Slovenačka kuhinja

Slovenačka kuhinja (sloven. slovenska kuhinja) je pod uticajem raznolikosti slovenačkog pejzaža, klime, istorije i susednih kultura. Vodeći slovenački etnolozi su 2016. godine podelili zemlju na 24 gastronomske regije. ^[1] Prvu kuvarsku knjigu na slovenačkom jeziku objavio je Valentin Vodnik 1798. godine.

Hrana i jela[uredi | uredi izvor]

Supe su relativno novi izum u slovenačkoj kuhinji, ali ima ih preko 100. Ranije su postojale razne vrste kaša, čorbi i jela u jednom loncu. Najčešće supe bez mesa bile su posne i obične. Tipično jelo je aleluja, supa od kore repe i poznato jelo tokom posta. Najčešća mesna supa je goveđa supa sa rezancima, koja se često služi nedeljom kao deo nedeljnog ručka (juneća supa, prženi krompir, prženi biftek i zelena salata). Za praznike i praznike često postoji izbor goveđe supe sa rezancima ili krem supe od pečuraka. Svinjetina je popularna i uobičajena svuda u Sloveniji. Živina je takođe često popularna. U različitim delovima Slovenije postoji veliki izbor mesa. U Beloj Krajini i Slovenačkom primorju jedu se ovčetina i koza. Na Dan Svetog Martina se slavi uz jela kao što su pečena guska, patka, ćuretina ili piletina uz crveni kupus i mlince. U Donjoj Kraijini i Notranjskoj jeli su pečene puhove i prepelice. Sve do kuge rakova 1880-ih, plemeniti rakovi su bili izvor prihoda i često na jelovniku u Donjoj Krajini i Notranjskoj.

Maslačak je popularan kao sastojak salate u Sloveniji i vekovima se skuplja na poljima. I danas je salata od maslačka i krompira veoma cenjena. Porodice idu u ekspedicije branja maslačka i beru dovoljno za celu nedelju. U srednjem veku ljudi su jeli žir i drugo šumsko voće, posebno u vreme gladi. Kesteni su bili cenjeni, i služili su kao osnova za mnoga izuzetna jela. Orasi i lešnici se koriste u kolačima i desertima. Šumske jagode, loganove maline, kupine, borovnice bile su bogat izvor vitamina. Pečurke su oduvek bile popularne, a Slovenci su voleli da ih beru i jedu. Postoji mnogo varijanti. Med je korišćen u znatnoj meri. Medenjaci , koji dolaze u različitim oblicima, su kolači od meda, koji su najčešće srcolikog oblika i često se koriste kao pokloni.

Zaštićene namirnice i prehrambeni proizvodi[uredi | uredi izvor]

Od juna 2015. godine 22 slovenačka jela su zaštićena na Evropskom nivou:^[2]

prleška tunka, proizvod iz Prlekije u istočnoj Sloveniji, napravljen od mlevene masti i svinjskog mesa.
ptujski luk (ptujski lük), vrsta luka srčastog oblika, crvene boje, dok ivica ima intenzivniju ljubičastu nijansu.
ekstra devičansko maslinovo ulje iz slovenačke Istre (ekstra deviško oljčno olje Slovenske Istre), gorko i ljuto ulje sa jakom voćnom aromom, proizvedeno u slovenačkoj Istri.
nanoški sir (nanoški sir), od kravljeg mleka, tvrd, sa malim rupicama veličine graška, malo sladak i ljut.
kočevski šumski med (kočevski gozdni med), proizveden u širem kočevskom kraju.
gornjisavinjski želodec, vazdušno sušeni mesni proizvod Gornje Savinjske doline, napravljen od kvalitetne slanine i svinjskog mesa.
šebreljski želodec, proizveden u okolini Cerkna i Idrije, napravljen od kvalitetne slanine i svinjskog mesa.
idrijski žlikrofi (idrijski žlikrofi), male kuvane knedle punjene krompirom, lukom i mašću.
prekmurska gibanica, prekmursko pecivo, napravljeno od osam slojeva, sadrži nadjev od maka, oraha, jabuka, suvog grožđa i rikote.
tolminc sir (sir Tolminc), napravljen od sirovog kravljeg mleka u okolini Tolmina, slatkog je i ljutog ukusa.
Bela kranjska pogača (belokranjska pogača), tradicionalni somun iz Bele Krajine.
kraška pršuta (kraški pršut), proizveden na tradicionalan način na kraškoj visoravni u jugozapadnoj Sloveniji.
kraški vrat (kraški zašink), mesni proizvod cilindričnog oblika od sušenog svinjskog vrata.

Tradicionalna slovenačka jela[uredi | uredi izvor]

Supe i čorbe[uredi | uredi izvor]

Bakalca
Bobiči
Bograč
Jota
Mineštra
Prežganka
Šara
Štajerska kisla juha

Vegetarijanska jela[uredi | uredi izvor]

Jela od mesa[uredi | uredi izvor]

Deserti i peciva[uredi | uredi izvor]

Piće[uredi | uredi izvor]

Brinjevec
Borovničke
Jabolčnik
Češnjevec
Cviček
Teran
Kislo mleko
Šabesa
Slivovka
Tolkovec
Tropinovec
Pinjenec
Union pivo
Laško/Zlatorog pivo

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Strategija razvoja gastronomije Slovenije [The Strategy of the Development of the Gastronomy of Slovenia] (PDF) (na jeziku: slovenački). Maribor Multidisciplinary Research Institute, University of Maribor; Slovenian Tourist Board. maj 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-03. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „DOOR”. European Commission. 29. 6. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[SRGS-1] Strategija razvoja gastronomije Slovenije [The Strategy of the Development of the Gastronomy of Slovenia] (PDF) (na jeziku: slovenački). Maribor Multidisciplinary Research Institute, University of Maribor; Slovenian Tourist Board. maj 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-03. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] „DOOR”. European Commission. 29. 6. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]