Simeon Novi Bogoslov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Simeon Novi Bogoslov
Lični podaci
Datum rođenjaoko 949
Mesto rođenjaGalatija,
Datum smrtioko 1022
Mesto smrtiHrisopolj,
Svetovni podaci
Poštuje se uPravoslavnoj crkvi
Praznik12. marta po julijanskom, a 25. marta po gregorijanskom kalendaru

Simeon Novi Bogoslov (oko 949–1022) je bio vizantijski monah i mistički pisac. Nazvan je Novim Bogoslovom kako bi se razlikovao od druga dva pravoslavna sveca koji takođe nose epitet „Bogoslov“ - apostola Jovana i Grigorija Bogoslova.

Život[uredi | uredi izvor]

Simeon je rođen oko 949. u Galati Paflagonijskoj (Mala Azija), a školovao se u Carigradu. Bio je dvorjanin cara Vasilija i Konstantina Porfirogenita. Nakon toga je ostavio svet i povukao se u Studitski manastir, gde se podvizavao pod rukovodstvom starca Simeona Studite.[1] Bio je orijentisan prvenstveno na monašku kontemplaciju. Svojim duhovnim iskustvima, koja je doživeo pod neposrednim uticajem Duhovne lestvice Jovana Lestvičnika, a koja je i zapisao, Simeon je udario temelje isihazmu, kontemplativnoj molitvi koja je cvetala u vizantijskom pravoslavlju u 14. veku. Simeon je 980. godine postao starišana manastira Svetog Mame (Mamanta) blizu Carigrada. Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti, posebno njegove privrženosti svom duhovnom ocu Simeonu Studiti. Nakon toga je postao otšelnik.

Preminuo je 1022. ili 1032.[1] godine u Hrisopolju. Pravoslavna crkva slavi ga 12. marta po julijanskom, a 25. marta po gregorijanskom kalendaru.

Spisi[uredi | uredi izvor]

Simeon je pisao katiheze, teološke i etičke propovedi, pisma, Himne o Ljubavi božjoj (u kojima opisuje svoja duhovna iskustva) te Praktične i teološke glave, koje su sastavljene u vidu stoslova ("centurija") tj. nizova od po stotinu aforizama. Čuvena mu je i Poslanica o ispovedanju, dugo pripisivana Jovanu Damaskinu, koja je jedno od najvažnijih svedočanstava o duhovnim koncepcijama vizantijskog monaštva. Simeonova mistička teologija predstavlja posebnu fazu u razviju grčke duhovnosti koja je započela još krajem 2. veka. Njena središnja tema jeste uverenje da, primenjujući uobičajene metode umne molitve, čovek može doživeti kontemplativnu „viziju svetlosti“, što je simbolični termin koji označava intuitivno prosvetljenje koje mistik spoznaje prilikom svog susretanja s nepoznatim božanskim. Simeon je naglašavao da takvo iskustvo mogu postići svi koji se dubinski posvete molitvenom životu te da je temeljno za tumačenje Svetog pisma.

Ne govorite, da je nemoguće primiti Božanskoga Duha,
Ne govorite, da je bez njega moguće spasti se,
Ne govorite, da mu je bilo ko pričastan a da sam to ne zna,
Ne govorite da je Bog nevidljiv za ljude,
Ne govorite da ljudi ne vide Božansku svetlost
Ili da je to nemoguće u sadašnje vreme!
Nikada to nije bilo nemoguće, prijatelji!
Nego je čak i veoma moguće za one koji to žele.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ohridski prolog

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симеон_Нови_Богослов&oldid=25767244”