Pređi na sadržaj

Stojan Gavrilović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stojan Gavrilović

Stojan Gavrilović (Beograd, 22. avgust 1894 — 1965)[1] bio je sin Bogdana Gavrilovića, univerzitetskog profesora, senatora i člana Jugoslovenske demokratske stranke i Samostalne demokratske stranke.[2]

Činovnička karijera u prvoj Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Po okončanim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu primljen je za diplomatskog pripavnika Ministarstva inostranih dela. Premešten je za pisara Poslanstva u Bernu 1925, unapređen u sekretara 1926, a otpušten iz državne službe zbog učešća u finansijskoj aferi 1928. godine.[3][4]

Upisao je doktorske studije na Univerzitetu u Ženevi, a ponovo primljen u diplomatsku službu neposredno pre odbrane teze iz oblasti međunarodnog prava, januara 1931. godine.[5] Kao sekretar u Političkom odeljenju Ministarstvu inostranih poslova radio je na poslovima vezanim za Društvo naroda, često je slat u Ženevu tokom 1933-1935, bio je član delegacije Kraljevine Jugoslavije na XX zasedanju Skupštine Društva naroda (11−14. decembar 1939); na zasedanjima Saveta Društva naroda: 106. zasedanje 9. decembar i 107. zasedanje 14. decembar.[6][3][7] Njegovom ocu je bilo prećeno da će Stojan biti penzionisan, 1937, ukoliko ne bude u Senatu glasao za ratifikaciju Konkordata.[8]

Stojan Gavrilović je zajedno sa pomoćnikom ministra inostranih poslova Ivom Andrićem, bio je pisac diplomatsko-političkog pregleda u časopisu "XX vek",[9] koji je izdavao Geca Kon a finansirao Milan Stojadinović. Unapređen je u savetnika MIP 1939, i postavljen za pomoćnika načelnika Političkog odeljenja MIP 1940. godine. U to vreme bio je jedan od glavnih poverenika britanskog poslanstva u Beogradu, i te kontakte je koristio da bi diskreditovao svoje kolege i nadređene kod Britanaca.[10][11] Posle Aprilskog rata, premešten je za generalnog konzula u Kejptaunu 1941, potom za savetnika Poslanstva u Otavi 1942, ali je po drugi put otpušten iz diplomatske službe zbog svojih veza sa jugoslovenskim komunistima 1943. godine.[3]

Činovnička karijera u drugoj Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Bio je jedan od bivših kraljevskih diplomata koji je svoju karijeru nastavio u doba komunističkog režima. Primljen je natrag u službu na sednici Šubašićeve vlade 24. avgusta 1944. i naimenovan je za pomoćnika ministra inostranih poslova, te poslat kao specijalni delegag vlade na Bliski istok. Na položaju pomoćnika ministra inostranih poslovao ostao je i posle ostavke Ivana Šubašića. Bio je jugoslovenski delegat zamenik u Organizaciji Ujedinjenih nacija 1945-1947. godine.

Život u emigraciji[uredi | uredi izvor]

Posle napuštanja diplomatske službe ostao je u emigraciji u SAD. Radio je kao univerzitetski profesor i stručni saradnik pri OUN.[12][13]

Umro je oko 2. februara 1965. u SAD, gde je predavao na Koledžu Dikinson.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pavlović, Kosta St. (decembar 1977). „"Jugoslovensko-britanski odnosi 1939–1945. Neslavna sudbina Stojana Gavrilovića"”. Glasnik srpskog istorisko–kulturnog društva „Njegošˮ. sveska trideset deveta: 14. 
  2. ^ Senatori Kraljevine Jugoslavije. Biografski leksikon,. Beograd: ISI. 2016. str. 103—105. ISBN 978-86-7403-206-0. 
  3. ^ a b v Pavlović, K. St. „„Jugoslovensko-britanski odnosi 1939–1945. Neslavna sudbina Stojana Gavrilovićaˮ”. Glasnik srpskog istorisko–kulturnog društva „Njegošˮ: 14. 
  4. ^ Mićić, Srđan (2018). Od birokratije do diplomatije. Istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918-1939. Beograd: INIS. str. 340—348. ISBN 978-86-7005-149-2. 
  5. ^ „"Ministarski dekreti"”. Službene novine Kraljevine Jugoslavije. XIII - Broj 21 (Državna štamparija): 1. 30. januar 1931. 
  6. ^ „Arhiv Jugoslavije - 2014. - "Kraljevina Jugoslavija u Društvu naroda"”. www.arhivyu.gov.rs. Arhivirano iz originala 15. 09. 2016. g. Pristupljeno 24. 04. 2020. 
  7. ^ Mićić, S. Od birokratije do diplomatije. str. 349. 
  8. ^ Popović, Daka (2019). Sećanja. priređivač Predrag M. Vajagić. Novi Sad - Bačka Palanka: Prometej : Udruženje "Braća Vajagić" : Društvo nastavnika istorije Bačke Palanke. str. 72. ISBN 978-86-515-1546-3. 
  9. ^ Lazarević, Branko (2007). Dnevnik jednog nikoga. Deo 1 (1942-1946). Beograd: Zavod za udžbenike. str. 339. ISBN 978-86-17-14787-5. 
  10. ^ Pavlović, K. St. „„Jugoslovensko-britanski odnosi 1939–1945. Neslavna sudbina Stojana Gavrilovićaˮ”. Glasnik srpskog istorisko–kulturnog društva „Njegošˮ: 14 etc. 
  11. ^ Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, Knjiga treća (1939–1941). Beograd - Zagreb: Arhiv Jugoslavije - Globus. 1986. str. 111, 593. ISBN 86-7411-027-4. 
  12. ^ Pavlović, K. St. „„Jugoslovensko-britanski odnosi 1939–1945. Neslavna sudbina Stojana Gavrilovićaˮ”. Glasnik srpskog istorisko–kulturnog društva „Njegošˮ: 15 etc. 
  13. ^ Selinić, Slobodan (2013). Partija i diplomatija u Jugoslaviji 1945-1952. Beograd: INIS. str. 50—52, 59. ISBN 978-86-7005-111-9. 
  14. ^ „Dr. Stoyan Gavrilovic, 70, Dies; I Headed UoN. Site Commissionl; Ex-Yugoslav Diplomat Urged U.S. as LocationwTaught j at Dickinson College”. The New York Times (na jeziku: engleski). 03. 02. 1965. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 24. 04. 2020. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојан_Гавриловић&oldid=27017791”