Pređi na sadržaj

Sindrom bolne prepone

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sindrom bolne prepone
SinonimiAthletic pubalgia
Sindrom bolne prepone je najčešći kod fudbalera
Specijalnostisportska medicina

Sindrom bolne prepone (SBP) koji se definiše i kao entezitis tetive dugog primicača i/ili trbušnih mišića jeste hronični sindrom bola u donjem delu trbuha i prepona, koji u poodmakloj fazi dovodi do degenerativne artropatije pubične simfize. Najčešće se javlja kod fudbalera, hokejaša, atletičara...[1] U početku se pojavljuju tupi bolovi u predelu prepona kao rezultat naprezanja tokom sportskih aktivnosti.[2] U kliničkom pregledu posebno je važan aduktorski test.

Naziv sindrom se koristi opravdano, jer u sebi sadrži mnogo simptoma, kao i mnogo uzroka nastanka i pojave bolova u predelu preponskoj regiji. Kako je jedan od čestih uzroka njegovog nastanka slabost trbušnog zida,[3] često se za ovaj sindrom koristi i naziv sportska kila.[4][5]

Sindrom bolnih prepona koji je prvi opisao Spineli 1932. godine, ima poseban značaj kod sportista jer je jedan od najsloženijih sindroma prenaprezanja u sportu, kako po etiologiji, tako i po dijagnozi i lečenju.[6] Bol u preponama je važan klinički entitet koji može uticati na aktivan sportski život sportiste. Sportska hernija je hronični sindrom bola u donjem delu stomaka i prepona.

Lečenje sindroma bolnih prepona je složeno, kao i uzroci sindroma. U početku treba smanjiti intenzitet treninga ili potpuno prekinuti sportsku aktivnost. Koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi i relaksanti mišića. U okviru oporavka rade se vežbe za istezanje i jačanje aduktora, trbušnih mišića, iliopsoasa, kvadricepsa i mišića zadnjeg dela butine. Ako konzervativno lečenje ne dovede do poboljšanja, neophodno je hirurško lečenje, koje može biti otvoreno i laparoskopsko.[7]

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Sindrom bolne prepone ili sportska kila kao nova klinička bolest je u literaturi definisana različitim nazivima i pretežno je definisana kao ingvinalni bol koji se javlja kod ljudi koji se aktivno bave sportom. On može da prati i druge patologije koje dovode do bolova u stomaku kao što su tendinitis aduktora, osteitis pubisa i pubični simfizitis.[8] Sindrom bolne prepone je vrsta bola koja je suptilna i akutna na početku, značajnija u predelu prepona pored jakog tuberkula; međutim, to još nije povezano sa očiglednom patologijom koja objašnjava simptome kao kod ingvinalne kile. Najmanje tri od pet kliničkih nalaza treba da budu prisutna da bi se postavila dijagnoza ovog sindroma, a to su:

1) Tačkasta osetljivost gde spojna tetiva prijanja uz tuberkulum

3) Bol i/ili proširenje spoljašnjeg ingvinalnog prstena bez očigledne kile

4) Bol u predelu dugog mišića adukora

5) Difuzni ingvinalni bol koji se proteže do perineuma, unutrašnje površine butne kosti i prelazi srednju liniju.[9]

Iako može postojati nekoliko različitih razloga za ingvinalni bol kod sportista, ne treba zaboraviti da ingvinalna kila ponekad može biti asimptomatska.[10] Sindrom bolne prepone je često deo mnogo ozbiljnije i šire „povrede ingvinalnog poremećaja“. Uključuje istovremeno nekoliko patologija; svi oni se razvijaju kroz isti suštinski mehanizam zbog osnovnog poremećaja stabilizacije karlice. Mogu biti povezane komponente uključene u ingvinalni poremećaj, kao što su osteitis pubis, sportska kila (latentna ili novonastala direktna kila), zglobna tendinopatija, aduktorska tendinopatija, udar opturatornog nerva i/ili iritacija.[10]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Gilmor je nakon procene grupe sportista sa hroničnim ingvinalnim bolom, 1980. godine, dao prvi opis sindroma hroničnog donjeg abdominalnog i ingvinalnog bola, koji je hirurški lečio kao ingvinalni poremećaj kod ovih pacijenata.[11] Godine 1992. objavio je veliku seriju sa rezultatima hirurškog lečenja koje je izveo u grupi od 313 atletskih pacijenata sa ingvinalnim bolovima, od kojih su većina bili fudbaleri.[12][11] On je ovo stanje ingvinalnog poremećaja koje je rezultiralo ingvinalnim bolom kod sportista definisao kao „Gilmoreova prepona“ (širenje površnog ingvinalnog prstena usled rupture kosih aponeuroza, rupture zglobne tetive i dehiscencije između ingvinalnog ligamenta i rupture spojnice).[11]

