Spomenik palim rodoljubima u oslobodilačkim ratovima Srbije (1809-1918)

Spomenik palim rodoljubima 1809-1918 Vlasotince

Spomenik palim rodoljubima u oslobodilačkim ratovima Srbije (1809-1918) podignut je na glavnom gradskom trgu 1932. godine za vreme kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, sa izrazitom arhitektonskom strukturom, kao i većina spomen-obeležja izvedenih u nacionalnom stilu tokom treće i četvrte decenije i predstavlja značajan javni objekat u Vlasotincu. Osveštavanje Spomenika palim rodoljubima izvšeno je 18 septembra 1932.

Projektant spomenika je čuveni ruski arhitektaNikolaj Krasnov koji je u Srbiju došao 1920. godine i zaposlio se u arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine. Tokom rada u kraljevini izveo je više spomen-obeležja u Srbiji i Makedoniji, a Crnoj Gori je rekonstruisao Njegoševu kapelu na Lovćenu. U duhu akademskog klasicizma sagradio je više administrativnih palata u Beogradu, a u duhu romantičarskog istorizma izveo je Bansku palatu na Cetinju. Elemente srpskog stila upotrebio je za manji broj objekta.

Vlasotinački spomenik je u obliku obeliska čije je stablo sraslo sa bazom. Obelisk je monolitna akademska kompozicija koja se ka vrhu sužava, a vrh završava višesegmentnom „kapom“ razčlanjenom malim lučnim nišama. Oblik „kape“ je već viđeno rešenje na starijim utilitarnim građevinama u nacionalnom stilu (kapije, česme, spomen-obeležja).

Baza spomenika ima ispuste za vodu u obliku lavljih glava i sa školjkama za odvod vode. Skladna kompozicija obogaćena je plitkom sitnom dekorativnom plastikom simboličkog i heraldičkog značaja koju je radio lokalni kamenorezac Svetozar Janković Želece.

Upadljivo je da je spomenik delo veštog akademičara iako poseduje „romantičarsko nadahnuće“. Statična kompozicija spomenika pleni svojim dostojanstvom i uzdržanošću i time ispunjava svoju svečanu memorijalnu funkciju. Po svojoj vitkoj silueti, jednostavnosti masa i lakoći vlasotinački obelisk spada u reprezentativnije srbske memorijalne građevine međuratnog perioda ( kome pripadaju spomenici na Zejtinliku, Vidu, Mačkovom kamenu).

Danas je spomenik podređen masivnijim zgradama drugačije stilske obrade i nema veći značaj u kompoziciji gradskog trga. Stoji kao usamljeni primer arhitekture nacionalnog stila u Vlasotincu, otuđen od ambijenta u kome nema stilski srodnih građevina.