Spinalni šok
Spinalni šok je izmenjeno fiziološko stanje neposredno nakon povrede kičmene moždine, koje se manifestuje kao gubitak funkcije kičmene moždine kaudalno u odnosu na nivo povrede, sa motornom paralizom, anestezijom, odsustvom kontrole creva i bešike i gubitkom refleksne aktivnosti.[1]
Spinalni šok je prvi istražio Vajt 1750. godine kao gubitak senzacije praćen motoričkom paralizom sa početnim gubitkom, ali postepenim oporavkom refleksa, nakon povrede kičmene moždine – najčešće potpune transekcije. Refleksi kičmene moždine ispod nivoa povrede su depresivni (hiporefleksija) ili odsutni (arefleksija), dok oni iznad nivoa povrede ostaju nepromenjeni. 'Šok' u spinalnom šoku se ne odnosi na cirkulatorni kolaps i ne treba ga mešati sa neurogenim šokom, koji je opasan po život. Termin „spinalni šok“ uveden je pre više od 150 godina u pokušaju da se razlikuje arterijska hipotenzija usled hemoragičnog izvora od arterijske hipotenzije usled gubitka tonusa simpatikusa usled povrede kičmene moždine. Vajt je, međutim, možda raspravljao o istom fenomenu vek ranije, iako nije dodeljen opisni termin.[2]
Faze spinalnog šoka[uredi | uredi izvor]
Fazu 1 karakteriše potpuni gubitak - ili slabljenje - svih refleksa ispod nivoa povrede kičmene moždine. Ova faza traje jedan dan. Neuroni uključeni u različite refleksne lukove normalno dobijaju bazalni nivo ekscitatorne stimulacije iz mozga. Nakon povrede, ove ćelije gube ovaj ulaz, a uključeni neuroni postaju hiperpolarizovani i stoga manje reaguju na stimuluse.
Faza 2 se javlja u naredna dva dana i karakteriše je vraćanje nekih, ali ne svih, refleksa ispod povrede. Prvi refleksi koji se ponovo pojavljuju su polisinaptičke prirode, kao što je bulbokavernozni refleks. Monosinaptički refleksi, kao što su refleksi dubokih tetiva, se ne obnavljaju do Faze 3. Obnavljanje refleksa nije rostralno kaudalno kao što se ranije (i uobičajeno) verovalo, već ide od polisinaptičkih ka monosinaptičkim. Razlog zašto se refleksi vraćaju je preosetljivost refleksnih mišića nakon denervacije – više receptora za neurotransmitere je izraženo i stoga ih je lakše stimulisati.
Faze 3 i 4 karakteriše hiperrefleksija, ili abnormalno jaki refleksi koji se obično proizvode uz minimalnu stimulaciju. Interneuroni i donji motorni neuroni ispod povrede počinju da niču, pokušavajući da ponovo uspostave sinapse. Prve sinapse koje se formiraju su iz kraćih aksona, obično iz interneurona – ovo kategorizuje Fazu 3. Faza 4, s druge strane, je posredovana somom i biće potrebno više vremena da soma transportuje različite faktore rasta, uključujući proteine, do kraja aksona.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ziu, Endrit; Mesfin, Fassil B. (2023), Spinal Shock, StatPearls Publishing, PMID 28846241, Pristupljeno 2023-09-06
- ^ Atkinson, Patty Pate; Atkinson, John L.D. (april 1996). „Spinal Shock”. Mayo Clinic Proceedings (na jeziku: engleski). 71 (4): 384—389. doi:10.4065/71.4.384.
- ^ www.urologyjournal.us http://www.urologyjournal.us/studies/sacral-posterior-rhizotomy-hyper-reflexia-spinal-cord-injury.html#7-patients-and-methods. Pristupljeno 2023-09-06. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
