Stiven Hejls

Stiven Hejls
Stiven Hal
Lični podaci
Datum rođenja	(1677-09-17)17. septembar 1677.
Mesto rođenja	Beksborn Kent, Engleska
Datum smrti	4. januar 1761.(1761-01-04) (83 god.)
Mesto smrti	Tedington, Velika Britanija
Obrazovanje	Corpus Christi College
Naučni rad
Polje	Biologija, fiziologija, hemija
Poznat po	Fiziologija biljaka Hemija

Stiven Hejls (engl. Stephen Hales; Beksborn Kent, 17. septembar 1677 — Tedington, 4. januar 1761) je bio engleski fiziolog, hemičar i pronalazač, koji se najviše bavio proučavanjem uloge vazduha i vode u životu biljnog i životinjskog sveta. Hejls je dao tačan prikaz kretanja vode u biljkama, i dokazao da koriste vazduh. On je takođe nakon otkrića opasnosti od udisanja „ustajalog vazduh“, konstruisao je ventilator koji je značajno smanjio stopu smrtnosti kod zaposlenih na brodovima, u bolnicama i zatvorima.

Smatra se da je značajno doprineo razvoju pneumatske hemije, a posebno razvoju pneumatskih aparata za prikupljanje gasova koji se generišu u laboratorijskim eksperimentima. Jedan od Hejlsovih važnijih izuma su i hirurške hvataljke.

Život i karijera

Stiven Hejls je kršten 20. septembra 1677. kao šesto od jedanaestoro dece, i najmlađi sin, Tomasa Hejlsa, najstarijeg sina ser Roberta Hejlsa (viteza Čarlsa II) i Marije, ćerke i naslednice Erbin von Richard Wood-a.

Malo se zna Hejlsovom detinjstvu, osim da je u Kensingtonu i Orpingtonu započeo osnovno obrazovanje. Posle prerane smrti njegovog oca brigu o Hejlsu preuzeo je njegov deda, ser Robert Hejls, koji je mladog Stivena upisao u junu 1696. na koledž Sveti Benedikt na Univerzitetu u Kembridžu na studije teologije sa ciljem da postane sveštenik anglikanske crkve. Nakon završetka prve faze studije 1699. Hejls je u februaru 1703. završio studije teologije postao đakon.

U 43. godini, Hejls se oženio sa Meri Njuz, koja je umrla godinu dana kasnije, najverovatnije tokom porođaja.

Stiven Hejls je preminuo posle kratke bolesti u 84. godini života. Na njegov zahtev, sahranjen je u podnožju novog zvonika u Tedingtonu u crkvi u kojoj je radio do kraja života.

Delo

Hejls je nazvan prvim potpuno deduktivnim i kvantitativnim naučnikom o biljkama. Napravio je mnoga značajna otkrića u vezi sa cirkulacijom životinja i biljaka. Hales je merio rast biljaka i osmislio inovativne metode za analizu i tumačenje ovih merenja.

Hejlsov najoriginalniji doprinos bio je primene takozvane statičke metode koju su on i drugi koristili na životinjama za biljne primerke. Osnova za statičku metodu bilo je verovanje da je razumevanje živih organizama moguće samo kroz precizna merenja njihovih ulaza i izlaza. Stoga bi način razumevanja ljudskog bića bio merenje tečnosti i drugih materijala koji su ušli i izašli iz njega. U slučaju drveta, statističar bi izmerio promene u količini i kvalitetu vode koju je konzumirao i soka koji je sadržavao.

Godine 1706, pod uticajem nove mehanike Isaka Njutna, Hejls je pokušao da otkrije mehanizam koji kontroliše krvni pritisak životinja, eksperimentišući na uzorcima pasa.

U isto vreme, Hejls je imao ideju da bi cirkulacija soka u biljkama mogla biti slična cirkulaciji krvi kod ljudi i životinja. Dok je istraživao cirkulaciju životinja, Hejls je postajao sve zainteresovaniji za cirkulaciju biljaka. Kasnije je u svojoj knjizi Vegetable Staticks u kojoj je opiso svoje prve eksperimente sa cirkulacijom, naveo: „Želeo sam da sam mogao da napravim slične eksperimente kako bih otkrio snagu soka u povrću.

Halesia carolina, jedan je od rodova nazvan po Stivenu Hejlsu

Među Hejlsovim savremenicima je preovladavalo mišljenje da je kretanje biljnog soka slično cirkulaciji ljudske krvi, što je otkrio Vilijam Harvi 1628. godine pogrešna teorija, jer je Hejls umesto toga, demonstrirao konstantno upijanje (apsorpciju) vode od strane biljaka i stalni gubitak vode kroz transpiraciju (isparavanje u vazduh). Polazeći od ovog principa, Hejls je napravio mnoge tačne i precizne eksperimente koristeći tegove i mere. Sve je to ponavljao koristeći različite vrste biljaka (vrbe i puzavice, na primer) da bi potvrdio svoje zaključke. Tako je od svojih početaka kao fiziologa, Hejls je kao svestrani naučnik nastavio da stvara mehaniku kretanja vode.

U znak priznanja za njegova otkrića tri roda drveća (Halesia) je nazvano po njemu.

