Doksorubicin
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Prodajno ime | Doksil |
| Drugs.com | Monografija |
| MedlinePlus | a682221 |
| Kategorija trudnoće | |
| Način primene | Intravenozno |
| Pravni status | |
| Pravni status | |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 23214-92-8  |
| ATC kod | L01DB01 (WHO) |
| PubChem | CID 31703 |
| DrugBank | DB00997 |
| ChemSpider | 29400 |
| UNII | 80168379AG |
| KEGG | D03899 |
| ChEBI | CHEBI:28748 |
| ChEMBL | CHEMBL179 |
Doksorubicin (adriamicin, hidroksidaunorubicin) je lek koji se koristi hemoterapiji. On je antraciklinski antibiotik, blisko srodan asa prirodnim proizvodom daunomicinom, i poput svih antraciklina, on deluje putem interkalacije DNK.
Doksorubicin se često koristi za tretiranje širokog opsega kancera, koji obuhvata hematološke malignosti, nih tipova karcinoma, i sarkome mekog tkiva.
Doksorubicinovo najozbiljnije nepoželjno dejstvo je potencijalno smrtonosno oštećenje srca.
Ovaj lek se dozira intravenozno, u obliku hidrohloridne soli. Neka od njegovih prodajnih imena su Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, i Rubex.[2] Doksorubicin je fotosenzitivan, te su kontajneri često oblošeni aluminijumskom folijom i/ili voštanim papirom.
Doksorubicin je dostupan u lipozomskoj formulaciji kao Doxil, Caelyx i Myocet.
Ovaj molekul je originalno izolovan tokom 1950-tih iz bakterija u uzorku zemljišta iz Italije.
Mehanizam dejstva
[уреди | уреди извор]
Doksorubicin formira interakcije sa DNK putem interkalacije čime se inhibira makromolekulska biosinteza.[4][5] On inhibira rad enzima topoizomeraza II, koji opušta supernamotaje tokom transkripcije DNK. Doksorubicin stabilizuje kompleks topoizomerase II nakon prekidanja DNK lanca radi replikacije, čime se sprečava otpuštanje dvostrukog heliksa i time se zaustavlja proces replikacije.
Planarna aromatična hromoforna porcija molekula se interkalira između dva bazna para DNK molekula, dok se šestočlani šećer smešta u mali žleb i formira interakcije sa bočnim baznim parovima u neposrednom susedstvu mesta interlalacije. Ovaj mod vezivanja je uočen u nekoliko kristalnih struktura.[3][6]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Laginha, K.M. "Determination of Doxorubicin Levels in Whole Tumor and Tumor Nuclei in Murine Breast Cancer Tumors." Clinical Cancer Research. October 1, 2005. Vol. 11 (19). Retrieved on April 19, 2007.
- ^ Doxorubicin (Systemic). Mayo Clinic. Last updated on: June 15, 1999. Retrieved on April 19, 2007.
- ^ а б Frederick CA; Williams LD; Ughetto G; et al. (1990). „Structural comparison of anticancer drug-DNA complexes: adriamycin and daunomycin”. Biochemistry. 29 (10): 2538—49. PMID 2334681. doi:10.1021/bi00462a016. Crystal structure is available for download as a PDB file.
- ^ Fornari FA, Randolph JK, Yalowich JC, Ritke MK, Gewirtz DA (1994). „Interference by doxorubicin with DNA unwinding in MCF-7 breast tumor cells”. Molecular Pharmacology. 45 (4): 649—56. PMID 8183243.
- ^ Momparler RL, Karon M, Siegel SE, Avila F (1976). „Effect of adriamycin on DNA, RNA, and protein synthesis in cell-free systems and intact cells”. Cancer Res. 36 (8): 2891—5. PMID 1277199.
- ^ Pigram WJ, Fuller W, Hamilton LD (1972). „Stereochemistry of intercalation: interaction of daunomycin with DNA”. Nature New Biol. 235 (53): 17—9. PMID 4502404.
