Пређи на садржај

Григорије Богослов

С Википедије, слободне енциклопедије
Григорије Назијански
Свети Григорије Богослов
Лични подаци
Датум рођења329.
Место рођењаArianzos, Nazianzus,
Датум смрти25. јануар 390. (старост 60–61)
Световни подаци
ПразникКатоличка црква: Општи римски календар: 2. јануар[1]
Општи римски календар из 1960: 9. мај
Источна православна црква: 25. јануар (примарни празник)
30. јануар (Света три јерарха)
Англиканска заједница: 2. јануар[2]
Лутеранска црква: 10. јануар (LCMS); 14. јун (ELCA)
Јерменска апостолска црква: Субота пред четврту недељу Преображења или субота пред трећу недељу Христовог рођења[3]
Свети Григорије Богослов

Григорије Назијански (330[4]—390[4][5]), назван Григорије Богослов, био је цариградски архиепископ.[6]

Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке.[7][8]:18 Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Велики и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом.

Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.

Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха Македонија, који је учио о Духу светом (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Умро је 390. године

Григорије Назијанзин је светац у источном и у западном хришћанству. У католичкој цркви убраја се међу црквене докторе; у Источној православној цркви и Источним католичким црквама поштован је као један од Света три јерарха, поред Василија Великог и Јована Златоустог. Он се сматра једним од великих отаца у источном и у западном хришћанству. Сматран је заштитником династије Котроманића и средњовековне Босне током прве половине 15. века, док је Свети Георгије, Чудотворац, био заштитник најмање од средине 13. века, иако га је папство потврдило много касније, 1461. Свети Григорије Велики се такође сматрао заштитником обе државе и династије крајем 15. века.[9][10]

Он је такође један од само тројице људи у животу Православне Цркве који су званично означени епитетом као „Богослов“,[11] а друга двојица су Јован Богослов (јеванђелиста) и Симеон Нови Богослов.

Напомене

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Saint Gregory of Nazianzus на веб-сајту Енциклопедија Британика (језик: енглески)
  2. ^ „The Calendar”. Church of England. Приступљено 2. 1. 2020. 
  3. ^ User, Super. „Commemoration of St. Gregory the Theologian”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 13. 02. 2022. 
  4. ^ а б Liturgy of the Hours Volume I, Proper of Saints, 2 January.
  5. ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Γρηγόριος ο Θεολόγος”. Saint.gr. 25. 1. 2016. Приступљено 1. 11. 2016. 
  6. ^ McGuckin, John (2001). Saint Gregory of Nazianzus: An Intellectual Biography. , Crestwood, NY.
  7. ^ The Riverside Dictionary of BiographyНеопходна слободна регистрација. Editors of the American Heritage Dictionaries; Editors of the American Heritage Dictionaries. Houghton Mifflin Harcourt. 2005. стр. 336. ISBN 9780618493371. „Gregory of Nazianzus or Nazianzen, St c. 330-c. 389 AD •Greek prelate and theologian- Born of Greek parents in Cappadocia, he was educated in Caesarea, Alexandria and Athens. 
  8. ^ Ruether, Rosemary Radford (1969), Gregory of Nazianzus: Rhetor and Philosopher, Oxford University Press 
  9. ^ Lovrenović, Dubravko (2008). „Sv. Grgur čudotvorac – zaštitnik Kotromanića i srednjovjekovne Bosne”. Ур.: Karamatić, Fra Marko. Zbornik o Marku Dobretiću (pdf) (на језику: српскохрватски). Sarajevo: Franjevačka teologija. стр. 9—32. ISBN 978-9958-9026-0-4. Приступљено 17. 5. 2021. 
  10. ^ Housley, Norman (17. 6. 2016). The Crusade in the Fifteenth Century: Converging and competing cultures. Routledge. ISBN 9781317036883. Приступљено 3. 3. 2019 — преко Google Books. 
  11. ^ Great Synaxaristes. Ὁ Ἅγιος Γρηγόριος ὁ Θεολόγος Ἀρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως.  25 Ιανουαρίου. ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]