Лепа Млађеновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лепа Млађеновић
Датум рођења(1954-11-09)9. новембар 1954.
Место рођењаБеоград
  ФНРЈ
ЗанимањеФеминисткиња, активисткиња за права ЛГБТ особа

Лепа Млађеновић (Београд, 9. новембар 1954) је српска феминисткиња и антиратна активисткиња. Позната је као један од пионира другог феминистичког таласа у Србији. [1][2][3][4][5][6] Она је феминистичка саветница за жене које су преживеле мушко насиље или лезбофобију, водитељка радионица, списатељица, предавачица и активна чланица неколико међународних одбора и мрежа у вези с лезбејским правима и насиљем над женама.[7] Лепа Млађеновић се сматра симболом женског активизма у бившој Југославији.[4]

Алтернатива психијатрији[уреди]

Лепа Млађеновић је дипломирала на Одсеку за психолошке студије Филозофског факултета Универзитета у Београду 1980. године. Током студија се супротставила ригидном образовном систему пишући протестна писма професорима, критикујући конзервативна правила која не оснажују ученике.[4] Први друштвени покрет у којем је активно учествовала је Мрежа за алтернативе психијатрији, чији је циљ био деинституционализација психијатрије као институције насиља и искључености. [8] Лепа Млађеновић је 1983. године иницирала и коорганизовала Међународну конференцију „Психијатрија и друштво”, тродневну конференцију одржану у Студентском културном центру у Београду.[4] Након тога волонтирала је у центрима за ментално здравље у Трсту где је писала о демократској психијатрији у Италији,[8] као и у центрима за терапију у заједници Удружења „Арбурс” у Лондону, који је произашао из антипсихијатријског покрета.[9]

Феминистички и антиратни активизам[уреди]

Феминистички активизам Лепе Млађеновић почео је 1978. када је учествовала на првој међународној женској конференцији „ДРУГ-ца Жена”[10][11][7],организованој од стране феминисткиња Југославије и одржаној у Студентском културном центру у Београду. Скуп је био прекретница за феминисткиње и историју цивилног друштва у тадашњој Југославији.[12][13] 1982. године Лепа Млађеновић је заједно са Соњом Дрљевић, Софијом Тривунац, Лином Вушкович, Вером Смиљанић, Надеждом Ћетковић, Љиљаном Гаковић, Жараном Папић, Радом Ивековић, Борком Павићевић и Јасмином Тешановић у Београду основала феминистичку групу „Жена и друштво”.[14][15]

Лепа Млађеновић је била једна од учесница првог југословенског феминистичког сусрета у Љубљани 1987. који су организовале феминистичка организација Лилит и лезбејска организација ЛИЛИТ ЛЛ из Словеније.[16][17] Скуп је подстакао сестринство, размену, подршку за женски активизам, дискусију о насиљу над женама, женско репродуктивно здравље, женску уметност и културу те су се јавиле и прве иницијативе о лезбејском организовању[18] 1990. године Лепа Млађеновић је у Београду заједно с другим феминисткињама из феминистичке групе „Жена и друштво” основала СОС телефон за жене и децу жртве насиља где је радила као координаторка и саветница женама које су преживеле мушко насиље, а после је такође радила и са женама жртвама рата.[19]

Сташа Зајовић и још неколико жена које су биле феминисткиње и антиратне активисткиње 1991. су основале „Жене у црном”. Лепа Млађеновић им се такође придружила првог дана.[20][21][22][23] Жене у црном као антиратна и феминистичка организација из Београда су се сваке седмице стајањима на улицама Београда супротстављале тадашњем владајућем режиму и после су постале део интернационалне мреже Жена у црном. Прво стајање Жена у црном се десило 9. октобра 1991. године.[23]

У периоду од 1992. до 2012. године Лепа Млађеновић је радила као едукаторка за женско саветовање у раду са женама које су преживеле мушко насиље у Босни и Херцеговини, Хрватској и Мађарској. Лепа Млађеновић је скупа са другим феминисткињама волонтеркама СОС телефона 1993. године основала „Аутономни женски центар”[24] у коме је до 2011. године деловала као психолошка саветница и координаторка саветодавног тима те чланица координаторског одбора. Лепа Млађеновић је од 2000. до данас била учесница и фацилитаторка неколико десетина радионица за жене и група подршке за жене које су преживеле мушко насиље.[25] Такођер је фацилитаторка радионица о искуствима за емоционалну писменост активиста и активисткиња а нарочито лезбејки на Балкану.

