Sonja Liht

Sonja Liht
Sonja Liht u poslovnom okruženju
Lični podaci
Datum rođenja	(1947-05-26)26. maj 1947.
Mesto rođenja	Subotica, FNRJ
Obrazovanje	Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Sonja Liht (latinicom i Sonja Licht; Subotica, 26. maj 1947) srpska je aktivistkinja. Ona je aktivistkinja za ljudska prava, antiratna aktivistkinja, feministkinja i osnivačica više organizacija u Srbiji i regionu. Obavljala je funkciju spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Bivša je predsednica Upravnog odbora preduzeća „Politika a.d.“.

Biografija

Sonja Liht se rodila dve godine posle Drugog svetskog rata (26. maja 1947) u Subotici. Otac joj je bio doktor Liht Antun, a majka Suzana. Njeni roditelji su se upoznali 1945. godine u Nemačkoj, a iste su se i doselili u Suboticu. Upoznali su se u blizini granice prema Francuskoj gde je njen otac bio stacioniran kao zarobljennik. Antun je rano upoznao Sonju i njenu sestru sa zlodelima fašizma i antisemitizma. On je diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bio istaknuti epidemiolog. Sonjina majka je imala teško detinjstvo u Poljskoj kao Jevrejka. Do kraja rata bila je pod prinudnim radom predstavljajući se kao Ukrajinka. Od nje je spoznala kako se žena bori i svoju majku naziva „jakom ženom”.

Obrazovanje

Sonja Liht je odrasla u multinacionalnom i višejezičnom okruženju. Kreće u obdanište na srpskom jeziku, na srpskom nastavnom jeziku pohađa osnovnu školu i Gimnaziju. Pohađala je osnovnu školu „Zmaj Jovan Jovanović”, nakon toga Gimnaziju u Subotici. Posle započinje studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odeljenju za filozofiju i sociologiju 1966. Godine. Nakon toga je upisala i završila postdiplomske studije iz sociokulturne antropologije. Tada je tek osnovan taj prvi interdisciplinarni program na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a vodila ga je profesorka Zagorka Golubović čiju važnost u svom ličnom razvoju Sonja ističe.

Akademska karijera

Sonja se 1973. Zaposlila kao asistentkinja - pripravnica u Institutu za filozofska i sociološka istraživanja, gde je radila od 1972. do 1975. godine. Nakon toga je radila u Institutu za međunarodnu politiku i privredu do 1982. Nastavila je karijeru u Zavodu za Proučavanje kulturnog razvitka do devedesete, a od 1991. u Institutu za evropske studije. Za vreme započinjanja njene karijere sedamdesetih događaju se političke nestabilnosti u Jugoslaviji poput Hrvatskog proleća. Oko 1975. godine napisala je analizu o Berlinskom skupu komunističke partije što nije bilo u skladu sa mišljenjem komunističkog režima u Jugoslaviji nakon čega je došlo do političkih nesuglasica na njenom radnom mestu.

Aktivizam

Na Sonjino bavljenje ljudskim pravima uticao je skup Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (od koje je proistekao OEBS), stvaranje i potpisivanje Helsinškog ugovora kao i suđenje šestorci u Jugoslaviji. Kao bitan moment ističe i pokret solidarnosti u Poljskoj.

„ Bila sam pobornica ideje angažmana od kad znam za sebe. Zato sam uvek govorila o sebi da sam iznad svega aktivista. ”

Sonja je jedna od osnivačica Beogradskog centra za mir i demokratiju. Angažovala se i u Helsinškom komitetu za ljudska prava koji je osnovan 1986. i koji je imao regionalni karakter, bila je aktivna u Helsiškoj federaciji za ljudska prava gde se zalagala za pitanja Roma. Sonja je takođe bila uključena u stvaranje Helsinškog parlamenta za prava građana koji je inicirao Vaclav Havel. U Sarajevu 1991. bila je jedna od osnivačica Jugoslovenskog ogranka Helsinškog parlamenta.

Na njenu inicijativu i zalaganje nastali su Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM- a, Centar za antiratnu akciju (zajedno sa Vesnom Pešić, Stojanom Ćerovićem), Beogradski ženski lobi (osnovan 1990. godine), a jedna je od osnivačica i Beogradskog ženskog parlamenta (osnovan 8. marta 1991. godine).

Bila je u prvom savetu Fonda za humanitarno pravo, angažovala se u nastanku YUCOM - a koji je osnovala pored ostalih i Biljana Kovačević Vučo.

Od 1989 do 2003. Godina bila je direktorka Soroš fondacije Jugoslavije ( od 1996. Fonda za otvoreno društvo). Tada je Fond vodio humanitarni program, učestvovao u podršci izbeglicama, medijima, zagovarao mir i demokratiju. Humanitarna pomoć je uključivala nabavku lekova, a SZO je došla mnogo kasnije.

Govorila je 1999. protiv bombardovanja uz naglašavanje da se time ne može ništa rešiti.

Osnovala je Beogradski fond za političku izuzetnost 2003. godina koji je i dalje prisutan.

Sonja je devedesetih godina bila članica Beogradskog kruga, a imala je ulogu i prilikom organizovanja Crnog flora.

Omladinski aktivizam

Rano je krenula da se bavi aktivizmom. Od petog razreda osnovne škole bila je deo podmladka Crvenog krsta. Dve godine kasnije bila je sekretarka Školskog komiteta omladine, nakon toga predsednica Školskog komiteta omladine, predsednica Učeničke zajednice i Omladinskog komiteta Gimnazije. Bila je najmlađa članica Opštinskog komiteta omladine. Prisustvovala je Svetskom omladinskom forumu Herald Trbjuna u Njujorku 1966. Godine. Kada se vratila maturirala je, upisala fakultet i odselila se u Beograd.

