Sporazum u Alkasovasu

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sporazum u Alkasovasu

Sporazum u Alkasovasu (poznat i kao Mir Alkasovas-Toledo) potpisan je 4. septembra 1479. godine između Katoličkih kraljeva Kastilje i Aragona, s jedne strane, i Alfonsa V i njegovog sina, Princa Žoao od Portugalije, s druge strane. Označio je kraj Rata za Kastiljansko nasleđe, koji se završio pobedom Kastiljanaca na kopnu [1][2] i portugalskom pobedom na moru.[2] Četiri mirovna ugovora potpisana u Alkasovasu posvedočila su o tom ishodu: Isabela je prepoznata kao kraljica Kastilje dok je Portugal zadobio hegemoniju na Atlantskom moru.

Mir je nastojao da reguliše:

  • Odstupanje Alfonsa V i Kastiljanskih kraljeva sa kastiljanskog i portugalskog trona
  • Podela Atlantskog okeana i prekomorskih terirorija na dve zone uticaja
  • Sudbina Huane Beltranke
  • Bračni ugovor između Isabele, najstarije ćerke Katličkih kraljeva, i Alfonso, naslednik princa Žoana. To je bilo poznato kao Terserija Moure, i uključivao je plaćanje Kastiljanskih kraljeva Portugalu ratnu odštetu u obliku miraza.[3]
  • Pomilovanje kastiljanskih pristalica Huane

Rat za Kastiljansko nasleđe[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti Enrikea IV 1474. godine, oko Krune Kastilje sukobili su se polusestra kralja, Isabela I od Kastilje, udata za Fernanda Aragonskog, i kraljeva ćerka, Huana, poznata i kao Beltranka, jer se sumnjalo da joj je otac navodno bio Beltran de la Kueva. U narednom građanskom ratu, Alfonso V od Portugala oženio se Huanom i upao je u Kastilju (maj 1475.), braneći njena prava.[4]

Paralelno sa dinastičkom borbom, održavao se i težak morski rat između flota Portugala i Kastilje za pristupoi kontrolu pomorskih teritorija, posebno Gvineje, čije su zlato i robovi predstavljali srž portugalske moći. Glavni događaji u ratu bile su: odlučujuća [5][6] bitka kod Toroa (1. marta 1476.), pretvorena[7] u stratešku pobedu od strane Katoličkih kraljeva i bitka kod Gvineje[8] (1478.), koja je Portugalu obezbedila hegemoniju na Atlantiku i spornim teritorijama.

Ishodi sporazuma[uredi | uredi izvor]

  • Huana Beltranka i Alfonso V su izdejstvovali svoja prava na kastiljanski presto u korist Katločkih kraljeva, koji su odustali od svojih zahteva za portugalski presto.
  • Došlo je do podele atlantskih teritorija između dveju država i do razgraničenja dotičnih sfera uticaja.
  • Sa izuzetkom Kanarskih ostrva, sve teritorije i obale raspravljane između Portugala i Kastilje ostale su pod portugalskom kontrolom; Gvineja sa svojim rudnicima zlata, Madeira (otkrivena 1419.), Azorska ostrva (otkrivena 1427.) i Zelenortska ostrva (otkrivena oko 1456.). Portugal je takođe osvojio ekskluzivna prava na osvajanje Maroka.
  • Kastiljanska prava na Kanarska ostrva su priznata dok je Portugal dobio ekskluzivna prava na plovidbu, osvajajući i trgujući po Atlanstiku severo od Kanarskih ostrva. Stoga, Portugal je postigao hegemoniju u Atlantiku, ne samo na poznate teritorije, već na one otkrivene u budućnosti. Kastilja je ograničena na Kanarska.
  • Portugal je dobio ratnu odštetu od 106, 676 doble zlata u obliku Isabelinog miraza.
  • Oba deteta (Isabela i Alfonso) ostali su u Portugalu pod režimom Terserijas, u selu Moura, dok čekaju odgovarajuće godine. Katolički kraljevi su bili odgovorni za sve troškove održavanja Terserijasa. Huana je morala da bira između ostajanja u Portugalu i ulaska u verski red i ženidbe za princa Huana, sina Katoličkih kraljeva: odlučila se za drugo.
  • Kastiljanske pristalice Huane i Alfonsa bile su pomilovane.

