Somatostatinom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni članci: Delta ćelije i Somatostatin
Somatostatinom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostEndokrinologija
Onkologija

Somatostatinom je retki neuroendokrini tumor (adenom) delta ćelija pankreasa lokalizovan u pankreasu ili želudačnocrevnom sistemu. Karakteriše se hiperprodukcijom polipeptidnog hormona somatostatina koga u krv luče tumorske ćelije poreklom iz delta ćelije (δ ćelije) endokrinog pankreasa.[1][2] Somatostatinomi se veoma retko javljaju na drugim lokacijama (na primer u plućima, jetri, bubrezima). Veći tumori se obično nalaze u pankreasu (5 sm) i dvanaestopalačnom crevu (2,5 sm). Incidencija mlignitet somastatinoma jednaka je incidenciji kod primarnih tumora pankreasa i duodenuma (65%). U momentu kliničke prezentacije metastaze somatostatinoma su najčeščešće već prisutne kod većine pacijenata. Između pankreatičnog i dvanaestopalačnog somatostatinoma ponekad se može razlikovati njihova međusobna klinička prezentacija.[3][4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom 1977. godine, Larson [6] i Ganda sa saradnicima,[7] nezavisno, prijavili su prva dva slučaja somatostatinoma.

Pun opis somatostatin sindroma objavili su 1979 godine, Krejs i njegovi saradnici. Oni su detaljno opisali morfološke i biohemijske osobine ovog tumora na Vaterovoj ampuli kod 52 godina starog muškarca sa jasnim kliničkim simptomima i visokim nivoa somatostatina u krvi.[8]

Neubičajeni slučaj, dva somatostatinoma kod iste bolesnice, stare 57 godina, objavili su Čolović i saradnici 2009. godine. Kod ove bolesnice oni su utvrdili da ima dva dva somatostatinoma: jedan solidan (u obliku dvanaestopalačne ulceracije) i jedan u glavi pankreasa (u obliku cistične lezije). Bolesnica nije imala sekundarne lezije u jetri i naknadno uklonjenim limfnim čvorovima. Oba tumora su uspešno uklonjena, a postoperativni tok je prošao dobro bez pratećih simptoma u narednih 18 meseci intenzivnog praćenja.[9]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Somatostatinom se, prema podacima iz Sjedinjenih Američkih Država, javlja sa godišnjom incidencom od 1 slučaj na 40 miliona stanovnika.

Somatostatinomi se sporadično javljaju u 93% slučajeva, a u 7% slučajeva udruženo sa sindromom višestrukih endokrinih neoplazija tip 1 (engl. multiple endocrine neoplasia type 1 (MEN 1). MEN 1 sindrom uključuje paratiroidne, pankreasne, i hipofizizne neoplazme.

Neurofibromatoza i feohromocitom su povezane sa duodenalnim oblikom somatostatinoma.

Mortalitet / Morbiditet Postoperativna petogodišnja stopa preživljavanja pacijenata sa metastatskim somatostatinoma je 30-60%, dok pacijenti bez metastaza imaju stopu preživljavanja od 5 godina u približava 100% slučajeva.

Tanaka i saradnici nakon praćenja 32 slučajeva dvanaestopalačnog somatostatinoma utvrdili su da su primarni tumori kod pacijenata sa metastazama značajno veći (> 2 sm) od tumora pacijenata bez metastaza.[10]

Ekstremno povišeni nivoi somatostatina koji i pored terapije nastavljaju da perzistiraju sugerišu maligni tumori sa metastazama. Neki od kliničkih simptoma neoperabilnog metastatskog somatostatinoma može se kontrolisati medicinskim tretmanom.[11]

Rasa

Rasne razlike nisu od značaja za pojavu somatostatinoma.

Pol

I muškarci i žene podjednako obolevaju od somatostatinoma.

Starost

Većina pacijenata je u četvrtoj, petoj ili šestoj deceniji života.

Etipatogeneza[uredi | uredi izvor]

Kod osoba inficiranih bakterijom Helikobakter pilori, javljaju se promene lokalizovane u donjim delovima želuca, pretežno antrumu, koji je upaljen i deformisan. Antrum želuca je mesto u trbuhu u kome su van pankreasa najviše lokalizovane delta ćelija. Nakon kolonizacije želuca bakterijama Helikobaktera one oko sebe proizvode „oblačiće“ amonijaka uz pomoću ureaze, kako bi se zaštititile od želudačne kiseline. Međutim, želudačna kiselina istovremeno reaguje sa produktima amonijumovih kiselina i tako nastaju toksični produkti za delta ćelije. Kao posledica ove reakcije nastaje smrt delta ćelija i pojava ulceracija želudačnog zida.[12]

