Pređi na sadržaj

Sudoku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
A typical Sudoku puzzle, with nine rows and nine columns that intersect at square spaces. Some of the cells are filled with a number; others are blank cells to be solved.
Primer Sudoku zagonetke
The previous puzzle, showing its solution.
I njeno rešenje

Sudoku (jap. 数独, sūdoku)[1] logička je zagonetka[2][3] u obliku kvadratne rešetke.[4] Rešetka je obično formata 9×9, načinjena od podrešetki 3×3 polja („regioni“). Na početku je upisano nekoliko brojeva u nekoliko polja. Cilj je da se rešetka ispuni brojevima od 1 do 9 u svim poljima. Svaka kolona, svaki red i svaki potkvadrat (region) mora sadržati sve brojeve od 1 do 9 koji se ne smeju ponavljati. Rešavanje sudokua (ispunjavanje rešetke) zahteva samo strpljenje i skromne logičke sposobnosti, mada neke zagonetke mogu biti prilično teške.

Sudoku nastao u Japanu 1986, zatim 2005. postaje popularan u Ujedinjenom Kraljevstvu, a potom i u međunarodnim okvirima postaje igra sa najbržim rastom popularnosti. Postoji matematička teorija ove igre zasnovana na teoriji kombinatorike i teorije grafova.

Francuske novine su predstavljale varijacije sudoku zagonetki u 19. veku, a zagonetka se pojavljuje od 1979. u knjigama slagalica pod imenom Mesto brojeva.[5] Međutim, savremeni sudoku je počeo da dobija široku popularnost tek 1986. godine kada ga je objavila japanska kompanija za slagalice Nikoli pod imenom sudoku, što znači „pojedinačan broj“.[6] Prvi put se pojavio u američkim novinama, a zatim u Tajmsu (London), 2004. godine, zahvaljujući naporima Vejna Gulda, koji je osmislio kompjuterski program za brzo stvaranje jedinstvenih zagonetki.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iz novina La France, 6. jula 1895.: Uputstva za slagalicu glase: „Koristite brojeve od 1 do 9 devet puta svaki da biste dovršili mrežu na takav način da horizontalne, vertikalne i dve glavne dijagonalne linije daju isti zbir“.

Prethodnici[uredi | uredi izvor]

Slagalice sa brojevima pojavile su se u novinama krajem 19. veka, kada su francuski postavljači slagalica počeli da eksperimentišu sa uklanjanjem brojeva iz magičnih kvadrata. Le Siècle, pariski dnevni list, objavio je 19. novembra 1892. delimično završen magični kvadrat 9×9 sa podkvadratima 3×3.[7] To nije bio sudoku jer je sadržavao dvocifrene brojeve i zahtevao je aritmetiku, a ne logiku za rešavanje, ali je imao ključne zajedničke karakteristike: svaki red, kolona i podkvadrat sabirali su se u isti broj.

Dana 6. jula 1895, Le Siècle rival, La France, usavršio je slagalicu tako da je bila skoro ekvivalentna modernom sudoku i imenovala je carré magique diabolique („đavolički magični kvadrat“). To je pojednostavilo slagalicu magičnih kvadrata 9×9 tako da svaki red, kolona i izlomljene dijagonale sadrže samo brojeve 1–9, ali ne označavaju podkvadrate. Iako nisu bili obeleženi, svaki 3×3 podkvadrat je zaista sadržao brojeve 1–9, a dodatno ograničenje na prekinute dijagonale dovelo je do samo jednog rešenja.[8]

Ove nedeljne zagonetke bile su karakteristika francuskih novina kao što je L'Écho de Paris oko deceniju, ali su nestale u vreme Prvog svetskog rata.[9]

Moderni sudoku[uredi | uredi izvor]

Moderni sudoku je najverovatnije anonimno dizajnirao Hauard Garns, 74-godišnji penzionisani arhitekta i slobodni konstruktor slagalica iz Konersvila, Indijana, a prvi put objavljen 1979. od strane Dell Magazines kao Mesto brojeva (najraniji poznati primer modernog sudokua).[1] Garnsovo ime je uvek bilo prisutno na listi saradnika u izdanjima Dell Pencil Puzzles and Word Games koja su uključivala Mesto brojeva i uvek je bilo odsutna u izdanjima koja nisu.[10] On je preminuo 1989. pre nego što je dobio priliku da vidi svoje ostvarenje kao svetski fenomen.[10] Nejasno je da li je Garns bio upoznat sa nekim od francuskih novina navedenih iznad.

