Загорка Голубовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Загорка Голубовић
Zagorka Golubović.jpg
Датум рођења(1930-03-08)8. март 1930.
Место рођењаДебрц
Краљевина Југославија
Датум смрти13. март 2019.(2019-03-13) (89 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Загорка Голубовић (8. март 1930 — 13. март 2019) била је српска професорка, антрополог и социолог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 8 марта 1930. године у Дебрцу. У Београду је живела од 1933, где се школовала.

Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радила је као професорка у гимназијама у Земуну и Београду (1952—54). Изабрана је у звање асистенткиње на Филозофском факултету 1957, где је остала до 1975. у звању ванредног професора. У јануару 1975, суспендовала ју је Скупштина СР Србије. До 1981. године била је без посла, а у међувремену је радила као гостујући професор у Шведској, Великој Британији и САД. Од 1981. године, ради као научна саветница на Институту за друштвене науке који је тада био укључен у Београдски универзитет. На Филозофски факултет вратила се 1991, где је до 1996. предавала социо-културну антропологију.

Била је уредница часописа Гледишта, Социологија и Филозофија и чланица Савета Праксиса, редакције Praxis International, Управног одбора Југословенског друштва за филозофију и социологију, председница Социолошког друштва Србије и филозофског друштва Србије. Једна од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[1]

Преминула је 13. марта 2019. године, у 89. години живота, у Београду, након дуге болести.[2] Ту вест потврдили су чланови њене породице за лист Данас.[3]

Има ћерку Браниславу из брака са Бранком Пешићем.

Од 2021. године Института друштвених наука додељује награду „Загорка Голубовић” млађим истраживачима за ангажовани истраживачки рад. Прва добитница је Лара Кончар за рад „О положају и искуствима сезонских радница у пољопривреди у савременој Србији. Може ли се говорити о елементима структурног насиља”.[4]

Неки од радова[уреди | уреди извор]

  • Социјализам и хуманизам, 1965.
  • Проблеми савремене теорије личности, 1966.
  • Трендови и дилеме југословенске социологије, 1969.
  • Социјалистичке идеје и реалност, 1971.
  • Зашто је функционализам више пожељан у данашњој Југославији него марксизам?, 1973.
  • Човек и његов свет у антрополошкој перспективи, 1973.
  • Социологија југословенског друштва, 1976.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]