Obični slavuj

С Википедије, слободне енциклопедије

Obični slavuj
Luscinia megarhynchos - 01.jpg
O ovoj zvučnoj datoteci Song 
Luscinia megarhynchos, subspecies. Distribution map.png
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Muscicapidae
Rod: Luscinia
Vrsta:
L. megarhynchos
Binomno ime
Luscinia megarhynchos
(Brehm, 1831)

Obični slavuj, riđi slavuj ili jednostavno slavuj (Luscinia megarhynchos), je mala ptica pevačica koja je najpoznatija po svojoj moćnoj i lepoj pesmi. Ranije je bio klasifikovan kao član porodice drozdova Turdidae, ali se sada generalnije smatra muvaricom Starog sveta, Muscicapidae.[2] On pripada grupi kopnenijih vrsta, koje se često nazivaju ćaskači.

Etimologija[уреди | уреди извор]

Engleski naziv „nightingale” je izveden iz reči night sa značewem „noć”, i staroengleskog galan, „pevati”.[3][4] Ime roda Luscinia je latinski za „slavuj“, a megarhynchos je iz starogrčkog megas, „veliki“ i rhunkhos „kljun“.[5]

Podvrste[уреди | уреди извор]

  • Zapadni slavuj (L. m. megarhynchos) - Zapadna Evropa, Severna Afrika i Mala Azija, zimovanje u tropskoj Africi
  • Kavkaski slavuj (L. m. africana) - Kavkaz i istočna Turska do jugozapada Irana i Iraka, zimovanje u istočnoj Africi
  • Istočni slavuj (L. m. golzii) - Aralsko more do Mongolije, zimovanje u priobalnoj istočnoj Africi

Opis[уреди | уреди извор]

Mužjak
Luscinia megarhynchos, Muzej Tuluza

Obični slavuj je malo lakši od evropskog crvendaća, sa dužinom od 15—165 cm (5,9—65,0 in). Gore je obično smeđe boje, osim crvenkastog repa. Ispod je bafnasto beo. Pripadnici različitih polova su slični. Istočna podvrsta (L. m. golzi) i kavkaska podvrsta (L. m. africana) imaju bleđe gornje delove i jače obrasce lica, uključujući bledi supercilijum. Pesma slavuja[6] opisana je kao jedan od najlepših zvukova u prirodi, nadahnula je pesme, bajke, jednu operu, knjige i znatan deo poezije.[7]

Pesma snimljena u Devonu, Engleska

Rasprostranjenost i stanište[уреди | уреди извор]

Slavuji su migratorna insektivorna vrsta koja se razmnožava u šumama i šikarama u Evropi i na Palearktiku, a zimuje u Sabsaharskoj Africi. U Americi ga prirodno nema. Rasprostranjenost ove vrste je južnija od veoma bliskog drozdastog slavuja Luscinia luscinia. Gnezdi se na zemlji ili blizu nje u gustoj vegetaciji. Istraživanje u Nemačkoj pokazalo je da je favorizovano stanište slavuja definisano nizom geografskih faktora.[8]

U Velikoj Britaniji, ptica je na severnoj granici svog područja rasprostranjenja koja se smanjila poslednjih godina, stavljajući je na crvenu listu radi očuvanja.[9] Uprkos lokalnim naporima da se zaštiti omiljeno stanište izdanaka i šipražja, broj je opao za 53 procenta između 1995. i 2008.[10] Istraživanje koje je sprovela Britanska ornitološka zadužbina 2012. i 2013. godine zabeležilo je oko 3.300 teritorija, pri čemu je većina njih bila grupisana u nekoliko okruga na jugoistoku Engleske, posebno u Kentu, Eseksu, Safoku i Istočnom i Zapadnom Saseksu.[11]

Suprotno tome, evropska gnezdeća populacija procenjuje se na između 3,2 i 7 miliona parova, što joj daje zeleni status zaštite (najmanje zabrinjavajuća).[12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2012). Luscinia megarhynchos. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. 
  2. ^ George Sangster, Per Alström, Emma Forsmark, Urban Olsson. Multi-locus phylogenetic analysis of Old World chats and flycatchers reveals extensive paraphyly at family, subfamily and genus level (Aves: Muscicapidae). Molecular Phylogenetics and Evolution 57 (2010) 380–392
  3. ^ „Nightingale”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  4. ^ „Gale”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  5. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 233, 245. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. ^ British Library Sound Archive. British wildlife recordings: Nightingale, accessed 29 May 2013
  7. ^ Maxwell, Catherine. "The Female Sublime from Milton to Swinburne: Bearing Blindness", Manchester University Press, 2001, pp. 26–29 ISBN 0719057523
  8. ^ Wink, Michael (1973): " Die Verbreitung der Nachtigall (Luscinia megarhynchos) im Rheinland". Charadrius 9(2/3): 65-80. (PDF)
  9. ^ „Themes from Birds of Conservation Concern 4” (PDF). British Birds. Приступљено 18. 3. 2017. 
  10. ^ „Nightingale population fallen by 50%”. British Trust for Ornithology. Приступљено 20. 4. 2014. 
  11. ^ „Nightingale survey latest news”. British Trust for Ornithology. Приступљено 20. 4. 2014. 
  12. ^ „Birdfacts — British Trust for Ornithology”. British Trust for Ornithology. Приступљено 20. 4. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]