Лезбејски активизам[уреди]

Лепа Млађеновић је била једна од две учеснице из Југославије на ИЛИС (Интернационални лезбејски информацијски сервис) конференцији која се одржала 1986. године у Женеви. Друга учесница из Југославије била је Сузана Тратник. Лепа Млађеновић, Дејан Небригић и још неколико активиста и активисткиња су 1990. године основали прву геј и лезбејску организацију „Аркадија” која је била активна до 1997. године.[25][5] Лепа Млађеновић је прва особа која се јавно декларисала као лезбејка на националном ТВ сервису 1994. године када је представљала лезбејску и геј организацију „Аркадија”.[26] 1995. године Лепа Млађеновић је заједно са неколико лезбејских активисткиња из геј и лезбејске организације „Аркадија” основала лезбејску организацију „Лабрис”.[18][5] Lepa Mlađenović je 2001. godine o iskustvu i svome radu rekla:[27]

Лепа Млађеновић је испред „Лабриса” била једна од организаторки и учесница Прве лезбејске недеље одржане у Словенији 1997. године у организацији феминистичке лезбејске групе „Kасандра” из Словеније.[28] Учествовало је укупно 45 особа из Новог Сада, Београда, Марибора, Скопља, Загреба, Приштине, Сплита и Љубљане. Овај догађај је био прекретница и почетак континуиране регионалне феминистичке сарадње. Лезбејска недеља је окупила лезбејске активисткиње и лезбејке око заједничких тема значајних за лезбејско постојање. Друга лезбејска недеља одржала се у Сомбору, у Војводини 2000. године у организацији „Лабриса”. Трећа лезбејска недеља је била у Новом Саду 2004. године године такође у организацији „Лабриса”[29][30], и четврта лезбејска недеља је била организована 2011. године.

Лепа Млађеновић је била једна од организаторки прве Поворке поноса у Београду 2001. године.

2012. године Лепа Млађеновић је заједно са неколико саветница за лезбејке покренула СОС телефон за лезбејке где ради као фацилитаторка радионица и психолошка саветница.

Награде и признања[уреди]

Лепа Млађеновић је добитница међународне награде Фелипа де Соуза коју јој је 1994. додијелила организација OutRight Action International за њен допринос и активистички рад у пољу ЛГБТ људских права.[31] Награда јој је уручена на обележавању прајда у Њујорку.[5]

2011. године Новосадска лезбејска организација (НЛО) отворила је лезбејску, феминистичку и радикалну антифашистичку читаоницу која је добила назив „Лепа Млађеновић”. Лезбејску читаоницу покренули су феминисткиња, активисткиња и професорка Исабел Маркус из Сједињених Америчких Држава и активисти и активисткиње новосадске лезбејске организације (НЛО) желећи тиме одати признање Лепој Млађеновић за њен допринос и рад у лезбејској и феминистичкој заједници у Новом саду и шире.[32][25]

Лепа Млађеновић је 2013. добила Награду за жене Anne Klein[4][33][34][6], коју јој је уручила Фондација Heinrich Böll. Додела награда одржана је исте године у Берлину,[35] што је Лепа искористила и као прилику да организује лезбејску студијску посету дошавши у Берлин са 22 лезбејке и активисткиње из целог региона.[36]

Рад и публикације[уреди]

Од 1992. до 2012. године Лепа Млађеновић је активна чланица и предавачица у Центру за женске студије у Београду.[25] Ауторка је неколико есеја о ратним силовањима, насиљу над женама, лезбејским правима, лезбејкама у рату, фемициду, феминистичком приступу транзицијској правди, женској солидарности и емоционалној писмености.[37]

У своме кратком манифесту „Политика женске солидарности”[38], она каже:

„Женска солидарност је почетак дефашизације сваке од нас. Због тога што бирамо разумевање а не осуђивање, ми бирамо емпатију а не мржњу. Бирамо да будемо одговорне за своја дела, емоције и мисли, уместо да узимамо улоге жртви. Женска солидарност је политика антифашизма због тога што бирамо да нас занима она друга, друкчија од мене. Kада посматрамо децу очима солидарности онда наша деца нису нужно боља нити лепша од деце других.”

