nikola. Vojna enciklopedija. 3 (2. izd.).
- Sita Ram (1970). Lunt, James, ur. From Sepoy to Subedar: being the life and adventures of Subedar Sita Ram, a native officer of the Bengal army, written and related by himself [Od sepoja do subedaraː život i doživljaji subedara Sita Rama, koje je napisao on sam] (This ed., 1. Engl. ed. 1873 izd.). London: Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0-7100-6764-7.
- Thurburn, E.A. (2015). Reminiscences of the Indian Rebellion of 1857-1858 [Sećanja na Indijsku pobunu 1857-58, napisao E. A. Turnburn]. London: Palala Press. ISBN 9781340672362.