Potom je Tejlor deset godina ksnije (1991. godine) objavio svoje iskustvo i u sopstvenoj seriji definisao patologiju vezanu za sportiste sa hroničnim bolom, nesposobnim da se takmiče i abnormalnostima na trbušnom zidu (palpabilna hernija, nepalpabilna kila, mikroskopske razdere i avulzije unutrašnjih kosih mišića) kao pubalgiju. Dok ovaj sindrom neki opisuju kao sindrom hroničnog bola povezan sa ingvinalnim povredama kod sportista, on ga je definisao kao hronični ingvinalni bol koji se javlja kao posledica novonastale kile zadnjeg zida prepona.[13]

Slično ovim opisima Polglas je u seriji koju je objavio opisao poremećaj zadnjeg zida kod 85% od 64 australijska fudbalera sa ingvinalnim bolom.[14][15]

Godine 1992, Malik Lovel identifikovali su otok zadnjeg zida kod 80% sportista sa nedijagnostikovanim hroničnim bolom u donjem delu trbuha i ingvinuma i zaključili da su ovi nalazi povezani sa novonastalom direktnom hernijom prepona.[16]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Patologija ovog sindroma uzrokovana je mikrotraumama koje se javljaju na mišićno-tetivnom kompleksu u predelu prepona. Najčešće su zahvaćene tetive aduktora longus, gracilis i rektusa abdominis, piramidalisa i lateralna aponeuroza spoljašnjeg kosog trbušnog mišića.[17][18][19][20]

Slabost trbušnog zida jedan od čestih uzroka pojave sindrom bolnih prepona, za koji danas postoji popularan naziv sportska kila. Smatra se da je uzrok bola slabost zadnjeg zida ingvinalnog kanala bez postojanja ikakve hernije ili avulzije fascije unutrašnjih i spoljašnjih kosih trbušnih mišića. I danas je nejasno da li je uzrok bola hernija peritoneuma ili entezitis trbušnih mišića.[21][22][23]

Sindrom bolnih prepona se najčešće javlja kod fudbalera, kod kojih se po istraživanjima, 2,5% sportskih povreda javlja se u predelu kukova i karlice. Prema prema istraživanju sprovedenom u Hrvatskoj, 6,24% fudbalera ima sindrom bolne prepone, dok prema istraživanju u australijskom ragbiju, učestalost bolova u preponama je 7%. Osim fudbalera, povrede se javljaju i kod hokejaša, ragbista, vaterpolista, mačevalaca.[24][25]

Relevantna anatomija

[uredi | uredi izvor]
Područje prepona je presek dva mišićna sistema, mišićlj trupa i mišići donjih udova.

Za razumevanje sindroma bolnih prepona važno je dobro poznavanje složene anatomije ove regije. Veliki broj mišića ima svoje pripoje u predelu simfize, gornje i donje grane preponske kosti, na samom ingvinalnom ligamentu, na grani sedalne kosti, malom trohanteru i ilijačnom grebenu.

Područje prepona je presek dva mišićna sistema, mišićlj trupa i mišići donjih udova. U predelu preponske regije nalazi se ingvinalni kanal iznad samog ligamenta inguinale i lakune vazorum i nervorum ispod ingvinalnog ligamenta, zatim femoralnog i obturatornog kanala.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se zasniva na anamnezi pacijenta, kliničkim znacima i, sve češće, na MRI pregledu.[26] Simptomi se često mogu reprodukovati manevrima kao što su trbušnjaci ili pregibi u preponama, Bol se takođe može izazvati kod pacijenta u „žabljem položaju“, u kome pacijent leži na leđima sa savijenim kolenima i spojenim petama.[27]

Kako se tačna dijagnoza lezija može razlikovati od stvarnog nalaza, uobičajeni patološki nalazi tokom operacije su:

