Снежна краљица (bajka)
| Snežna kraljica | |
|---|---|
 Ilustracija Rudolfa Kojvua | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Hans Kristijan Andersen |
| Zemlja | Danska |
| Jezik | danski |
| Žanr / vrsta dela | bajka |
| Izdavanje | |
| Datum | 21. decembar 1844.[1] |
"Snežna kraljica" (dan. Snedronningen) je originalna bajka danskog autora Hansa Kristijana Andersena. Prvi put je objavljena 21. decembra 1844. godine u Novim bajkama, prvi tom, druga zbirka.[1] Priča govori o borbi između dobra i zla, koju su personifikuju Gerda i njen prijatelj Kaj.
Snežna kraljica je jedna od najdužih i najcenjenijih Andersenovih bajki. Redovno se uključuje u odabrane priče i zbirke i često se ponovo štampa u ilustrovanim izdanjima knjiga.
Andersen je 1840. upoznao švedsku opersku pevačicu Dženi Lind i zaljubio se u nju, ali ona nije bila romantično zainteresovana za njega. Prema Kerol Rozen, Andersenu je ona poslužila kao inspiracija za Snežnu kraljicu ledenog srca, nakon što ga je odbila kao udvarača.[2]
Radnja
[uredi | uredi izvor]
Snežna kraljica je bajka podeljena u sedam priča:
O ogledalu i njegovim komadićima
[uredi | uredi izvor]Đavo, u obličju trola,[3] je napravio magično ogledalo koje iskrivljuje izgled svega što odražava, pokazujući samo loše i ružne aspekte ljudi. Kada đavo i drugi trolovi pokušaju da podignu ogledalo na nebo da zavaraju anđele i Boga, ono pada, i razbija se u milijardu komadića, sitnih kao zrna peska. Vetar raznosi krhotine po celoj Zemlji i ulaze u srca i oči ljudi, lede im srca kao blokove leda i pretvaraju oči u samo ogledalo koje vidi samo loše i ružno u ljudima i stvarima.
Dečak i devojčica
[uredi | uredi izvor]Godinama kasnije, dečak Kaj i devojčica Gerda živeli su u velikom gradu, u potkrovlju susednih zgrada. Mogli su da dođu od jedno do drugog ako pređu preko oluka. Dve porodice su uzgajale povrće i ruže u kutijama postavljenim na prozorima. Gerda i Kaj su postali odani drugovi jedno drugom, bliski kao da su brat i sestra.
Kajeva baka pričala je deci o Snežnoj kraljici, koja vlada „snežnim pčelama“ — pahuljama koje liče na pčele. Gledajući kroz svoj zaleđeni prozor jedne zime, Kaj ugleda Snežnu kraljicu, koja ga poziva da pođe sa njom, ali je on odbija iz ljubavi prema Gerdi.
Sledećeg proleća, Gerda je naučila pesmu koju je pevala Kaju: Ruža cveta, a kada procveta, čekaj praznik Božijega deteta![4] Pošto ruže krase prozorsku baštu u kutijama, pogled na ruže uvek podseća Gerdu na njenu ljubav prema Kaju.
Ali kada komadić magičnog ogledala, nošen pahuljom, upadne u Kajevo srce i oči, on postaje surov i agresivan. Uništava baštu, ismijava baku, a do Gerde mu više nije stalo. Sada mu se svi čine podli i ružni. Tako on završava u pratnji Snežne kraljice, koja mu daje dva poljupca: jedan da utrne od hladnoće, a drugi da ga natera da zaboravi Gerdu i njenu porodicu. Treći poljubac bi ga ubio. Odvela je Kaja sankama u svoju palatu.
Cvetnjak žene koja je umela da vrača
[uredi | uredi izvor]Stanovnici grada su zaključili da se Kaj utopio u obližnjoj reci, ali Gerda ne želi da veruje. Odlazi da ga potraži i ispituje sve i svakoga o mestu gde se Kaj nalazi. Gerda pronalazi kuću stare čarobnice sa prelepom baštom u kojoj vlada večno leto. Čarobnica želi da Gerda ostane sa njom zauvek, pa je bacila čini na nju da zaboravi Kaja. Gerda ugleda ružu na šeširu čarobnice, i seti se Kaja i počinje da plače. Gerda beži iz bašte večnog leta i shvata da je već jesen. Izgubila je mnogo vremena i nema toplu odeću da obuče.
