Stilpon

Stilpon
Lični podaci
Datum rođenja	između 380. i 360. p. n. e.,
Mesto rođenja	Megara,
Datum smrti	između 300. i 280. p. n. e.

Stilpon od Megare (stgrč. СтилпонΣτιλπων ο Μεγαρευs; između 380. i 360. p. n. e. - između 300. i 280. p. n. e.) je starogrčki filozof megarske škole.

Informacije o životu Stilpoa u izvorima su fragmentarne i sadrže nekoliko legendi, čiju pouzdanost dovode u pitanje savremeni istoričari. Antički autori su istakli Stilpovu duhovitost, sposobnost vođenja diskusije, nežan karakter i popularnost u staroj Grčkoj. Jedna od legendi o životu filozofa povezana je sa njegovim protivljenjem vojskovođi Demetriju Poliorketu. Nakon što su Demetrijeve trupe opljačkale Stilponov rodni grad Megaru, vojskovođa je ponudio da nadoknadi filozofu za gubitke koje je pretrpeo. Stilpon je odbio ponudu, rekavši: „Nisam video nikoga ko bi odneo [moje] znanje.

Malo se zna o učenju Stilpona i njegovom doprinosu razvoju filozofije. Pretpostavlja se da je bio erističar čija se dijalektika bavila protivrečnostima u spoljašnjoj prezentaciji i govoru i razvila se u jednostavnu igru reči. U etici, Stilpo je branio ideal „besstrasnosti“, čime je učenje megarske škole približio filozofiji kinika. Od mnogih Stilpovih učenika posebno se ističu rukovodilac Elido-Eretrijanske škole Menedem i osnivač stoicizma Zenon.

Biografija

Stilpon je rođen u Megari između 380. i 360. p. n. e.. Informacije o životu Stilpoa u drevnim izvorima su fragmentarne i sadrže nekoliko legendi, čija je pouzdanost sumnjiva među savremenim istoričarima. Prema Diogenu Laertiju, on je bio učenik jednog od učenika, ili čak osnivača megarske filozofske škole, Euklida, kao i Trasimaha iz Korinta i Diogena.

Drevni izvori predstavljaju Stilpona kao samodovoljnog, duhovitog čoveka nežnog karaktera. Oni pretežno opisuju anegdote vezane za Stilpona, a ne filozofska učenja.

Stilpon se oženio heterom po imenu Nikareta iz Megare. Atenej je Nikaretu nazvao Stilpovim učenikom. Diogen Laertije je filozofa Brisona iz Ahaje[en] nazvao Stilpovim sinom. Stilponova ćerka, koja je dobila ime po svojoj majci Nikareti, udala se za jednog od očevih prijatelja Simias. Odlikovala se nepristojnim ponašanjem. Prema drevnoj legendi, neko je rekao Stilponu: "Ona te sramoti!" - na šta je dobio odgovor: „Ne, niti me je sramota, niti sam joj ja čast.”.

Stilpon je osuđen u Atini na Areopagu zbog heurističke vežbe sa verskom komponentom. Zato je pitao da li je statua Atene Fidije bog. Dobivši pozitivan odgovor, Stilpon je primetio da je statuu stvorio Fidija, a ne Zevs, i da shodno tome ne može biti bog. Na suđenju se nije odrekao svojih reči i izjavio je da Atena ne može biti bog, jer je ženstvena i, shodno tome, boginja. Sudije su odlučile da proteraju Stilpona iz grada. Drevni izvori daju još nekoliko primera koji daju razlog da se sumnja u Stilponov ateizam. Dakle, upitao je filozofa Teodora Kirinskog, zvanog Ateista: „Šta je u vašem imenu i u vama je? Kada se Teodor složio, Stilpon je primetio da pošto njegovo ime sadrži Θεο („Bog“), onda je on Bog. Na Kraterovo pitanje: „Da li bogovi osećaju radost zbog našeg obožavanja i molitvi?“ – Stilpon je odgovorio da se takve stvari pitaju licem u lice, a ne pred svedocima. Atenej priča anegdotu o tome kako je Stilpon jeo beli luk i zaspao u hramu Majke bogova, iako je posle takve hrane bilo zabranjeno čak i da uđe na njegovu teritoriju. U snu, boginja je pitala filozofa kako se usudio da prekrši zakon, na šta je dobila odgovor: „Daj mi još nešto i neću jesti beli luk.“

Još dve legende povezane su sa imenom Stilpona o odnosu između filozofa i ikonskih vojskovođa iz perioda ratova dijadoha, Ptolomeja i Dimitrija. Dakle, 308. godine p. n. e. Ptolomej je zauzeo Megaru i ponudio Stilponu ne samo veliku sumu novca, već i da se preseli u Egipat. Filozof je odbio ovaj predlog i za kratko vreme, dok su Ptolemejeve trupe bile u gradu, preselio se na Eginu. Stilpon je posetio Egipat tokom svog života. Diogen Laertije priča o tome kako je Stilpon, na Ptolomejevom dvoru, postavio Diodoru Kronu nekoliko dijalektičkih problema koje nije mogao da reši.

