Пређи на садржај

Иван Шубашић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Шубашић
Иван Шубашић, правник и политичар
Лични подаци
Датум рођења(1892-05-07)7. мај 1892.
Место рођењаВукова Горица код Карловаца, Аустроугарска
Датум смрти22. март 1955.(1955-03-22) (62 год.)
Место смртиЗагреб, ФНРЈ
Политичка каријера
Политичка
странка
Хрватска сељачка странка
председник, министар спољних послова и министар финансија Владе Краљевине Југославије у егзилу
1. јун 1944 — 7. март 1945.
МонархПетар II Карађорђевић
ПретходникБожидар Пурић
НаследникКраљева влада укинута
министар војске, морнарице и ваздухопловства
1. јун 1944 — 11. септембар 1944.
МонархПетар II Карађорђевић
Председник владеон сам
ПретходникДрагољуб Михаиловић
НаследникБорисав Ристић
24.август 1939 — 13.јун 1943.
МонархПетар II Карађорђевић (до 1941)
Председник владеДрагиша Цветковић (до 1941)
ПретходникФункција успостављена
НаследникФункција укинута

Иван Шубашић (Вукова Горица, 7. мај 1892Загреб, 22. март 1955), хрватски и југословенски политичар и правник. Био је функционер Хрватске сељачке странке, близак династији Карађорђевић. После стварања Бановине Хрватске постао је њен бан. Након Априлског рата избегао је из земље и био члан емигрантске владе. Био је председник последње емигрантске владе Краљевине Југославије, која је постигла споразум са НКОЈ. У току рата 1944. вратио земљу, а марта 1945. постао потпредседник у влади Тито-Шубашић.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. маја 1892. у Вуковој Горици, близу Карловца.

Основну школу и гимназију је завршио у Загребу. Након тога, уписао је Теолошки факултет. У време Првог светског рата мобилисан у Аустроугарску војску и учествовао у борбама на Дрини 1914. Након тога, послат на Источни фронт. Ту је ступио у добровољачке јединице Српске војске и учествовао у пробоју Солунског фронта. Одликован је Орденом Белог орла са мачевима, похваљен је армијском похвалницом команданта Прве армије јер је 3. (16.) септембра "бомбама продро кроз 'Кобургов редут'".[1]

Регент Александар га је даривао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима другог реда.

По завршетку рата, студирао и докторирао право на Загребачком свеучилишту. Отворио своју адвокатску канцеларију у Врбаском. Ту се упознао и са вођом ХСС, Влатком Мачеком и убрзо приступио истој странци. За народног посланика изабран је 1938. године.

Бан Бановине Хрватске

[уреди | уреди извор]

Као угледан човек, радио је као посредник између Двора принца Павла Карађорђевића и Влатка Мачека о решењу хрватског питања. Именован је за бана Бановине Хрватске после споразума Цветковић-Мачек у јесен 1939. године.

За време Априлског рата боравио у Загребу. Одбио да пусти на слободу затворене комунисте пре немачког уласка у Загреб.

У избегличкој влади

[уреди | уреди извор]

Био је уско повезан са владом генерала Симовића и са њом је напустио земљу. После већих оставка појединих министра Симовићеве владе, добио је место једног од краљевог намесника. После краћег боравка у Лондону, отпутовао је у САД у саставу владине делегације. У Америци остаје све до почетка 1944. када на подстицај премијера Черчила прихвата да састави нову владу 1. јуна 1944.

У овој влади, др Шубашић је вршио осим функције председника владе и функције министра иностраних послова, министра финансија. Такође је именован заступником министра војске, морнарице и ваздухопловства до избора новог министра, дивизијског генерала Борисава Ристића.

На предлог Черчила упућен је у Југославију да се споразуме са представницима НКОЈ-а и маршалом Титом о формирању заједничке владе.

Повратак у Југославију

[уреди | уреди извор]
Иван Шубашић разговара са краљем Петром II Карађорђевићем након састанка са Титом

Борави на Вису од 1417. јуна 1944, где је потписао са Титом Вишки споразум. Након тога, одлази у Бари где извештава премијера Черчила о резултатима споразума. На поновно инсистирање Черчила, одлази по други пут у Југославију.

Борави у Белој Цркви октобра 1944, а затим у Вршцу октобра где има опсежне разговоре са Титом о саставу нове владе. По формирању привремене владе ДФЈ, 7. марта 1945. у Београду, др Шубашић је добио ресор спољних послова. Већ октобра 1945. поднео је оставку због неслагања са политичким курсом у земљи и напустио владу.

По победи снага ЈНОФ-а на изборима, др Шубашић одлази у Загреб где је и умро 22. марта 1955.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", 17. јан. 1940, стр. 6 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2020). digitalna.nb.rs

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]