Референце[уреди]

  1. ^ Ivekovic, Rada; Mostov, Julie (2002). From Gender to Nation. Longo. стр. 122. ISBN 978-8880633419. 
  2. ^ Giles, Wenona Mary; Women in Conflict Zones Network (2003). Feminists Under Fire: Exchanges Across War Zones. Toronto: Between The Lines. стр. 226. ISBN 9781896357782. 
  3. ^ Nestle, Joan (2000). „At home with Lepa Mladjenovic”. Joan Nestle. Приступљено 27. 10. 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Zaharijevic, Adrijana (6. 12. 2012). „Short Portrait: Lepa Mlađenović”. Heinrich Böll Foundation. Приступљено 27. 10. 2016. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Savić, Marija (2011). „Istorija LGBT aktivizma u Srbiji”. Ур.: Gavrić, Saša; Huremović, Lejla; Savić, Marija. Čitanka lezbejskih i gej ljudskih prava (PDF) (PDF). Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija Heinrich Böll. стр. 102—103. ISBN 978-9958-9959-3-4. 
  6. 6,0 6,1 Petrović, Ivica (7. 12. 2012). „Živeti sa svojim izborima”. Deutsche Welle. Приступљено 30. 10. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „About us: Lecturers”. Women's Studies Center. Приступљено 27. 10. 2017. 
  8. 8,0 8,1 Obradovic, Milka (1987). „Lepa Mladjenovic, (Anti) psihologistkinja: Menjati odnos prema ljudima koji pate (1987)”. Yugopapir (Glas omladine). Приступљено 8. 12. 2017. 
  9. ^ „Zatvorimo bolnice koje ne lijece vec ponizavaju”. Radio Kotor. 29. 11. 2016. Приступљено 8. 12. 2017. 
  10. ^ McLeod, Laura (2015). Gender Politics and Security Discourse: Personal-Political Imaginations and Feminism in 'Post-conflict' Serbia. Routledge. стр. 49. ISBN 9780822315483. 
  11. ^ Mikula, Maja (2006). Women, Activism and Social Change: Stretching Boundaries. Routledge. стр. 87. ISBN 9781136782718. 
  12. ^ Chiara, Bonfiglioli (2008). Remembering the conference «Drugarica Zena. Zensko Pitanje – Novi Pristup?»/ «Comrade Woman.The Women’s Question: A New Approach?» thirty years after. Utrecht: Universiteit Utrecht. стр. 54—55, 86. OCLC 428113304. 
  13. ^ Zaharijevic, Adriana; Ivanovic, Zorica; Duhacek, Dasa, ур. (2012). Žarana Papić. Tekstovi 1977-2002. Beograd: Centar za studije roda i politike, Rekonstrukcija Ženski fond, Žene u crnom. стр. 11—12, 31. ISBN 978-86-84031-54-1. 
  14. ^ Hughson (Blagojevic), Marina (новембар 2016). „Unpacking Silence and Distortion: Mapping Misogyny in Serbia”. Academia edu: 5 — преко Academia edu. 
  15. ^ Vušković, Lina; Trivunac, Sofia. „Feministička grupa "Žena i društvo" - Autonomni ženski centar”. Autonomni Ženski Centar Beograd (на језику: српски). Приступљено 2018-02-27. 
  16. ^ Spasovska, Ljubica (18. 4. 2017). The Last Yugoslav Generation: The Rethinking of Youth Politics and Cultures in Late Socialism. Oxford University Press. стр. 136. ISBN 9781526106315. 
  17. ^ Dobnikar, Mojca; Pamuković, Nela, ур. (2009). Jaz, ti, one...Za nas: dokumenti jugoslavenskih feminističkih susreta 1987-1991 (Print book) (на језику: Slovenian). Društvo Vita Activa, Ljubljana; Centar za žene žrtve rata / ROSA - Zagreb. стр. 14. ISBN 978-961-92800-0-3. 
  18. 18,0 18,1 Mima, Rašić (1. 1. 2008). „Lezbejska egzistencija, lezbejska vidljivost”. Ур.: Zaharijević, Adriana. Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na Žene XXI veka (PDF). Belgrade: Heinrich Böll Stiftung. стр. 208, 233. 
