Снежана (bajka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Snežana
Schneewittchen od Aleksandra Zika
Bajka
ImeSchneewittchenSnežana
Podaci
DržavaNemačka


Snežana (poznata i pod naslovom Snežana i sedam patuljaka ili Snjeguljica i sedam patuljaka) nemačka je bajka, poznata u većem delu Evrope, i danas jedna od najpoznatijih bajki u svetu. Braća Grim su je objavila 1812. u prvom izdanju njihove zbirke „Dečje i domaće bajke” (Bajke braće Grim).[1] Dobila je naziv nem. Sneewittchen (u današnjoj ortografiji Schneewittchen), i bila je brojno označena kao Priča 53. Grim su završili konačnu verziju priče 1854.[2][3]

Bajka sadrži elemente kao što su magično ogledalce, otrovna jabuka, stakleni sanduk i likove zle kraljice i sedam patuljaka, koji su prvi put imenovani pojedinačnim imenima u Brodvejovoj predstavi „Snežana i sedam patuljaka“ (1912), a potom su dobili različita imena i u Volt Diznijevom filmu iz 1937. „Snežana i sedam patuljaka“. Priču Braće Grim, koja se uobičajeno pominje kao „Snežana“, ne treba mešati sa pričom „Snežana i trnova ružica“ (na nemačkom Schneeweißchen und Rosenrot), drugom bajkom koju su sakupili Braća Grim.[4]

U folklornoj klasifikaciji Arn-Tomson, priče ove vrste grupisane su zajedno kao tip 709, Snežana. Ostale priče ove vrste su „Lepa Venecija“, „Mirsina“, „Njuri Hedig“ i „Zlatno drvo i srebrno drvo“.[5]

Sadržaj[uredi | uredi izvor]

Bajka počinje slikom kraljice koja sedi i šije usred zime. Dok je šila i gledala kroz prozor, slučajno se ubola na iglu i tada su tri kapi krvi pale u sneg. Videvši da crvena krv na belom snegu tako lepo izgleda, kraljica je tada poželela da dobije ćerku koja će biti bela kao sneg, rumena kao krv i crnokosa kao abonos. Tako je i bilo. Kraljica je dobila ćerku Snežanu ali je, nažalost, posle porođaja preminula.

Snežanin otac se posle godinu dana ponovo oženio, i u kuću doveo ženu koja, iako je bila lepa, po prirodi je bila i gorda i nadmena i nije mogla da trpi da je neko nadmaši po lepoti. Imala je svoje čarobno ogledalo koje joj je govorilo ko je najlepši na svetu: „Kada bi stala ispred njega i ogledala se,zapitala bi: Kaži, ogledalce, na zidu tom, Da l’ najlepša sam na svetu ovom? A ogledalo bi uzvraćalo: Kraljice, vi ste najlepši na svetu.” Međutim, jednog dana, kada je Snežana izrasla u prelepu devojku, ogledalo je njenoj maćehi reklo da ona više nije najlepša, već da je to sada Snežana. Maćeha se tada razljutila i poslala lovca da ode u šumu i ubije Snežanu, a kao dokaz da je izvršio naređenje, da joj donese Snežanina pluća i jetru. Lovac to nije mogao da učini, pustio je Snežanu, a njenoj maćehi doneo pluća i jetru divlje svinje koje je ova pojela.

Snežana je lutala po šumi sve dok nije naišla na jednu kuću u kojoj je, od umora, zaspala. U toj kući su živeli patuljci rudari koji su prihvatili da Snežana živi kod njih, ali da im za uzvrat održava i uređuje kuću. Maćeha je ubrzo saznala kako je Snežana još uvek živa i odlučila je da se premaskira u staru bakicu i da, tako zamaskirana, ode kod Snežane. Našavši je, ponudila joj je pojas koji je Snežana prihvatila. Veštica je opasala Snežanu i toliko jako ju je pritisla da je ova ostala bez daha i pala kao prtva. Međutim, kada su se patuljci vratili iz rudnika, isekli su pojas i Snežana se probudila.

Kada je maćeha čula od svog čarobnog ogledalceta da je Snežana i dalje živa, ponovo je otišla kod nje, ali joj je sada ponudila češalj. Kada ju je očešljala, Snežana je ponovo pala kao mrtva. Patuljci su joj češalj izvadili iz kose i Snežana se probudila.