Kritike

O delu Stivena Hejlsa najbolje govore reči dobitnika Nobelove nagrade za medicinu Vernera Forsmana (Werner Forssmann) koji je u svom govoru održanom 1956. između ostalog reko:

Prvu kateterizaciju srca na živim životinjama u eksperimentalne svrhe izveo je engleski sveštenik, velečasni Stiven Hejls. znatiželjni laik, koji je to izvršio u Tordingtonu 1710, 53 godine nakon smrti Vilijama Harvija (1578 — 1657), koji je prvi precizno definisao kapacitete srca. Hejls je izazivao krvarenje u ovce. do smrti, a zatim u postavljenoj cevi u krvnom sudu vrata utvrdio da je srce ovce još izvesno vreme radilo. On je takođe punio šupljine srčanih komora rastopljenim voskom, a zatim merio obim srca i minutni volumen srca, koje je izračunavao merenjem pulsa. Pored toga, Stiven Hejls je takođe bio prvi, u 1727, koji je determinisao vrednosti arterijskog krvnog pritiska, koji je merio rastom koloničine krvi u staklenoj cevi povezanoj za arterije..

Hejlsovo pneumatsko korito (iz knjige Vegetable Staticks).

Hejlsov ventilator

Bibliografija

• Hales, Stephen Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. februar 2007) (1727) Vegetable Staticks, London: W. and J. Innys – from the Missouri Botanical Garden's library
• Hales, Stephen (1738). "Philosophical experiments: containing useful, and necessary instructions for such as undertake long voyages at sea. Shewing how sea-water may be made fresh and wholsome: and how fresh water may be preserv'd sweet. How biscuit, corn, &c. may be secured from the weevel, meggots, and other insects. And flesh preserv'd in hot climates, by salting animals whole. To which is added, an account of several experiments and observations on chalybeate or steel-waters ... which were read before the Royal-society, at several of their meetings", London: W. Innys and R. Manby
• Parascandola, John and Ihde, Aaron J. (1969). "History of the Pneumatic Trough", Isis, vol. 60, no. 3, pages 351-361
• Stephen Hales at the Galileo Project – details on Hales's life and work

Literatura

• Andreae, L. (1997). „Unravelling dropsy: from Marcello Malpighi's discovery of the capillaries (1661) to Stephen Hales' production of oedema in an experimental model (1733)”. Am. J. Nephrol. 17 (3—4): 359—68.
• Bloch, H (1978). „Rev. Stephen Hales, D.D., F.R.S. (1677—1761)”. The Journal of the Medical Society of New Jersey. 75 (9): 625—7.
• Boss, J M (1978). „A collection of some observations on bills of mortality & parish registers: an unpublished manuscript by Stephen Hales, F.R.S. (1677—1761)”. Notes and records of the Royal Society of London. 32 (2): 131—47.
• Clark-Kennedy, A. E. (1977). „Stephen Hales, DD, FRS”. British medical journal. 2 (6103): 1656—8.
• Cohen, I. B. (1976). „Stephen Hales”. Sci. Am. 234 (5): 98—107.
• Felts, J. H. (1977). „Stephen Hales and the measurement of blood pressure”. North Carolina medical journal. 38 (10): 602—3.
• Geist, D. C. (1972). „An English clergyman and environmental health (Stephen Hales)”. Arch. Environ. Health. 24 (5): 373—7.
• Hall, W. D. (1987). „Stephen Hales: theologian, botanist, physiologist, discoverer of hemodynamics”. Clinical cardiology. 10 (8): 487—9.
• Heberden, E. (1985). „Correspondence of William Heberden, F.R.S. with the Reverend Stephen Hales and Sir Charles Blagden”. Notes and records of the Royal Society of London. 39 (2): 179—89.
• Hoff, H. E. (1965). „The contributions of the horse to knowledge of the heart and circulation. 1. Stephen Hales and the measurement of blood pressure”. Connecticut medicine. 29 (11): 795—800.
• James, P. J. (1985). „Stephen Hales' "statical way"”. History and philosophy of the life sciences. 7 (2): 287—99.
• Jarcho, S. (1983). „Some excerpts from the writings of Stephen Hales, with comment on their relation to the concept of heart failure”. Transactions & studies of the College of Physicians of Philadelphia. 5 (1): 19—28.
• Lewis, O. (1994). „Stephen Hales and the measurement of blood pressure”. Journal of human hypertension. 8 (12): 865—71.
• Mann, R. J. (1978). „The statical way of inquiry of the Reverend Stephen Hales, 1677-1761”. Mayo Clin. Proc. 53 (3): 191—4.
• Smith, I. B. (1993). „The impact of Stephen Hales on medicine”. Journal of the Royal Society of Medicine. 86 (6): 349—52.
• West, J. B. (1984). „Stephen Hales: neglected respiratory physiologist”. Journal of applied physiology: respiratory, environmental and exercise physiology. 57 (3): 635—9

Spoljašnje veze

• Časopis Kraljevskog društva za medicinu. (The impact of Stephen Hales on medicine Volume 86 June 1993)
• Stephen Hales (1727) Vegetable staticks Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2019) - digital facsimile from the Linda Hall Library (jezik: engleski)