Posedi[uredi | uredi izvor]

Ovaj sporazum, potvrđen kasnije papskom bulom Aeterni regis iz 1481. godine, u osnovi je Portugalcima dao slobodnu vladavinu za eksploataciju duž obale Afrike garantujući suverenitet Kastilje u Kanarskim ostrvima. Takođe je zabranio Kastiljancima da plove po portugalskim posedima bez dozvole Portugala. Sporazum u Alkasovasu, uspostvljajući kastiljanske i portugalske sfere kontrole u Atlantiku, rešio je period otvorenog neprijateljstva, ali je takođe postavio osnovu za buduća zahteve i sukobe.

Portugalski suparnik Kastilja je bio nešto sporiji u započinjanju istraživanja Atlantika od svojih suseda, tek krajem XV veka kastiljanski morepplovci počinju da se bore sa svojim iberijskim susedima. Prvi sukob je bio za kontrolu Kanarskih ostrva, koji je odvojila Kastilja. Tek po ujedinjenju Kastilje i Aragona i završetka Rekonkiste su se veće zemlje u potpunosti posvetile potrazi za novih trgovački ruta i pomorskih kolonija. Ujedinjeni vladari države rešili su 1492. da finansiraju ekspediciju Kristifora Kolumba, za koju su se nadali da će zaobići portugalski ključ za Afriku i Indijski okean, i da će u stvari doći do Azije putujući zapadno od Atlantika.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Sporazum u Alkasovasu može se smatrati prekratnicom u istoriji kolonijalizma. Bio je jedan od prvih međunarodnih dokumenata koji formalno ocrtava načelo da je evropska sile ovlašćene da podele ostatka sveta u ,, sfere uticaja“ i kolonizuju teritorije koje se nalaze u tim sferama, te da bilo koji autohtoni narod koji tamo živi ne mora da traži saglasnost. Ovo je ostalo generalno prihvaćeno načelo u ideologiji i običaju evrpskih sila sve do dekolonizacije XX veka. Sporazum u Alkasovasu mogao bi se smatrati uzorom za mnoge kasnije međunarodne ugovore i instrumenata zasnovanih na istom osnovnom principu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Newitt, Malyn (2004-11-05). „A History of Portuguese Overseas Expansion 1400-1668”. doi:10.4324/9780203324042. 
  2. ^ a b Dutra, Francis A.; Diffie, Bailey W.; Winius, George D. (februar 1981). „Foundations of the Portuguese Empire, 1415-1580”. The History Teacher. 14 (2): 264. ISSN 0018-2745. doi:10.2307/493270. 
  3. ^ Teles, Gilberto Mendonça; Marquis, Rebecca (2007). „Eterno Retorno / Eternal Return”. Sirena: poesia, arte y critica. 2007 (2): 102—103. ISSN 1554-7655. doi:10.1353/sir.2007.0099. 
  4. ^ European treaties bearing on the history of the United States and its dependencies. Davenport, Frances G. (Frances Gardiner), 1870-1927, Paullin, Charles Oscar, 1868 or 1869-1944. Clark, N.J.: Lawbook Exchange. 2004. ISBN 1-58477-422-3. OCLC 53972141. 
  5. ^ Robertson, James I. (1975). „The Civil War: A Narrative (review)”. Civil War History. 21 (2): 172—175. ISSN 1533-6271. doi:10.1353/cwh.1975.0062. 
  6. ^ Opello, Walter C. (2019-07-09), From Castilian Province to Portuguese Republic, Routledge, str. 37—58, ISBN 978-0-429-30268-8, Pristupljeno 2020-12-24 
  7. ^ „Marvin Lunenfeld. <italic>The Council of the Santa Hermandad: A Study of the Pacification Forces of Ferdinand and Isabella</italic>. Coral Gables, Fla.: University of Miami Press. 1970. Pp. 134. $5.95”. The American Historical Review. april 1972. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/77.2.530. 
  8. ^ Haggard, H. Rider (2016-02-11), Chapter IV: An Elephant Hunt, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-872295-3, Pristupljeno 2020-12-24 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споразум_у_Алкасовасу&oldid=27013516”