  19. ^ Bunch, Charlotte; Reilly, Niamh; Douglass College. Center for Women's Global Leadership; United Nations Development Fund for Women (1994). Demanding accountability: the global campaign and Vienna Tribunal for women's human rights. Rutgers University, Center for Women's Global Leadership. стр. 37. ISBN 9780912917290. 
  20. ^ Enloe, Cynthia (2016). Globalization and Militarism: Feminists Make the Link. Rowman & Littlefield. стр. 134. ISBN 9781442265455. 
  21. ^ „Living in War Zones: Thoughts on War and Domestic Violence” (PDF). Judith Armatta (Presented at the Conference on “INTEGRATING DOMESTIC VIOLENCE EDUCATION INTO LAW SCHOOLS,” sponsored by the American Bar Association Committee on Domestic violence). 9. 3. 2001. Приступљено 28. 10. 2017. 
  22. ^ Presented by : Keri Phllips (2001-12-03). „Women in Black”. Radio National (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28. 
  23. 23,0 23,1 Tesanović, Jasmina (2013). „Mothering in War”. Ур.: Guzman Bouvard, Marguerite. Mothers of Adult Children. Lexington Books. стр. 110. ISBN 9780739183014. 
  24. ^ McLeod, Laura (16. 7. 2015). Gender Politics and Security Discourse: Personal-Political Imaginations and Feminism in 'Post-conflict' Serbia. Routledge. стр. 52. ISBN 9781317635628. 
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 „Short biography: Lepa Mladjenovic”. Heinrich Boell Foundation. 6. 12. 2012. Приступљено 28. 10. 2017. 
  26. ^ Mertus, Julie (1. 3. 1995). „One Step Forward”. War Resisters International. Приступљено 28. 10. 2017. 
  27. ^ Lepa Mladjenovic, 2001 "Notes of a Feminist Lesbian during Wartime", European Journal of Women's Studies Vol 8, Issue 3, pp. 381 - 391.
  28. ^ „Prva lezbijska nedjelja”. Udruga LORI (на језику: Croatian). Приступљено 2018-02-28. 
  29. ^ „Treća lezbijska nedjelja”. Udruga LORI (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28. 
  30. ^ „Our network, our strength: The Third Lesbian Week 2004 | Labris”. Labris (на језику: енглески). 8. 2. 2017. Приступљено 2018-02-28. 
  31. ^ „Human rights Awards, The Felipa de Souza Award”. OutRight Action International. Приступљено 28. 10. 2017. 
  32. ^ „U Novom Sadu otvorena Čitaonica Lepa Mlađenović — Vijesti — Libela”. Libela (на језику: хрватски). Приступљено 2018-03-06. 
  33. ^ „Lepa Mladjenovic, Serbia, Wins 2013 Anne Klein Women’s Award - Statement by the jury”. Heinrich-Böll-Stiftung (на језику: немачки). 6. 12. 2012. Приступљено 2018-03-06. 
  34. ^ Domi, Tanya (9. 12. 2012). „Lesbian Activist Lepa Mladjenovic Selected For Ann Klein Award”. The New Civil Rights Movement (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2016. Приступљено 2018-03-06. 
  35. ^ Roy, Jodie (26. 11. 2013), Lepa Mladjenovic - Speech on the Anne Klein Award, Приступљено 2018-03-06 
  36. ^ „Anne Klein Frauenpreis Award Ceremony for Lepa Mladjenovic | Vi på Kvinna till Kvinna”. vipa.kvinnatillkvinna.se (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-06. 
  37. ^ Nestle, Joan. „At-Home with Lepa Mladjenovic: Publications”. www.joannestle.com. Приступљено 2018-03-06. 
  38. ^ „"POLITICS OF WOMEN'S SOLIDARITY" by Lepa Mladjenovic (Belgrade) - One Billion Rising Revolution”. One Billion Rising Revolution (на језику: енглески). 2016-09-18. Приступљено 2018-03-06. 

Спољашње везе[уреди]