U studentskoj organizaciji nastavlja da se bavi aktivizmom, kada je na partijskom sastanku na Filozofskom fakultetu govorila o ratu u Vijetnamu. Sonja se istakla na studentskim protestima 1968. godine kada je bila aktivna „od prvog do poslednjeg dana”. Tada počinje njen disidentski život. Prvog dana protesta učestvovala je u zauzimanju zgrade rektorata.

Iste godine uzeli su joj pasoš i prijatelji su joj završili u zatvoru. Tada je radila kao sekretarka u redakciji časopisa Filozofija. Tu je uređivala rubriku uglavnom o suđenjima Milanu Nikoliću, Jelki Klaić… Sonja Liht za sebe često kaže da je večiti disident. Njen partner Milan Nikolić govori o njoj:

„ Ona je švercovala zabranjen broj časopisa Filozofija na Korčulansku letnju školu avgusta 1968, a jedina je imala hrabrosti i smelosti da krišom snimi suđenje meni, Jelki Kljajić i Pavlušku Imširoviću 1972. u Okružnom sudu Beograda. ”

Tokom svojih omladinskih aktivnosti u Novom Sadu upoznala je svoje prijatelje Dragana Klaića i Želimira Žilnika 1967-68, a ta preplitanja aktivnosti i prijateljstva su se i kasnije održala.

Feminizam

Ističe da je feministkinja postala osamdesetih godina. Sonja je učestvovala u osnivanju brojnih feminističkih inicijativa i organizacija poput Beogradskog ženskog parlamenta, Beogradskog Ženskog lobija itd.  Prvi program, od mnogih, Beogradskog fonda za političku izuzetnost bio je priprema žena da se kandiduju za predsednice opština ili gradonačelnice na lokalnim izborima širom Vojvodine. Taj program osnaživanja je rezultovao osnivanjem Ženske parlamentarne mreže 2013. Godine. Sonja Liht je zagovornica korišće rodno senzitivnog jezika. Fond za otvoreno društvo, koje je Sonja takođe osnovala, je bio „presudan za ženski pokret”.

„ Uvek naglasim da su najznačajnija težišta i stubovi civilnog društva ženske organizacije i ženski aktivizam. ”

Kada je otvoren SOS telefon bila je pomoćnica tadašnjoj šefici Radio Beograda, Svetlani Lukić. Tom prilikom je intervjuisala Lepu Mlađenović.

Aktivizam za prava Roma i Romkinja

Počinje da se bavi pitanjima ljudskih prava 1979. i to položajem Roma i Romkinja u Jugoslaviji. Ističe da je bila svedokinja straha kod ove etničke manjine prilikom komunikacije sa drugima. Njeno odrastanje u multietničkom okruženju je doprinelo njenom pristupu prilikom razumevanja položaja u kojem se Romi nalaze.

Osamdesetih godina je učestvovala na skupu gde je izložila svoj tekst o političkoj emancipaciji Roma koji je Objavljen u Glasniku UNESCO-a. Tada se sukobila sa belgijskim antropologom, nakon čega je Rene Konig stao u njenu zaštitu.

U maju 2002. Godine je u Budampešti organizovan sastanak posvećen programima svih nacionalnih fondacija, pored ljudi iz fondacije među kojima je i Sonja, bili su prisutni Romi i Romkinje koji su se bavili aktivizmom i dobila podršku od fondacija.

„ Moje suočavanje sa položajem i sudbinom Roma traje već preko 40 godina, kao i moja odluka da se borim, kako god i gde god mogu i znam, protiv duboko ukorenjenog rasizma prema najbrojnijoj evropskoj manjini do danas. ”

Beogradski fond za političku izuzetnost koji je Sonja osnovala je učestvovao u dogradnju kuća ljudi, uz obezbeđivanje posla i ohrabrenje preduzetničkih napora. Takođe je u Niškoj Banji otvorena lokalna kancelarija za pružanje pravne i administrativne pomoći romskom stanovništvu koji je obuhvatio oko 600 domaćinstava. Određene planove je omela pandemija korona virusa.

Nagrade

• Nagrada Hirošima fondacije za mir, 1993
• Nagrada Međunarodnog komiteta za ljudska prava u Americi, 1997
• Nagrada „Albert Švajcer” Instituta za ljudska prava i borbu za humanije društvo u Konektikatu, SAD, 1998
• Nagrada za toleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu
• Pro Merit orden Saveta Evrope za izgradnju civilnog društva i demokratije u Srbiji i Istočnoj Evropi, 2008
• Orden italijanske zvezde solidarnosti, 2008
• Legija časti Republike Francuske, 2008
• „Baklja MDG3” priznanje za promovisanje rodne ravnopravnosti u Srbiji Ambasade Kraljevine Danske, 2008
• Vitez poziva „Lige eksperata – LEX”, 2009
• Doprinos godine Evropi 2011. Evropskog pokreta u Srbiji, 2011
• Orden Savezne Republike Nemačke za posebne zasluge, 2018

Dodeljene su joj nagrade za mir Švedskog socijalnog foruma i Evropskog rektorskog kluba, nagrada za ljudska prava Međunarodne lige za ljudska prava, kao i nagrada za toleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu. Uredništvo nedeljnika Vreme izabralo ju je za ličnost 2007. godine.