Godine 307. p. n. e. Megaru je zarobio Demetrije Poliorket. Posle pljačke grada, vojskovođa se setio čuvenog filozofa Stilpona. Demetrije je ponudio da nadoknadi sve gubitke, na šta je dobio odgovor: „Nisam video nikoga ko bi oduzeo [moje] znanje. Kao odgovor na Demetrijevu frazu da ostavlja Megaru slobodnu, Stilpon je primetio: „Ono što je istina je istina: nisi nam ostavio ni jednog roba“. Seneka dopunjuje biografiju Stilpoa izjavama da su tokom zauzimanja grada umrla žena i deca filozofa, a on je odgovorio Demetriju: „Sve moje dobro je sa mnom!“

Stilpon je umro u dubokoj starosti između 300. i 280. p. n. e. Po drevnom predanju, filosof je pio vino da bi ubrzao svoju smrt, pa je stoga u njegovu čast nastao epigram čiji je autor nepoznat:

Znaš kako Stilpon MeGarski je završio:

Starost i bolest zajedno su ga srušile.

Ali je postao vozač veštih zlih konja

Popijena čaša vina: pobegao im je onaj ko je pio.

Učenje

Stilpon je pripadao megarskoj filozofskoj školi. Za života je stekao slavu kao najveštiji debatant koji je duhovitošću nadmašio svoje protivnike. Nekoliko fragmenata iz Diogena Laertija svedoči o Stilponovoj popularnosti: „Grčka je, gledajući ga, bila u opasnosti; činilo se da će i ona početi da se megarizuje“ i „u Atini... svi su istrčali iz radionica da ga pogledaju [Stilpon], a kada mu je neko rekao da ga svi gledaju sa iznenađenjem, kao u zver bez presedana, on je odgovorio: „ne, kao prava osoba“

Stilpon je shvatao univerzalno u smislu formalnog, apstraktnog, racionalnog identiteta. U svojim primerima, filozof je branio formu univerzalnosti od partikularnog: „„Povrće“ nije ono što je pred nama, jer je „povrće“ postojalo hiljadu godina pre nas, a samim tim i povrće ispred nas. od nas nije povrće“. U ovom slučaju, on suprotstavlja univerzalno posebnom. U antičkoj i modernoj književnosti postoje dva pristupa sofizmima Megarika. Plutarh je Stilponove izjave nazvao i duhovitom šalom. G. V. F. Hegel primećuje da ljudsko mišljenje operiše univerzalnim konceptima i da sa njima povezuje posebne definicije. Međutim, svaka stvar je odvojena od sebe i predstavlja agregat mnogih nezavisnih univerzalnosti. Prema Stilponu, istinite su samo univerzalne definicije uzete odvojeno, a ne individualne karakteristike svakog konkretnog predmeta. Iz ovoga je Stilpon zaključio neprihvatljivost identifikacije dve univerzalnosti. Prema filozofu, ne može se reći „dobri ljudi“, jer kada bi oba pojma bila identična, onda bi se univerzalni koncept „dobrog“ odnosio isključivo na ljude, ali ne i na „hranu“ ili „lek“.

Ova logička protivrečnost je zbog identifikacije subjekta i predikata. Ako prihvatimo da je predikat deo koji čini subjekt, onda Stilponov argument postaje neodrživ ne samo u praktičnom već i u teorijskom smislu. Kolot iz Lampsakusa je verovao da sam život postaje nemoguć ako ne možemo da operišemo sa konceptima kao što su „deset hiljada konjanika“ ili „jaki grad“.

Za ovaj deo Stilponovog učenja vezuje se jedna drevna anegdota: „Stilpon je nekome tvrdio da ova riba od trgovca nije hrana, jer je „hrana” opšti pojam, a „riba” je poseban, a usred ovaj razgovor je otišao i počeo da kupuje ovu ribu. Sagovornik ga je uhvatio za ogrtač: „Ti potkopavaš sopstvene argumente, Stilpone!“ – „Nikako“, odgovorio je Stilpon, „moji argumenti su sa mnom, ali riba je pred rasprodajom.“

Uticaj na razvoj filozofije

Prema Vizantijskoj enciklopediji Suda, Stilpon je napisao „nemanje 20 dijaloga“. Diogen Laertije je na jednom mestu svog dela „O životu, učenju i izrekama poznatih filozofa” tvrdio da Stilpon nije ništa napisao, na drugom je stvorio devet dijaloga: „Moskhus”, „Aristippus ili Callias”, „Ptolomej”, „ Herekrat”, „Metrokle”, „Anaksimen”, „Epigen”, „Kćerki”, „Aristotel”.

Fragmenti i svedočanstva o Stilpovom životu objavljeni su 1990. godine u Napulju u knjizi „Socratis et Socraticorum Relikuiae“ koju je priredio G. Giannantoni.

Diogen Laertije je takođe naveo mnoge Stilponove učenike: Metrodora Teoretičara i Timagora iz Gele, koje je Stilpon „povratio od Teofrasta“, Klitarha i Simiju od Aristotela iz Kirene, Paeonija iz Aristidove škole, Difila sa Bosfora, Mirm , Trasidemus, Alcimus , Kates, Plistenes of Elis, Menedemos i Zenon. Među Stilpovim učenicima savremeni istraživači posebno ističu rukovodioca Elido-Eretrijanske škole Menedemosa i osnivača stoicizma Zenona.