Славуј (bajka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slavuj
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovNattergalen
AutorHans Kristijan Andersen
ZemljaDanska
Jezikdanski
Žanr / vrsta delaknjiževnost za mlade
Izdavanje
IzdavačC.A. Reitzel
Datum1843.

Slavuj (dan. Nattergalen) je umetnička bajka[a] koju je napisao danski pisac Hans Kristijan Andersen. Na srpski jezik prevedena je i pod naslovom Carev slavuj. Radnja smeštena u drevnu Kinu, priča o prijateljstvu između cara i slavuja. Ova popularna bajka često se izvodi u pozorištima za decu[1] i lutkarskim pozorištima i namenjena je deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta.[2] Šezdesetih godina 20. veka snimljeno je i audio izdanje na srpskom jeziku. Gramofonsku ploču objavila je Produkcija gramofonskih ploča Radio-televizije Beograd (kasnije PGP RTS).[3]

Andersenove bajke u srpskim osnovnim školama su u programu lektire za 2. razred.[4]

O bajci[uredi | uredi izvor]

Slavuj je bajka čija se radnja odvija u carskoj palati u drevnoj Kini. Andersenove bajke uglavnom imaju srećan završetak, ali je kod ove kraj nepredvidiv, malo drukčiji, čak možda i pravedniji u odnosu na druge njegove bajke. Tema dela je života slavuja kod oholog cara, u izobilju, ali i zarobljeništvu.[5] Na kraju slavuj dobija svoju slobodu, a car shvata da mora da promeni svoj odnos prema slavuju — umetniku.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Bajka započinje tako što do kineskog cara stižu priče o neverovatnoj ptičici, malom slavuju predivnog glasa. Car šalje svog ministra kako bi pronašao slavuja i doneo mu ga u palatu. Predivna slavujeva pesma rasplakala je cara, koji je odlučio da zadrži pticu. Slavuj je na dvoru imao sve što poželi, ali nije imao ono najvažnije – svoju slobodu. Svakoga dana dok bi izlazio u vrt, slavuja su pratile sluge, a njegove noge bile su zavezane trakama kako ne bi mogao da odleti.

Posle nekog vremena car je dobio na poklon mehaničku zlatnu pticu koja je mogla da peva, pa je rešio da mu slavuj više nije potreban. Lepa je bila pesma ovog slavuja, ali uvek ista. Pravi slavuj, više necenjen, izleteo je iz palate dok niko nije gledao. Car je veštačkog slavuja stavio kraj svoje postelje, a pravog prognao zbog njegovog dezerterstva. Veštačka ptica je pevala caru da ga uspava svake noći dok joj se zupčanici nisu istrošili. Kada je popravljena mogla je pevati samo jednom godišnje.

Pet godina kasnije car se razboleo, a jedne noći Smrt mu je sela na grudi, pokazujući mu dela iz prošlosti. Car je poželeo da veštački slavuj pevajući otera neprijatne uspomene, ali je ovaj ćutao. Onda je kroz prozor odjeknula pesma pravog slavuja. Slavuj nije bio zlopamtilo i oprostio je caru što se ružno poneo prema njemu. Pesma je povratila carevo zdravlje i nagovorila Smrt da ga ostavi na miru. Slavuj je odbio da ponovo bude gost u palati, ali se ponudio da dođe i svaki dan peva o svemu što je video u kraljevstvu, ako se car složi da ovo među njima ostane tajna.[6] Više od svega želeo je da bude slobodan, a život s nezahvalnim carem za njega nije značio ispunjeni život.[5]

Ilustracije[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Postoje umetničke i narodne bajke. Narodne bajke potekle su iz usmene književnosti, dok su umetničke plod mašte nekog pisca.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Carev slavuj - pozorište "Boško Buha" (1962)”. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  2. ^ a b „Carev slavuj”. Pozorište lutaka Pinokio. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  3. ^ „Andersen – Carev Slavuj”. Discogs. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  4. ^ „Lektira za 2. razred - BAJKE, HANS KRISTIJAN ANDERSEN”. Udžbenik Online. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  5. ^ a b „Slavuj - analiza lektire”. Lektire.hr. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  6. ^ „Slavuj”. Najlepše bajke sveta. Pristupljeno 21. 6. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славуј_(бајка)&oldid=27008035”