Sonja Kovaljevska

Sonja Kovaljevska
Sofija Vasiljevna Kovaljevska
Lični podaci
Puno ime	Sofija Vasiljevna Kovaljevska
Nadimak	Sonja
Datum rođenja	(1850-01-15)15. januar 1850.
Mesto rođenja	Moskva, Ruska Imperija
Datum smrti	10. februar 1891.(1891-02-10) (41 god.)
Mesto smrti	Stokholm, Švedska
Obrazovanje	Univerzitet u Getingenu, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet u Hajdelbergu

Sofija Sonja Krukovski Kovaljevska (rus. Софья Соня Круковски-Ковалевская; Moskva, 15. januar 1850 — Stokholm, 10. februar 1891) je bila matematičar, pisac i borac za ženska prava. Njena borba da sebi obezbedi najbolje moguće obrazovanje je omogućila ženama da pohađaju univerzitetske studije kao ravnopravni studenti. Osim toga, njena dostignuća u matematici su naterala njene muške kolege da preispitaju svoja staromodna shvatanja o ženskoj inferiornosti u odnosu na muškarce u naučnom radu.

Biografija

Sonja je rođena 1850. u ruskoj plemićkoj porodici i odrasla je okružena luksuzom. Međutim, nije bila baš srećno dete. Osećala se zapostavljenom, kao srednje dete, pored svoje starije veoma voljene sestre, Anite i mlađeg brata, Feđe, naslednika. Tokom najvećeg dela detinjstva imala je veoma strogu guvernantu koja je vaspitavanje Sonje da postana dama shvatila kao svoju ličnu misiju. Kao posledica toga, Sonja je postala poprilično nervozna i povučena što ju je pratilo celog života.

Matematiku je otkrila kao veoma mlada. Ona tvrdi da je dobro proučila beleške svog oca koje su stajala na zidu njene sobe umesto tapeta. Takođe, ona smatra da je za njenu ljubav prema matematici najviše „kriv“ njen ujak Petar koji je dosta vremena provodio sa njom raspravaljajući o pojedinim matematičkim pojmovima. Kada je imala 14, sama je naučila trigonometriju da bi mogla da shvati poglavlje o optici u knjizi iz fizike koju je tada čitala. Autor te knjige i njen komšija, profesor Tirtov (Тыртов), bio je impresioniran njenim sposobnostima i ubedio je Sonjinog oca da joj dozvoli da ode u Sankt Peterburg da nastavi školovanje.

Po završetku srednje škole Sonja je čvrsto odlučila da nastavi školovanje na univerzitetskom nivou. Međutim, najbliži univerzitet otvoren i za žene bio je u Švajcarskoj, a u to doba mladim, neudatim ženama nije bilo dozvoljeno da putuju same. Kako bi rešila taj problem, Sonja se, septembra 1868. udala za Vladimira Kovaljevskog. Prvih par meseci braka su proveli u Petersburgu a zatim otišli u Hajdelberg gde je Sonja prvi put privukla pažnju. Svima je bila interesantna tiha mlada Ruskinja sa izvanrednim akademskim ugledom.

Sonja je 1870. godine odlučila da svoje studije nastavi kod Karla Vajerštrasa na Univerzitetu u Berlinu. Vajerštras je već tada smatran za najuglednijeg mateamtičara svog vremena ali u početku nije Sonju shvatao ozbiljno. Dao joj je par problema da reši i tek posle pregledanja njenog rada otkrio je kakav genije stoji pred njim. Odmah je počeo da je privatno podučava jer univerzitet tada nije dozvoljavao ženama da studiraju. Sonja je kod njega učila 4 godine. Jednom prilikom je rekla: „Te godine imale su najveći mogući uticaj na moju karijeru kao matematičara. Tada sam konančno i neopozivo odlučila koji ću pravac slediti u svom radu: sav moj rad biće u duhu Vajerštrasa." Na kraju te četiri godine imala je već tri rada za sobom za koja se nadala da će joj doneti diplomu. Jedan od njih, „O parcijalnim diferencijalnim jednačinama“, objavljen je u Krelovom (Crelle) časopisu, što je bila velika čast za nepoznatog matematičara.

