Doksorubicin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Doksorubicin
Doxorubicin.svg
IUPAC ime
(7S,9S)-7-[(2R,4S,5S,6S)-4-amino-5-hidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi-6,9,11-trihidroksi-9-(2-hidroksiacetil)-4-metoksi-8,10-dihidro-7H-tetracen-5,12-dion
Klinički podaci
Prodajno ime Doksil
Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682221
Kategorija trudnoće
  • AU: D
  • US: D (Evidencija rizika)
Način primene Intravenozno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 5% (Oralno)
Metabolizam CYP3A4
Poluvreme eliminacije 12–18,5 časova nakon oslobađanja iz lipozoma[1]
Izlučivanje Bilijarno i fekaln o
Identifikatori
CAS broj 23214-92-8 ДаY
ATC kod L01DB01 (WHO)
PubChem CID 31703
DrugBank DB00997 ДаY
ChemSpider 29400 ДаY
UNII 80168379AG ДаY
KEGG D03899 ДаY
ChEBI CHEBI:28748 ДаY
ChEMBL CHEMBL179 ДаY
Hemijski podaci
Formula C27H29NO11
Molarna masa 543,52 g/mol

Doksorubicin (adriamicin, hidroksidaunorubicin) je lek koji se koristi hemoterapiji. On je antraciklinski antibiotik, blisko srodan asa prirodnim proizvodom daunomicinom, i poput svih antraciklina, on deluje putem interkalacije DNK.

Doksorubicin se često koristi za tretiranje širokog opsega kancera, koji obuhvata hematološke malignosti, nih tipova karcinoma, i sarkome mekog tkiva.

Doksorubicinovo najozbiljnije nepoželjno dejstvo je potencijalno smrtonosno oštećenje srca.

Ovaj lek se dozira intravenozno, u obliku hidrohloridne soli. Neka od njegovih prodajnih imena su Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, i Rubex.[2] Doksorubicin je fotosenzitivan, te su kontajneri često oblošeni aluminijumskom folijom i/ili voštanim papirom.

Doksorubicin je dostupan u lipozomskoj formulaciji kao Doxil, Caelyx i Myocet.

Ovaj molekul je originalno izolovan tokom 1950-tih iz bakterija u uzorku zemljišta iz Italije.

Mehanizam dejstva[уреди]

Dijagram interkalacije DNK sa dva molekula doksorubicina. (1D12)[3]

Doksorubicin formira interakcije sa DNK putem interkalacije čime se inhibira makromolekulska biosinteza.[4][5] On inhibira rad enzima topoizomeraza II, koji opušta supernamotaje tokom transkripcije DNK. Doksorubicin stabilizuje kompleks topoizomerase II nakon prekidanja DNK lanca radi replikacije, čime se sprečava otpuštanje dvostrukog heliksa i time se zaustavlja proces replikacije.

Planarna aromatična hromoforna porcija molekula se interkalira između dva bazna para DNK molekula, dok se šestočlani šećer smešta u mali žleb i formira interakcije sa bočnim baznim parovima u neposrednom susedstvu mesta interlalacije. Ovaj mod vezivanja je uočen u nekoliko kristalnih struktura.[3][6]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Laginha, K.M. "Determination of Doxorubicin Levels in Whole Tumor and Tumor Nuclei in Murine Breast Cancer Tumors." Clinical Cancer Research. October 1, 2005. Vol. 11 (19). Retrieved on April 19, 2007.
  2. ^ Doxorubicin (Systemic). Mayo Clinic. Last updated on: June 15, 1999. Retrieved on April 19, 2007.
  3. 3,0 3,1 Frederick CA; Williams LD; Ughetto G; et al. (1990). „Structural comparison of anticancer drug-DNA complexes: adriamycin and daunomycin”. Biochemistry. 29 (10): 2538—49. PMID 2334681. doi:10.1021/bi00462a016.  Crystal structure is available for download as a PDB file.
  4. ^ Fornari FA, Randolph JK, Yalowich JC, Ritke MK, Gewirtz DA (1994). „Interference by doxorubicin with DNA unwinding in MCF-7 breast tumor cells”. Molecular Pharmacology. 45 (4): 649—56. PMID 8183243. 
  5. ^ Momparler RL, Karon M, Siegel SE, Avila F (1976). „Effect of adriamycin on DNA, RNA, and protein synthesis in cell-free systems and intact cells”. Cancer Res. 36 (8): 2891—5. PMID 1277199. 
  6. ^ Pigram WJ, Fuller W, Hamilton LD (1972). „Stereochemistry of intercalation: interaction of daunomycin with DNA”. Nature New Biol. 235 (53): 17—9. PMID 4502404. 

Spoljašnje veze[уреди]