  • pocepana spoljašnja kosa aponeuroza
  • puknuće u zglobnoj tetivi
  • spojna tetiva otkinuta iz pubičnog tuberkula
  • dehiscencija između spojene tetive i ingvinalnog ligamenta
  • rascep u fasciji transverzalis,[28]
  • abnormalno umetanje mišića rektusa abdominisa
  • kidanje unutrašnjeg kosog mišića abdomena od pubičnog tuberkula
  • uklještenje ilioingvinalnog nerva ili genitofemoralnog nerva[traži se izvor]

Nekoliko ovih lezija može se pojaviti istovremeno. Takođe, mnogi sportisti imaju istovremenu slabost ili kidanje mišića aduktora, pa kada su aduktorni mišići zategnuti nakon povrede, to može biti dovoljno da izazove simptome.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Simptomi SBP uključuju:[29]

  • jak bol u trenutku povrede
  • poteškoće u određivanju tačnog područja iz kojeg dolazi bol
  • bol je izraženiji, posebno pri uvrtanju, šutiranju, sprintu ili sedenju
  • bol u preponama tokom kijanja ili kašlja
  • bol se smanjuje tokom odmora, ali se vraća nakon što se nastavi sa sportskim aktivnostima

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Lečenje sindroma bolnih prepona je složeno koliko i uzroci sindroma. Neoperativno lečenje uvek treba započeti prvo. U ogromnoj većini slučajeva neoperativno tretman dovodi do rešavanja problema. U početku treba smanjiti intenzitet treninga ili, ako se radi o uznapredovalom slučaju, potpuno prekinuti sportsku aktivnost.

Od lekova primenjuju se nesteroidni antiinflamatorni lekovi i relaksanti mišića.

U sklopu fizikalne terapije počinje se sa vežbama istezanja aduktora, trbušna muskulatura, iliopsoas, kvadriceps i mišić zadnjeg dela butine. Preporučuju se plivanje i biciklizam kao alternativne sportske aktivnosti. Od procedura fizikalne terapije koristi se masaža, ultrazvuk i interferentne struje. Tek sa smanjenjem i kada bol nestane, kreće se sa statičkim vežbama za istezanje aduktora i trbušne muskulature.

Treba naglasiti da vežbe dinamičke snage treba započeti samo kada nisu bolne Na kraju rehabilitacije, sportista treba da započne specifičnu sportsku obuku.

Najčešća greška je prebrzi povratak sportu, koji može značajno da oduži tretmana.