Treći put maćeha je kod Snežane otišla sa otrovnom jabukom koja je sa jedne strane bila crvena, a sa druge bela. Kako bi uverila Snežanu da je neće otrovati, veštica je zagrizla belu stranu jabuke koja nije bila otrovna. Snežana je zatim zagrizla crvenu stranu i pala mrtva. U ovoj situaciji patuljci nisu mogli da pomognu. Napravili su joj stakleni kovčeg i stavili ga na jedan proplanak. Tu ju je video princ koji se odmah zaljubio u Snežanu. Kada su patuljci pristali da mu daju kovčeg, prinčeve sluge su se, noseći kovčeg, spotakle, tako da je od silnog treskanja Snežani ispao komadić jabuke iz usta. Ona je oživela i otišla sa princom u njegov dvor.

Likovi bajke

Na njihovo krunisanje braka pozvana je i maćeha koja je bila primorana da igra u užarenim papučama sve dok mrtva nije pala na zemlju.

Inspiracija[uredi | uredi izvor]

Ilustracija Ota Kubela

Naučnici su teoretisali o mogućem poreklu priče, a folkloristi kao što su Sigrid Šmit, Džozef Džejkobs i Kristin Goldberg su primetili da kombinuje više motiva koji se takođe nalaze u drugim narodnim pričama.[6][7] Naučnik Grejem Anderson upoređuje bajku sa rimskom legendom o Hioni, ili „Snegu“, zabeleženoj u Ovidijevim Metamorfozama.[8][9]

Tokom 1980-ih i 1990-ih, neki nemački autori su sugerisali da je bajka mogla biti inspirisana stvarnom osobom. Ekhard Sander, po zanimanju učitelj, tvrdio je da je inspiracija bila Margareta fon Valdek, nemačka grofica rođena 1533. godine, kao i nekoliko drugih žena u njenoj porodici.[10] Karlhajnc Bartels, farmaceut i naučnik iz Lora na Majni, grada u severozapadnoj Bavarskoj, stvorio je provokativnu teoriju da je Snežana bila Marija Sofija Margaret Katarina, baronica fon und cu Ertal, rođena 1725. godine.[11][12] Međutim, ozbiljni naučnici generalno odbacuju ove teorije, i profesor folklora Donald Has ih naziva „čistom spekulacijom i sasvim neubedljivim“.[13][14]

Varijacije[uredi | uredi izvor]

Glavne studije tradicionalnih varijanti Snežane su Ernst Beklenova Studija o Snežani iz 1910. godine, koja je ponovno izdanje pedeset varijanti Snežane,[15] i studije Stivena Svona Džonsa.[16] U svom prvom izdanju, braća Grim su objavila verziju koju su prvo prikupili, u kojoj je negativac dela Snežanina ljubomorna biološka majka. U verziji koja je pre prvog izdanja poslata jednom drugom folkloristi, osim toga, ona ne naređuje slugi da je odvede u šumu, već je sama vodi tamo da nabere cveće i napušta je; u prvom izdanju ovaj zadatak je prenet na slugu.[17] Veruje se da je promena u maćehu u kasnijim izdanjima imala za cilj da se ublaži priča za decu.[18][19]