U junu 1874. Sonja Kovaljevska je dobila doktorsku titulu od Univerziteta u Getingenu (Göttingen). I pored te prestižne titule i Vajerštrasove pomoći nije uspevala da pronađe posao. Ona i Vladimir su se vratili u Palobino, Sonjinoj porodici. Ubrzo po njenom povratku kuću njen otac je preminuo. Posle očeve smrti Sonja i Vladimir su se napokon zaljubili. Iz te ljubavi se rodila jedna kći. Tokom svog boravka kod kuće Sonja je u potpunosti zanemarila matematiku. Umesto toga, okušala se u književnosti, pišući priče, pozorišne kritike i naučne članke za novine.

Sonja se vratila matematici 1880. godine sa novim žarom. Na jednoj konferenciji izlagala je rad o integralima koji je bilo veoma dobro primljen. Ponovo se našla u situaciji da traži posao u oblasti koju najviše voli - matematici. Odlučila je da se vrati Vajerštrasu. Nedugo po dolasku u Berlin saznala je za Vladimirovu smrt. On je počinio samoubistvo kada je sav njegov posao propao. Tuga je učinila da radi više nego ikad.

Konačno, 1883. godine, Sonji se ponovo osmehnula sreća. Dobila je poziv da predaje na Univerzitetu u Stokholmu od Vajerštrasovog bivšeg učenika Goste Mitag - Leflera. U početku je to bilo samo privremeno zaposlenje, ali pet godina rada je bilo dovoljno da uprava Univerziteta shvati koliko je Sonja bila značajna. Usledio je period velikih uspeha. Dobila je trajno zaposlenje na Univerzitetu, postala je urednik matematičkog časopisa, napisala je svoj prvi rad o kristalima i, 1885, postala je šef katedre za matematiku. U međuvremenu je sa prijateljicom Anom Lefler napisala pozorišni komad „Borba za sreću“.

Sonja je ponovo dobila užasavajuće vesti 1887. Smrt njene sestre, Anite, je bila pogotovo teška s obzirom na to da su njih dve bile veoma bliske. Na sreću, nedugo potom je došao njen najveći trijumf, kada je 1888. godine, predala rad „O rotaciji krutog tela oko fiksirane tačke“ na takmičenje za nagradu Bordin Francuske Akademije nauka i pobedila. „Pre Sofije Kovaljevski (Sonje Kovaljevske) jedino su razmatrani slučajevi rotiranja simetričnog tela“ (Rapaport). U svom radu, Sonja je razvila teoriju o rotaciji nesimetričnog krutog tela kod koga se centar mase ne nalazi na osi rotacije. Rad je bio toliko uspešan da je nagrada sa 3000 povećana na 5000 franaka.

Otprilike u isto vreme, još jedan čovek je ušetao u Sonjin život. Maksim Kovaljevski je došao u Stokholm da održi niz predavanja. Tu je upoznao Sonju i oni su imali burnu vezu. Osnovni problem bilo je to što su oboje bili strasno vezani za svoj rad i nisu želeli da ga napuste zbog drugog. Rad je odveo Maksima iz Stokholma i on je želeo da Sonja napusti svoj teško stečeni položaj da bi postala njegova žena. Sonja je dosta hladno odbila tako nešto ali i pored toga nije mogla da podnese da ga izgubi. Ostala je u Francuskoj tokom leta sa njim i zapala u još jedno stanje depresije. Ponovo se okrenula pisanju i do kraja svog boravka u Francuskoj završila je „Sećanja na detinjstvo“.

U jesen 1889, vratila se u Stokholm. I dalje je bila tužna zbog Maksima iako je često putovala u Francusku da ga vidi. Kao posledica svega toga, razbolela se od upale pluća i depresije. 10. februara 1891. godine, Sonja Kovaljevska je umrla. Ceo naučni svet je s tugom reagovao na tu vest. Tokom svoje karijere, Sonja je objavila deset radova iz matematike i matematičke fizike i nekoliko književnih dela. Veliki deo njenih naučnih radova sadržao je fundamentalne teorije ili je otvarao vrata budućim otkrićima. Nema sumnje da je Sonja Krukovski Kovaljevska bila izvanredna osoba. Predsednik Francuske akademije nauka, koji je Sonji uručio nagradu Bordin, jednom je rekao: „Naši članovi smatraju da njen rad svedoči ne samo o dubokom i širokom obrazovanju, već i o umu neverovatne inventivnosti“.

Literatura

• Perl, Terry. "Sonya Kovalevskaya" Math Equals: Biographies of Women Mathematicians and Relates Activities.
• Rappaport, Karen D. "S. Kovalevsky: A Mathematical Lesson." The American Mathematical Monthly 88 (October 1981)