Ako konzervativno lečenje ne dovede do poboljšanja, neophodna je operacija. Izbor hirurškog lečenja zavisi od uzroka sindroma bolnih prepona. Ako je uzrok sindroma entezitisa aduktora i smanjene pokretljivosti u simfizi, preporučuje se hirurško lečenje u smislu dezinsercije ili presecanja aduktorske tetive longusa. Istraživanja su pokazala da se pokretljivost povećava nakon tenotomije aduktora u pubičnoj simfizi, što kasnije doprinosi smanjenju opterećenja i bolova. Postoperativno u drugoj nedelji pacijent počinje vežbe istezanja, u trećoj nedelji počinje da pliva i vozi bicikl. Puna sportska aktivnost se preporučuje nakon 8 nedelja.[30]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lacroix, Vincent J.; Kinnear, Douglas G.; Mulder, David S.; Brown, Rea A. (1998). „Lower Abdominal Pain Syndrome in National Hockey League Players”. Clinical Journal of Sport Medicine. 8 (1): 5—9. ISSN 1050-642X. PMID 9448949. doi:10.1097/00042752-199801000-00002. 
  2. ^ PeÊina M. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. Zagreb: Globus; 1992.
  3. ^ Taylor, Dean C.; Meyers, William C.; Moylan, Joseph A.; Lohnes, John; Bassett, Frank H.; Garrett, William E. (1991). „Abdominal musculature abnormalities as a cause of groin pain in athletes”. The American Journal of Sports Medicine. 19 (3): 239—242. ISSN 0363-5465. PMID 1831010. S2CID 32544802. doi:10.1177/036354659101900306. 
  4. ^ Fredberg, U.; Kissmeyer-Nielsen, P. (2007-01-30). „The sportsman's hernia - fact or fiction?”. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. 6 (4): 201—204. ISSN 0905-7188. PMID 8896091. S2CID 10986308. doi:10.1111/j.1600-0838.1996.tb00091.x. 
  5. ^ Fon, L J; Spence, R A J (2000). „Sportsman's hernia”. British Journal of Surgery. 87 (5): 545—552. ISSN 0007-1323. PMID 10792308. S2CID 8032157. doi:10.1046/j.1365-2168.2000.01462.x. 
  6. ^ Hackney, R G (1993-03-01). „The sports hernia: a cause of chronic groin pain.”. British Journal of Sports Medicine. 27 (1): 58—62. ISSN 0306-3674. PMC 1332110 Slobodan pristup. PMID 8457816. doi:10.1136/bjsm.27.1.58. 
  7. ^ Paksoy, Melih; Sekmen, Ümit (2015-08-18). „Sportsman hernia; the review of current diagnosis and treatment modalities”. Turkish Journal of Surgery/Ulusal Cerrahi Dergisi. 32 (2): 122—129. ISSN 1300-0705. PMC 4942157 Slobodan pristup. PMID 27436937. doi:10.5152/UCD.2015.3132. 
  8. ^ Falvey, E C; Franklyn-Miller, A; McCrory, P R (2009-03-01). „The groin triangle: a patho-anatomical approach to the diagnosis of chronic groin pain in athletes”. British Journal of Sports Medicine. 43 (3): 213—220. ISSN 0306-3674. PMID 19019912. S2CID 943975. doi:10.1136/bjsm.2007.042259. 
  9. ^ Sheen, Aali J; Stephenson, B M; Lloyd, D M; Robinson, P; Fevre, D; Paajanen, H; de Beaux, A; Kingsnorth, A; Gilmore, O J (2013-10-22). „'Treatment of the Sportsman's groin': British Hernia Society's 2014 position statement based on the Manchester Consensus Conference”. British Journal of Sports Medicine. 48 (14): 1079—1087. ISSN 0306-3674. PMID 24149096. S2CID 19076025. doi:10.1136/bjsports-2013-092872. 
  10. ^ a b Garvey, J. F. W.; Read, J. W.; Turner, A. (2010-01-12). „Sportsman hernia: what can we do?”. Hernia. 14 (1): 17—25. ISSN 1265-4906. PMID 20066552. S2CID 28801225. doi:10.1007/s10029-009-0611-1. 
  11. ^ a b v Gilmore, O. J. A. (2001), „Sports Injuries and Groin Pain”, Abdominal Wall Hernias, Springer New York, str. 657—661, ISBN 978-1-4612-6440-8, doi:10.1007/978-1-4419-8574-3_99, Pristupljeno 2023-10-02 
  12. ^ Ingoldby, C. J. H. (1997). „Laparoscopic and conventional repair of groin disruption in sportsmen”. British Journal of Surgery. 84 (2): 213—215. ISSN 0007-1323. PMID 9052437. S2CID 10581968. doi:10.1046/j.1365-2168.1997.02460.x. 
  13. ^ Smedberg, Sam G.G.; Broome, Albert E.A.; Gullmo, Åke; Roos, Harald (1985). „Herniography in athletes with groin pain”. The American Journal of Surgery. 149 (3): 378—382. ISSN 0002-9610. PMID 3976996. doi:10.1016/s0002-9610(85)80112-4. 