Slagalicu je u Japanu predstavio Maki Kadži (鍜治 真起, Kaji Maki), predsednik kompanije Nikoli slagalica, u novinama Mesečni Nikolista u aprilu 1984.[10] kao Sūji wa dokushin ni kagiru (数字は独身に限る), što se može prevesti kao „cifre moraju biti pojedinačne“, ili kao „cifre su ograničene na jednu pojavu“ (na japanskom dokušin znači „neudata osoba“). Ime je kasnije skraćeno u Sudoku (数独), uzimajući samo prvi kandži složenih reči da bi se formirala kraća verzija.[10] „Sudoku“ je registrovani žig u Japanu[11] i slagalica se generalno naziva Mesto brojeva (ナンバープレース, Nanbāpurēsu)) ili, neformalnije, skraćenje dve reči, Num(ber) Pla(ce) (ナンプレ, Nanpure). Godine 1986, Nikoli je uveo dve inovacije: broj davanja je ograničen na ne više od 32, a zagonetke su postale „simetrične“ (što znači da su bile raspoređene u rotaciono simetričnim ćelijama). Sada se objavljuje u glavnim japanskim časopisima, kao što je Asahi Shimbun.

Širenje izvan Japana[uredi | uredi izvor]

Godine 1997, sudija iz Hongkonga Vejn Guld video je delimično završenu slagalicu u japanskoj knjižari. Tokom šest godina, razvio je kompjuterski program za brzu izradu jedinstvenih zagonetki.[5] Znajući da britanske novine imaju dugu istoriju objavljivanja ukrštenih reči i drugih zagonetki, promovisao je sudoku u Tajmsu u Britaniji, koji je počeo sa ovjavljivanjem 12. novembra 2004 (nazvavši ga Su Doku). Prvo pismo Tajmsu u vezi sa Su Dokuom objavljeno je sledećeg dana, 13. novembra, od Ijana Pejna iz Brentforda, žaleći se da je zbog slagalice propustio stajalište na metrou.[12] Sudoku zagonetke su se brzo proširile na druge novine kao redovna tema.[5][13]

Brzi uspon sudokua u Britaniji od relativne opskurnosti do naslovne strane u nacionalnim novinama privukao je komentare u medijima i parodije (kao kada se G2 odeljak Gardijana reklamirao kao prvi novinski dodatak sa sudoku mrežom na svakoj stranici).[14] Prepoznajući različite psihološke privlačnosti lakih i teških zagonetki, Tajms je 20. juna 2005. predstavio obe, jedna pored druge. Od jula 2005. Kanal 4 je uključivao svakodnevnu sudoku igru u svoju teletekst uslugu. Dana 2. avgusta, BBC-jev programski vodič Radio Tajms je prikazao nedeljni Super sudoku sa mrežom 16×16.

U Sjedinjenim Državama, prve novine koje su objavile sudoku slagalicu Vejna Gulda bile su The Conway Daily Sun (Nju Hempšir), 2004. godine.[15]

Godine 2006, Sudoku veb stranica je objavila pesmu sudoku poštovanja pisca Petera Levija,[16] ali je brzo morala da ukloni MP3 datoteku zbog gustog saobraćaja. Britanski i australijski radio preuzeli su pesmu, koja će biti prikazana u britanskom sudoku dokumentarcu. Japanska ambasada je takođe nominovala pesmu za nagradu, a Levi je pregovarao sa Sonijem u Japanu da pesmu objavi kao singl.[17]

Sudoku softver je veoma popularan na računarima, veb lokacijama i mobilnim telefonima. Dolazi sa mnogim distribucijama Linuksa. Softver je takođe objavljen na konzolama za video igre, kao što su Nintendo DS, PlayStation Portable, Game Boy Advance, Xbox Live Arcade, Nook čitač e-knjiga, Kindle Fire tablet, nekoliko iPod modela i iPhone. Mnogi Nokia telefoni su takođe imali sudoku. Zapravo, samo dve nedelje nakon što je Apple Inc. debitovao u onlajn App Store u okviru iTunes Store 11. jula 2008. godine, skoro 30 različitih Sudoku igara je već bilo u njoj, kreiranih od strane raznih programera softvera, posebno za iPhone i iPod Touch. Jedna od najpopularnijih video igara sa sudokuom je Brain Age: Train Your Brain in Minutes a Day!. Kritički i komercijalno dobro prihvaćen, izazvao je posebne pohvale za implementaciju sudokua[18][19][20] i prodat je u više od 8 miliona primeraka širom sveta.[21] Zbog njene popularnosti, Nintendo je napravio drugu Brain Age igru pod nazivom Brain Age2, koja ima preko 100 novih sudoku zagonetki i drugih aktivnosti.

U junu 2008. godine, australijsko suđenje sa porotom u vezi sa drogom koje je koštalo preko milion australskih dolara je prekinuto kada je otkriveno da je pet od dvanaest porotnika igralo sudoku umesto da sluša dokaze.[22]

Varijante[uredi | uredi izvor]

A Sudoku puzzle grid with many colors, with nine rows and nine columns that intersect at square spaces. Some of the spaces are filled with a digit; others are blank spaces to be solved.
Nonomino ili sudoku slagalica, kao što se vidi u The Sunday Telegraph
The previous puzzle, solved with digits in the blank spaces.
I njeno rešenje (crveni brojevi)

Varijacije veličina mreže ili oblika regiona[uredi | uredi izvor]

