Stefan Tronoški
| Stefan Tronoški | |
|---|---|
 Vernici celivaju mošti prepodobnog Stefana u manastiru Tronoša, povodom proslave 700 godina postojanja manastira 16. septembra 2017. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1759. |
| Mesto rođenja | Tekeriš, kod Loznice, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1799. |
| Mesto smrti | Zvornik, Osmansko carstvo |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | Pravoslavna crkva |
| Kanonizacija | maj 2017., Beograd od strane Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve |
| Glavno svetilište | manastir Tronoša |
| Praznik | 4/17. septembra |
Prepodobni Stefan Tronoški, rođen kao Stevan Jovanović (Tekeriš, kod Loznice, 1759 — Zvornik, 1799), srpski je svetitelj i iguman manastira Tronoša.
Stevan Jovanović rođen je u Tekerišu u Jadru. Školovao se u manastiru Tronoša. U istom manastiru se kao mladić zamonašio i ubrzo postao arhimandrit. Bio je jedan od uglednijih ljudi i predstavnika Srba tokom Austrijsko-turskog rata (1787—1791). Tokom njegovog upravljanja manastirom Tronoša, 1796. godine u manastiru se školovao Vuk Stefanović Karadžić.
Vuk Karadžić ga opisuje kao vrlo prikladna čoveka, rasta tanka i visoka, lica bela i vesela, kose smeđe i obraza duguljastih. Takođe Vuk kaže da je imao vrlo lep glas i da je rado pojao u crkvi. [1]
Manastirski život[uredi | uredi izvor]
Na liturgijama je držao propovedi i učio narod da bude pobožan i poštuje Božje zapovesti ali takođe i savetovao kako da se ponašaju pod turskom vlašću. [2]
Pokazivao je veliku brigu prema narodu. Od bogatijih ljudi molio je pomoć za siromašan narod, a i lično je davao hranu i odeću onima kojima je bila potrebna. Dešavalo se da i isplati harač Turcima za onoga ko nije imao da plati. [2]
Austrijsko-turski rat (1787—1791)[uredi | uredi izvor]
Za vreme Austrijsko-turskog rata od (1787—1791) bio je jedan od najistaknutijih zagovornika borbe Srba na strani Habzburške monarhije.[1]. Verovao je da će Srbi borbom na strani Habzburga dobiti povoljne uslove oslobođenja od Turaka. Svojim ugledom uticao je na velik broj Srba da se kao dobrovoljci priključe Austrijancima. Takođe ja u manastiru izdržavao hiljadu vojnika tokom četiri meseca.[2]
Pred kraj rata je bezuspešno pokušavao da ubedi Habzburge da daju pomoć Srbima u oružju za nastavak borbe protiv Turaka. [1][2].
Stevan je 22. januara 1790. organizovao sabor narodnih prvaka u Tronoši na kome su sastavili molbe za austrijskog cara tražeći pomoć u vojsci, oružju i municiji radi odbrane i održanja dotada u Srbiji osvojenih krajeva. Nakon toga je 4. avgusta iste godine pisao molbu carskom komesaru u Temišvaru da se zauzme za Srbe, a 24. avgusta 1790 i lično dolazi u Temišvar da preda molbu. Iz Temišvara putuje u Beč sa istom molbom.[2]
Već 16. februara 1791. godine piše novom mitropolitu Stefanu Stratimiroviću da se kod cara zauzme za Srbe. Zbog saradnje sa Habzburzima prisiljen je da izbegne od Turaka u Srem. Tu mu je odobren boravak u manastiru Grgeteku. [2]
Krajem jula 1791. godine, duboko razočaran nepravdom Austrijanaca preme Srbima odlučuje da se vrati u Tursku.[2]
Nakon povratka u Tursku živeo je povučeno i izvan političkih zbivanja.[2]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Stevan se 1799. godine nakon nerodne godine i velike gladi obratio Turcima za pomoć. Otišao je u Zvornik i od paše tražio proju koja je ostala u gradskim kulama od rata. Proja je bila polu pokvarena a Stefan je obećao da će narod nakon žetve vratiti novu proju paši. Tokom molbe Stevan je rekao paši da ako Turci ne daju hranu gladnom narodu moraće da se obrati Austrijancima. Paša se složio da da proju narodu, ali zbog spominjanja Austrijanaca posumnjao je da Stevan ponovo sarađuje sa njima. Srdanović-Barać tvrdi da stoga je paša naredio svom lekaru Grk Janku da sipa otrov u kafu arhimandritu. Arhimandrit je prenoćio u Zvorniku i tu je sutradan nađen mrtav. Telo mu je narednog dana preneseno u manastir Tronošu i sahranjeno pored manastirske crkve, sa desne strane.[2]
Povodom tridesetogodišnjice od njegove smrti, Vuk Karadžić je u časopisu „Danica” objavio tri strane o njegovom životu, čime je iskazao zahvalnost prema svome učitelju.
Svetom Stefanu Tronoškom je bogoslov Lazar Ljubić napisao službu 2018. godine.
Pravoslavna crkva slavi ga kao svetitelja 4. septembra po crkvenom, a 17. septembra po gregorijanskom kalendaru.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Stefan Jovanović”. Časopis Danica, Vuk Stefanović Karadžić 1819. Pristupljeno 8. 1. 2019.
- ^ a b v g d đ e ž z Srdanović-Barać, Olga (1980). „Tronoški arhimandrit Stevan Jovanović (1759—1799)” (PDF). Teološki pogledi (XIII (1980): 4, ISSN: 0497–2597). Beograd: Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve. Pristupljeno 9. 1. 2019.