  14. ^ Paksoy, Melih; Sekmen, Ümit (2015-08-18). „Sportsman hernia; the review of current diagnosis and treatment modalities”. Turkish Journal of Surgery/Ulusal Cerrahi Dergisi. 32 (2): 122—129. ISSN 1300-0705. PMC 4942157 Slobodan pristup. PMID 27436937. doi:10.5152/UCD.2015.3132. 
  15. ^ Ekberg, Pavel Kesek, Olle (1999-06-10). „Herniography in Women Under 40 Years Old with Chronic Groin Pain”. The European Journal of Surgery. 165 (6): 573—578. ISSN 1102-4151. PMID 10433142. doi:10.1080/110241599750006488. 
  16. ^ Malycha, Peter; Lovell, Greg (2010-09-06). „INGUINAL SURGERY IN ATHLETES WITH CHRONIC GROIN PAIN: THE 'SPORTSMAN'S' HERNIA”. Australian and New Zealand Journal of Surgery (na jeziku: engleski). 62 (2): 123—125. PMID 1586300. doi:10.1111/j.1445-2197.1992.tb00009.x. 
  17. ^ Renström, P. A. (1992). „Tendon and muscle injuries in the groin area”. Clin Sports Med. 11 (4): 815—31. PMID 1423700. doi:10.1016/S0278-5919(20)30487-7. .
  18. ^ Syme, G.; Wilson, J.; MacKenzie, K.; MacLeod, D. (1999). „Groin pain in athletes”. Lancet. 353 (9162): 1444—5. PMID 10227251. S2CID 28871786. doi:10.1016/S0140-6736(05)75970-5. .
  19. ^ Fredberg, U.; Kissmeyer-Nielsen, P. (2007-01-30). „The sportsman's hernia - fact or fiction?”. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. 6 (4): 201—204. ISSN 0905-7188. doi:10.1111/j.1600-0838.1996.tb00091.x. 
  20. ^ Fricker, Peter A.; Taunton, Jack E.; Ammann, Walter (1991). „Osteitis Pubis in Athletes”. Sports Medicine. 12 (4): 266—279. ISSN 0112-1642. doi:10.2165/00007256-199112040-00005. 
  21. ^ Taylor, D. C.; Meyers, W. C.; Moylan, J. A.; Lohnes, J.; Bassett, F. H.; Garrett Jr, W. E. (1991). „Abdominal musculature abnormalities as a cause of groin pain in athletes. Inguinal hernias and pubalgia”. Am J Sports Med. 19 (3): 239—42. PMID 1831010. S2CID 32544802. doi:10.1177/036354659101900306. .
  22. ^ Lacroix, V. J.; Kinnear, D. G.; Mulder, D. S.; Brown, R. A. (1998). „Lower abdominal pain syndrome in national hockey league players: A report of 11 cases”. Clin J Sport Med. 8 (1): 5—9. PMID 9448949. doi:10.1097/00042752-199801000-00002. .
  23. ^ Greene W. Pediatric orthopaedics. U: Snider RK, urednik. Essentials of musculoskeletal care. Rosemont (IL): American Academy of Orthopaedics; 1997. str. 653.
  24. ^ Rangaswamy, Leela (1999). „ORTHOPAEDIC DECISION MAKING. ED. 2. Edited by Robert W. Bucholz. St. Louis, Mosby-Year Book, 1996. $92.95, 535 pp.”. The Journal of Bone & Joint Surgery. 81 (6): 900. ISSN 0021-9355. doi:10.2106/00004623-199906000-00023. 
  25. ^ Roberts, W. Neal; Williams, Robert B. (1988). „Hip Pain”. Primary Care: Clinics in Office Practice. 15 (4): 783—793. ISSN 0095-4543. PMID 3068695. doi:10.1016/s0095-4543(21)01295-1. 
  26. ^ Weber, AJ; Wybier, M; Laredo, JD; Bardin, T (2001). „SAT0201 Improvement of myositis ossificans circumscripta diagnosis by magnetic resonance imaging”. Speaker Abstracts 2001. BMJ Publishing Group Ltd and European League Against Rheumatism. S2CID 220028638. doi:10.1136/annrheumdis-2001.698. 
  27. ^ LeBlanc, Kim Edward; LeBlanc, Karl A. (2003). „Groin pain in athletes”. Hernia (na jeziku: engleski). 7 (2): 68—71. ISSN 1265-4906. PMID 12820026. S2CID 24609449. doi:10.1007/s10029-002-0105-x. 
  28. ^ Joesting, David R. (2002). „Diagnosis and Treatment of Sportsmanʼs Hernia”. Current Sports Medicine Reports (na jeziku: engleski). 1 (2): 121—124. ISSN 1537-890X. PMID 12831721. doi:10.1249/00149619-200204000-00010. 
  29. ^ Tan, Sharlene. „What Is a Sports Hernia (Athletic Pubalgia)?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-02. 
  30. ^ Le Picard, P.; Reboul, G.; Vuckovic, Z. (2013). „Le traitement chirurgical des pubalgies”. Science & Sports. 28 (4): 233—238. ISSN 0765-1597. doi:10.1016/j.scispo.2013.07.006. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синдром_болне_препоне&oldid=27543516”