Somapura Mahavihara

Somapura Mahavihara পাহাড়পুর বৌদ্ধবিহার
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Budističke ruševine vihara kod Paharpura
Mesto	Paharpur, Bangladeš
Koordinate	25° 01′ 52″ S; 88° 58′ 37″ I
Kriterijum	Kulturno dobro: i, ii, iv
Upis	1985. (9. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/322

Somapura Mahavihara (bengalski jezik sanskrt: সোমপুর মহাবিহার, Shompur Môhabihar, što znači "Veliki samostan") je budistički samostanski kompleks iz 8. veka p. n. e., koji se nalazi uz moderno selo Paharpur, oko 68 km od grada Bograu provinciji Naogaonu, Bangladeš. On je jedan od najpoznatijih vihara (budističkih privremenih samostana) na Indijskom poluostrvu i jedno od najvažnijih arheoloških lokaliteta u Bangladešu. Nekada je bio važno versko i znanstveno središte ne samo za budiste, već i za džainiste i hinduiste, sve do 12. veka. On predstavlja arhitekturu jednostavnih skladnih linija i pročišćenih plastičnih dekoracija, koja je snažno uticala na versku arhitekturu sve do Kambodže i Jave. Zbog toga je upisano na UNESKO-v Spisak mesta Svetske baštine u Aziji i Australaziji od 1985. godine, i od tada je UNESKO s 5,6 miliona dolara finansirao njegovu zaštitu.

Plan samostana Somapura

Istorija

Samostanski kompleks kod Paharpura je osnovao indijski vladar iz dinastije Pala, Džarmapala (770—810.), o čemu svedoči pečat s natpisom: Shri-Shri-Somapura-Dharmapaladeva-Mahavihariyarya-bhiksu-sangghasya koji je otkriven. Tibetanski izvori, uključujući prevode Džarmakayavidi i Ratnapradipa Madžyamaka, kao i istorija Taranata škole i monaha Pag-Sam-Jon-Zanga, navode kako je kompleks podigao Džarmapalin naslednik, Devapala (oko 810—850.) nakon osvajanja Varendre. Natpisi na stupovima navode petu godinu vladavine Devapalinog naslednika, Mahendrapala (oko 850—854.) koji se tu naziva Biksu Ajayagarba. Pag-Sam-Jon Long iz Taranathe navodi kako je samostan obnovio vladar Mahipala (oko 995—1043).

U 11. veku je samostan uništen i spaljen, verovatno kada su kraljevi Varmana osvojili Vangu i ubili poslednjeg kralja Karunašrimitru. Vek kasnije vihara je obnovljena i dodan je hinduistički hram boginji Tari. Tokom vladavine Kralj Sena, u drugoj polovini 12. veka, vihara je gubila na značaju da bi bila potpuno napuštena u 13. veku kada je ovim prostorom zavladao islam.

Odlike

Kompleks, koji pokriva više od 11 hektara okruženih 5 metara debelim i 3-5 m visokim zidom, se sastoji od divovske središnje stupe oko koje su građevine kvadratične osnove sa 177 monaških ćelija za meditaciju. Uokolo se nalaze mnoge druge stupe, svetišta različitih veličina, a na tom mestu su pronađene brojne ploče od terakote, kamene skulpture, natpisi, novčići, keramika i dr. Oni se čuvaju u muzeju koji je izgrađen uz lokalitet 1957. godine.

• 
  Središnji hram
• 
  Prilaz stupi
• 
  Središnja stupa
• 
  Skulpture u podnožju
• 
  Prilaz stupi
• 

Spoljašnje veze

• Informacije, slike, video i panoramske fotografije od 360 stepeni lokaliteta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2011)
• Panografije na Patrimonium-munidi.org