Somatostatin je ciklični peptid prisutni u 14 amino kiselina i 28 drugih oblika amino kiseline. On deluje na oba načina, endokrino i parakrino, i inhibira lučenje mnogih hormona, uključujući insulin, glukagon, hormon rasta, gastrin, holecistokin, sekretin i vazoaktivni intestinalni peptida. Inhibitorno dejstvo somatostatina smatra se odgovornim za karakteristične kliničke manifestacij ove bolesti. Generalizovana inhibicija gastrointestinalnih hormona manifestuje se u:

  • žučnoj kesi, ograničavanjem njene kontraktilnosti,
  • pankreasu, smanjenjem njegove egzokrine funkcije i sekrecije,
  • crevima, promenom njihovg motiliteta.

Somatostatin sanjujući lučenja insulina utiče na smanjenu iskorišćenost glukoze i hiperprodukciju hepatičke glukoze. Dakle, nastaje povezani inhibitorni sindrom koji dovodi do razvoja šećerne bolesti u 95% pacijenata. Težina kliničke slike šećerne bolesti može da varira od blage netolerancije na glukozu manifestne dijabetesne ketoacidoze. Holelitijaze bilijarnog trakta koja se javlja u 25-68% pacijenata sa somatostatinoma; posledica je sekundarne supresije i inhibicije bilijarnog motilitet i izmenjenog metabolizma masti.

Proliv i steatoreja su simptomi ovog tumora lokalizovanog u pankreasu, što kod bolesnika dovodi do gubitka telesne težine.

Zbog inhibicije sekrecije želudačne kiseline u većine pacijenata sa somatostatinomom, javlja se hipohlorhidrija ili ahlorhidrija.

Somatostatinom često istovremeno produkuje i druge hormone, uključujući insulin, gastrin, VIP, glukagon, kortikotropin (prekursor adrenokortikotropnog hormona (ACTH)), kalcitonin, polipeptide pankreasa itd. Ako se ovi proizvodi u značajnijim količinama luče u krvotok oni utiču na specifične karakateristike kliničke slike i dijagnozu.

Duodenalni somatostatinom može biti povezana sa neurofibromatozom, koja je autozomno dominantna poremećaj i karakteriše se abnormalnostima rasta i diferencijacije ćelija nervnog sistema. Karakteristične promena uključuju i neurofibromatozu praćenu područjima poput bele kafe, neurofibrom i kongenitalne anomalije (npr sa promenama u kostima i zglobovima i mentalnom retardacijom).[13]

Maligni tumori, kao što su feohromocitom,[14] Vilmsov tumor, i sarkom takođe se mogu javiti udruženo sa ovim sindromom.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi i znaci somatostaatinoma su nejasni, uključujući i simptome karakteristične za šećernu bolest, holelitijazu, slabo varenje, steatoreju i hipohlorhidriju. Pošto su tumori spororastući i simptomi su često prisutni nekoliko godina pre dijagnoze, bolesti koja je u tom momentu često prilično uznapredovala. Tako se ovi tumori često slučajno dijagnostikuju za vreme holecistektomije, jer se polovina tumora nalazi ekstrapankreatično — u želucu, duodenumu, jejunumu i bilijarnom stablu.

Kliničkom slikom mogu dominirati dve različite simptomatske prezentacije

  • Inhibitorni sindrom, koji je češći kod somatostatinoma pankreasa, mada i duodenalni somatostatinomi mogu da sekretuju smanjene količine hormona koji su nedovoljne da proizvedu sistemski efekat.
  • Mehanički enterički opstruktivni sindrom, koji se javlja kod tumora koji nastaju iz duodenalnog zida. Tako se kod pacijenti sa dvanaestopalačnim somatostatinomom može javiti i opstruktivna žutica udružena sa dvanaestopalačnom opstrukcijom, praćena bolom u trbuhu, ili gastrointestinalno krvarenje.

Klasičnom kliničkom slikom somatostatinoma dominiraju simptomi:

  • Šećerne bolesti: koji variraju od blage netoleraancije na glukozu do izražene hiperglikemijske ketoacidoze.
  • Holelitijaze: sa tipičnim simptomima bilijarne kolike ili drugih komplikacija u žučim putevima.
  • Gubitka težine: u proseku od 8 do 15 kilograama. Ovaj simptom je češći kod tumora pankreasa.
  • Steatoreje i dijareje: koji se karakteriše pojavom 3-10 izuzetno smrdljivih i masnih stolica dnevno.
  • Hipohlorhidrija i ahlorhidrija: koja je obično asimptomatska stanje koje nastaje kao rezultat somatostatinom posredovana inhibicije sekrecije želudačne kiseline.

Hipoglikemija, bol u stomaku, anoreksija, mučnina i povraćanje takođe su relativno česte tegobe pacijenata .

