Речни рак

С Википедије, слободне енциклопедије

Речни рак
Crayfish-Astacus astacusP1002890.JPG
Astacus astacus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. astacus
Биномно име
Astacus astacus
(Linnaeus, 1758)
Синоними

Astacus fluviatilis Fabricius, 1775
Cancer astacus Linnaeus, 1758

Речни рак (Astacus astacus) је животињска врста класе ракова (Crustacea) која припада реду Decapoda. Ракови су бескичмењаци, а тело им је чланковито.[2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Дишу шкргама и површином тела. Тело образује 3 целине: глава (6 сегмената), груди (8 сегмената) и трбух (7 сегмената). У повољним условима могу достићи тежину и до 300 грама.

Станиште[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су језера и језерски екосистеми, речни екосистеми, потока и слатководна подручја.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ареал речног рака обухвата већи број држава.

Присутна је у следећим државама: Француска, Русија, Шведска, Норвешка, Пољска, Немачка, Србија, Грчка, Мађарска, Румунија, Украјина, Финска, Данска, Бугарска, Црна Гора, Македонија, Литванија, Летонија, Словенија, Чешка, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Молдавија и Аустрија. Вештачки је уведена у Швајцарској.[1]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Слатководни ракови се одувек употребљавају за исхрану. Квалитет ракова се на тржишту цени према количини јестивог меса. Оно се налази у великим клештима, мишићима абдомена и репа. Мужјаци су развијенији, имају шира леђа и већа клешта, па су због тога и траженији. Могуће их је гајити за комерцијални излов, у контролисаним условима за достизање конзумне величине.[2]

Месо ракова је веома укусно, и представља богат извор протеина, обилује минералним састојцима (нарочито фосфором) и знатним количинама витамина (нарочито А и Д), богато је базичним аминокиселинама, садржи омега-3 масне киселине, око 0,17 mg на 100 грама масе. Месо се лако вари и има мало везивног ткива.[2]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања.[1] Заштићени су законом, међународним споразумима и уредбом о заштити природних реткости. Лов на речне ракове је дозвољен само у научне и едукативне сврхе. За ракове дужине испод 9 цм лов је забрањен. Ловостај ракова је од 1. новембра до 31. маја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Edsman, L., Füreder, L., Gherardi, F. & Souty-Grosset, C. (2010). Astacus astacus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ а б в г Без глутен: „Слатководни ракови“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2013), Фрањо Покос, приступ 4.7.2013

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]