Popularna, ali sanirana verzija priče je američki animirani film Snežana i sedam patuljaka iz 1937. Volta Diznija. Diznijeva varijacija Snežane dala je patuljcima imena i uključivala je Snežanu koja peva. Diznijev film je takođe jedina verzija u kojoj se Snežana i njen princ sastaju pre nego što ona zagrize jabuku; zapravo, ovaj susret pokreće radnju. Umesto njenih pluća i jetre, kako piše u originalu, kraljica traži od lovca da vrati Snežanino srce. Dok se pominje srce, ono se nikada ne prikazuje u kutiji. Snežana je takođe starija i zrelija. Nju otkrivaju patuljci nakon što očiste kuću, ne uznemiravajući je. Štaviše, u Diznijevom filmu zla kraljica samo jednom pokušava da ubije Snežanu (sa otrovanom jabukom) i ne uspeva. Ona zatim umire tako što je pala niz liticu i zgnječila ju je kamena gromada, nakon što su je patuljci jurili kroz šumu. U originalu, kraljica je primorana da igra do smrti u usijanim gvozdenim papučama.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Njemačka književnost 2. Sarajevo: Svetlost. 1979. ISBN 978-86-01-00623-2. 
  2. ^ Jacob Grimm & Wilhelm Grimm: Kinder- und Hausmärchen; Band 1, 7. Ausgabe (children's and households fairy tales, broj 1, 7. izdanje). Dietrich, Göttingen (1857). str. 264–273.
  3. ^ Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (2014-10-19). The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First ... Princeton University Press. ISBN 9781400851898. Pristupljeno 2016-04-05. 
  4. ^ Karlheinz Bartels: Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts (2. izdanje). Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main. Bartels, Karlheinz (2012). Schneewittchen: Zur Fabulologie des Spessarts. von Törne. str. 56—59. ISBN 978-3-934128-40-8. 
  5. ^ Heidi Anne Heiner. „Tales Similar to Snow White and the 7 Dwarfs”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2013. g. Pristupljeno 1. 1. 2014. 
  6. ^ Jacobs, Joseph. Europa's Fairy Book. London: G. Putnam and Sons. 1916. pp. 260–261.
  7. ^ Goldberg, Christine (1993). „Review of Steven Swann Jones: The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the Allomotifs of 'Snow White'”. The Journal of American Folklore. 106 (419): 104. JSTOR 541351. doi:10.2307/541351. 
  8. ^ Ovid, Metamorphoses, Book XI, 289
  9. ^ Anderson, Graham (2000). Fairytale in the ancient world. Routledge. ISBN 978-0-415-23702-4. Pristupljeno 4. 5. 2017. 
  10. ^ Sander, Eckhard (1994). Schneewittchen: Marchen oder Wahrheit? : ein lokaler Bezug zum Kellerwald. 
  11. ^ Bartels, Karlheinz (2012). Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts. Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main; second edition. ISBN 978-3-934128-40-8. 
  12. ^ Vorwerk, Wolfgang (2015). Das 'Lohrer Schneewittchen' – Zur Fabulologie eines Märchens. Ein Beitrag zu: Christian Grandl/ Kevin J.McKenna, (eds.) Bis dat, qui cito dat. Gegengabe in Paremiology, Folklore, Language, and Literature. Honoring Wolfgang Mieder on His Seventieth Birthday. Peter Lang Frankfurt am Main, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Warszawa, Wien. str. 491—503. ISBN 978-3-631-64872-8. 
  13. ^ Stewart, Sara (25. 3. 2012). „Snow White becomes a girl-power icon”. The New York Post. 
  14. ^ Kawan, Christine Shojaei (jun 2005). „Innovation, persistence and self-correction: the case of Snow White” (PDF). Estudos de Literatura Oral. 11-12: 238. 
  15. ^ Ernst Böklen, Schneewittchenstudien: Erster Teil, Fünfundsiebzig Varianten im ergen Sinn (Leipzig: J. C. Hinrichs, 1910).
  16. ^ Jones, Steven Swann (1983). „The Structure of Snow White”. Fabula. 24 (1–2): 56—71. S2CID 161709267. doi:10.1515/fabl.1983.24.1-2.56.  reprinted and slightly expanded in Fairy Tales and Society: Illusion, Allusion, and Paradigm, ed. by Ruth B. Bottigheimer (Philadelphia: University of Philadelphia Press, 1986), pp. 165–84. The material is also repeated in a different context in his The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the Allomotifs of Snow White (Helsinki: Academia Scientiarum Fennica, 1990).
  17. ^ Kay Stone, "Three Transformations of Snow White", in The Brothers Grimm and Folktale, ed. by James M. McGlathery (Urbana: University of Illinois Press, 1988), pp. 52–65 (pp. 57-58). McGlathery, James M. (1988). The Brothers Grimm and Folktale. University of Illinois Press. ISBN 0-252-01549-5. 
  18. ^ Maria Tatar, The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales, . Tatar, Maria (1987). The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales. Princeton University Press. str. 36. ISBN 0-691-06722-8. 
  19. ^ Orbach, Israel (1960). „The Emotional Impact of Frightening Stories on Children”. Journal of Child Psychology and Psychiatry. 1 (3): 379—389. PMID 8463375. doi:10.1111/j.1469-7610.1993.tb00999.x. 
  20. ^ Grimm's Complete Fairy Tales, . Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (novembar 2011). Grimm's Complete Fairy Tales. Canterbury Classics. str. 194. ISBN 978-1-60710-313-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Snežana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снежана_(бајка)&oldid=27614274”