Mešoviti klinički sindromi mogu nastati ako tumor luči više funkcionalnih hormona u dovoljnim količinama. Pacijenti sa takvim tumorima nemaju klasičnu i predvidljivu kliničku sliku; umesto nje oni prikazuju niz kliničkih i biohemijskih karakteristika različitih tipova endokrinih neoplazmi pankreasa.[15]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

  • Bilijarne kolike
  • Bilijarne bolesti
  • Bilijarne opstrukcije
  • Holedoholitijaza
  • Holelitijaza
  • Šećerna bolest, tip 1
  • Šećerna bolest, tip 2
  • Gastrinom
  • Glukagonom
  • Insulinom
  • Neoplazme endokrinog pankreasa
  • Vipom
  • VDHA sindrom
  • Vermersov sindrom
  • Zolinger-Elisonov sindrom

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje somatostatinoma se sprovodi na dva načina:

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Williamson JM, Thorn CC, Spalding D, Williamson RC. Pancreatic and peripancreatic somatostatinomas. Ann R Coll Surg Engl. Jul 2011;93(5):356-60. [Medline]. [Full Text].
  2. ^ Ellison TA, Edil BH. The current management of pancreatic neuroendocrine tumors. Adv Surg. 2012;46:283-96. [Medline].
  3. ^ Boden G, Shimoyama R. Somatostatinoma. In: Cohen S, Soloway RD, eds. Hormone-Producing Tumors of the Gastrointestinal Tract. New York, NY: Churchill Livingstone; 1985:85.
  4. ^ Norton JA, Levin B, Jensen RT. Cancer of the endocrine system. In: DeVita VT, Hellman S, Rosenberg SA, eds. Cancer: Principles and Practice of Oncology. 4th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott-Raven; 1993:1333-435.
  5. ^ Yeo CJ. Neoplasms of the endocrine pancreas. In: Greenfield LJ, Mulholland MW, Oldham KT, eds. Surgery: Scientific Principles and Practice. 3rd ed. Philadelphia, Pa: Lippincott Williams & Wilkins; 2001:899-913.
  6. ^ Larsson LI, Hirsch MA, Holst JJ, et al. Pancreatic somatostatinoma. Clinical features and physiological implications. Lancet. Mar 26 1977;1(8013):666-8. [Medline].
  7. ^ Ganda OP, Weir GC, Soeldner JS. "Somatostatinoma": a somatostatin-containing tumor of the endocrine pancreas. N Engl J Med. Apr 28 1977;296(17):963-7. [Medline].
  8. ^ Krejs GJ, Orci L, Conlon JM, et al. Somatostatinoma syndrome. Biochemical, morphologic and clinical features. N Engl J Med. Aug 9 1979;301(6):285-92. [Medline].
  9. ^ Colovic RB, Matic SV, Micev MT, et al. Two synchronous somatostatinomas of the duodenum and pancreatic head in one patient. World J Gastroenterol. Dec 14 2009;15(46):5859-63. [Medline]. [Full Text].
  10. ^ Tanaka S, Yamasaki S, Matsushita H, et al. Duodenal somatostatinoma: a case report and review of 31 cases with special reference to the relationship between tumor size and metastasis. Pathol Int. Feb 2000;50(2):146-52. [Medline].
  11. ^ Anene C, Thompson JS, Saigh J, et al. Somatostatinoma: atypical presentation of a rare pancreatic tumor. Am J Gastroenterol. May 1995;90(5):819-21. [Medline].
  12. ^ Gastrointestinalni - neuroendokrini tumori gastrointestinalnog trakta, karcinoidni tumori, karcinoidni sindrom, gastrinom, vipom, somatostatinom Svet medicine.com. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014)
  13. ^ Caiazzo R, Mariette C, Piessen G, et al. [Type I neurofibromatosis, pheochromocytoma and somatostatinoma of the ampulla. Literature review] [French]. Ann Chir. Jul-Aug 2006;131(6-7):393-7. [Medline].
  14. ^ Chetty R, Vajpeyi R. Vasculopathic changes, a somatostatin-producing neuroendocrine carcinoma and a jejunal gastrointestinal stromal tumor in a patient with type 1 neurofibromatosis. Endocr Pathol. Fall 2009;20(3):177-81. [Medline].
  15. ^ Ellison TA, Edil BH. The current management of pancreatic neuroendocrine tumors. Adv Surg. 2012;46:283-96. [Medline].
  16. ^ Machado MC. Surgical treatment of pancreatic endocrine tumors in multiple endocrine neoplasia type 1. Clinics (Sao Paulo). 2012;67 Suppl 1:145-8. [Medline]. [Full Text].

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соматостатином&oldid=27441430”