Соматостатин
| Соматостатин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | SST; SMST | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 182450 MGI: 98326 HomoloGene: 819 GeneCards: SST Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 6750 | 20604 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000157005 | ENSMUSG00000004366 | |||||||||
| UниПрот | P61278 | Q545V6 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_001048 | NM_009215 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_001039 | NP_033241 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Chr 3: 188.87 - 188.87 Mb |
Chr 16: 23.8 - 23.81 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Соматостатин је полипептидни хормон кога луче делта ћелије (δ ћелије) ендокриног панкреаса, хипоталамус као и неке неуроендокрине ћелије гастроинтестиналног тракта. Соматостатин инхибише лучење других хормона: инсулина, глукагона, хормона раста, гастрина, секретина и тиреотропног хормона итд.
Грађа
[уреди | уреди извор]Соматостатин је по саставу полипептид, грађен из 12 аминокиселина. Молекулска маса овог хормона је око 1640 далтона. Ослобађа се у хипоталамусу (у перивентрикуларном једру), енгокрином делу панкреаса (из δ ћелија), неуроендокриним ћелијама слузокоже антрума желуца и црева.
Улога
[уреди | уреди извор]Делује као локални хормон, са паракриним дејстовом (делује на околне ћелије). Соматостатин инхибише лучење других хормона: инсулина, глукагона, хормона раста, гастрина, пепсина, секретина и тиреотропног хормона итд. Такође инхибише контракцију жучне кесе и лучење жучи.
Поремећаји
[уреди | уреди извор]Соматостатиноми су соматостатин продукујучи тумори (аденоми), који се најчешће срећу у панкреасу. Обољење је праћено дијабетосом, дијарејом, поремећајима жучне кесе.
Неке синтетичке супстанце сличне грађе (аналогон) као соматостатин нпр. октреотид користе се у лечењу других обољења као нпр. карциноидни синдром, акромегалија, випом итд.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава (2000). Биохемија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