Iako je mreža 9×9 sa 3×3 regionima daleko najčešća, postoje mnoge druge varijacije. Primeri slagalica mogu biti 4×4 mreže sa 2×2 regiona; 5×5 mreže sa pentomino regionima su objavljene pod imenom Logi-5; Svetsko prvenstvo u slagalicama je predstavilo mrežu 6×6 sa 2×3 regiona i 7×7 mrežu sa šest heptomino regiona i nepovezanim regionom. Moguće su i veće mreže, ili različiti nepravilni oblici (pod raznim nazivima kao što su Suguru, Tektonik, Džigso sudoku itd.). Tajms nudi „Dodeka sudoku“ mrežu veličine 12×12 sa 12 oblasti od 4×3 kvadrata. Del magazin redovno objavljuje slagalice 16×16 „Izazovi mesta brojeva“ (koristeći brojeve 1–16 ili slova A-P). Nikoli nudi gigante veličine 25×25 „Sudoku the Giant“. Slagalica veličine 100×100 nazvana Sudoku-zila je objavljena 2010. godine.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Grossman, Lev (11. 3. 2013). „The Answer Men”. Time. New York. Arhivirano iz originala 1. 3. 2013. g. Pristupljeno 4. 3. 2013. Šablon:Registration required
  2. ^ Arnoldy, Ben. „Sudoku Strategies”. The Christian Science Monitor. 
  3. ^ Schaschek, Sarah (22. 3. 2006). „Sudoku champ's surprise victory”. The Prague Post. Arhivirano iz originala 13. 8. 2006. g. Pristupljeno 18. 2. 2009. 
  4. ^ Lawler, E. L. (1985). The Traveling Salesman Problem: A Guided Tour of Combinatorial OptimizationNeophodna slobodna registracija. West Sussex: John Wiley & Sons. ISBN 0-471-90413-9. 
  5. ^ a b v Smith, David (15. 5. 2005). „So you thought Sudoku came from the Land of the Rising Sun ...”. The Observer. Pristupljeno 13. 6. 2008. „The puzzle gripping the nation actually began at a small New York magazine” 
  6. ^ Hayes, Brian (2006). „Unwed Numbers”. American Scientist. 94 (1): 12—15. doi:10.1511/2006.57.3475. 
  7. ^ Boyer, Christian (maj 2006). „Supplément de l'article "Les ancêtres français du sudoku"” (PDF). Pour la Science (na jeziku: francuski): 1—6. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 12. 2006. g. Pristupljeno 3. 8. 2009. 
  8. ^ Boyer, Christian (2007). „Sudoku's French ancestors” (na jeziku: francuski). (personal webpage). Arhivirano iz originala 10. 10. 2007. g. Pristupljeno 3. 8. 2009. 
  9. ^ Malvern, Jack (3. 6. 2006). „Les fiendish French beat us to Su Doku”. Times Online. London. Pristupljeno 16. 9. 2006. 
  10. ^ a b v g Pegg, Ed Jr. (15. 9. 2005). „Ed Pegg Jr.'s Math Games: Sudoku Variations”. MAA Online. The Mathematical Association of America. Pristupljeno 3. 10. 2006. 
  11. ^ „Reg. No. 5056856”. Japanese Trademark 5056856. Japan Platform for Trademark Information. Pristupljeno 3. 10. 2018. 
  12. ^ „The Times & The Sunday Times”. www.thetimes.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-08. 
  13. ^ Devlin, Keith (28—29. 1. 2012). „The Numbers Game (book review of Taking Sudoku Seriously by Jason Rosenhouse et al.)”. The Wall Street Journal. Weekend Edition. str. C5. 
  14. ^ „G2, home of the discerning Sudoku addict”. The Guardian. London. 13. 5. 2005. Pristupljeno 16. 9. 2006. 
  15. ^ „Correction attached to "Inside Japan's Puzzle Palace"”. The New York Times. 21. 3. 2007. 
  16. ^ „Sudoku the song, by Peter Levy”. Sudoku.org.uk. 17. 8. 2006. Pristupljeno 5. 10. 2008. 
  17. ^ „Hit Song Has the Numbers”. The Herald Sun. 17. 8. 2006. Pristupljeno 5. 10. 2008. 
  18. ^ „Brain Age: Train Your Brain in Minutes a Day!”. Gamerankings.com. Arhivirano iz originala 09. 05. 2008. g. Pristupljeno 28. 04. 2023. 
  19. ^ „Brain Age: ... Review”. Gamespot.com. 
  20. ^ Harris, Craig (2006-04-18). „Brain Age: Train Your Brain in Minutes a Day”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-08. 
  21. ^ Thorsen, Tor (26. 10. 2006). „Nintendo posts $456.6 million profit”. GameSpot. Pristupljeno 29. 3. 2013. 
  22. ^ Knox, Malcolm (11. 6. 2008). „The game's up: jurors playing Sudoku abort trial”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 11. 6. 2008. 
  23. ^ Eisenhauer, William (2010). Sudoku-zilla. CreateSpace. str. 220. ISBN 978-1-4515-1049-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sudoku na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Судоку&oldid=27549123”