Princ i princeza
[uredi | uredi izvor]Gerda beži i sreće vranu, koja joj kaže da je Kaj u princezinoj palati. Gerda odlazi u palatu i upoznaje princezu i princa, koji nije Kaj ali liči na njega. Gerda im priča svoju priču, a oni joj daju toplu odeću i prelepu kočiju.
Mala razbojnica
[uredi | uredi izvor]Dok je putovala u kočiji, Gerdu su uhvatili razbojnici i odveli je u svoj zamak, gde se sprijateljila sa malom razbojnicom, čiji joj ljubimaci, golubice, govore da su videli Kaja kada ga je Snežna kraljica odnela u pravcu Laponije. Zarobljeni irvas joj kaže da zna kako da dođe do Laponije pošto je to njegov dom. Mala razbojnica oslobađa Gerdu i irvasa i oni putuju na sever do palate Snežne kraljice.
Laponkinja i Finkinja
[uredi | uredi izvor]Dva puta zaustavljaju: prvo u kući Laponkinje, a zatim u kući Finkinje. Finkinja govori irvasima da je tajna Gerdine jedinstvene moći da spase Kaja u njenom slatkom i nevinom dečijem srcu:
„Ne mogu je učiniti jačom no što već jeste. Zar ne vidiš kolika je u njoj snaga? Zar ne vidiš kako njoj moraju da služe i ljudi i životinje, kako je uspela da prevali pola sveta bosa? Ne treba da misli kako smo joj mi dali snagu, niti mi možemo da joj je damo; snaga je u njenom milom, nevinom, detinjem srcu. Ako ona sama ne uspe da se probije u dvor Snežne kraljice i da Kaja oslobodi od krhotine stakla, mi joj ne možemo pomoći.”[5]
Kada Gerda stigne u palatu Snežne kraljice, pahulje je zaustavljaju napadajući je poput noževa. Moleći se Oče naš, pahuljice padaju na zemlju i Gerda može da uđe u palatu.
Šta se dešavalo u dvoru Snežne kraljice i šta se posle dogodilo
[uredi | uredi izvor]Gerda pronalazi Kaja, koji je zatvorenik Snežne kraljice i koji će ga pustiti samo ako uspe da sastavi reč koju mu je kraljica rekla od leda i pahulja. Gerda pritrča Kaju i poljubi ga, i spašava ga snagom njene ljubavi. Gerdine vrele suze istopiše mu srce i uništiše u njemu mrvicu ogledala. Kaj brizne u plač, i tako izbaci stakleni trun iz oka, i ponovo postade veseo i zdrav. Sada slobodni, vraćaju se kući. Kada stignu, vide da je sve ostalo isto, ali da su se oni promenili. Sada su stariji. Na kraju baka čita odlomak iz Biblije: „Ne budete li kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko“.[6]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Zaleđeno kraljevstvo
- Carevo novo odelo
- Princeza na zrnu graška
- Djevojčica sa šibicama
- Olovni vojnik
- Palčica
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Hans Christian Andersen : The Snow Queen”. sdu.dk.
- ^ Rosen, Carole (2004). „Lind, Jenny (1820–1887)”. Ur.: Matthew, H. C. G.; Harrison, Brian. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0198614111. Pristupljeno 1. 4. 2014. „[W]hen [Lind] rejected him as a suitor she became the Snow Queen, whose heart was made of ice.”
- ^ Andersen, Hans Christian (1983). „The Snow Queen”. The Complete Fairy Tales and Stories. trans. Erik Christian Haugaard. United States: Anchor Books. ISBN 9780307777898. Pristupljeno 3. 12. 2013.
- ^ Andersen, Hans Kristijan (1992). Bajke i priče. Beograd: Nolit. str. 168. ISBN 86-19-01963-5.
- ^ Andersen, Hans Kristijan (1992). Bajke i priče. Beograd: Nolit. str. 193. ISBN 86-19-01963-5.
- ^ Andersen, Hans Kristijan (1992). Bajke i priče. Beograd: Nolit. str. 199. ISBN 86-19-01963-5.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
