Sunčanica (riba)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak Sunčanica (višeznačna odrednica).
Sunčanica
Lepomis gibbosus.jpg
Sistematika
carstvo: Životinje
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Perciformes
porodica: Centrarchidae
rod: Lepomis
vrsta: L. gibbosus
Binomijalna nomenklatura
Lepomis gibbosus
Linnaeus, 1758
Ekologija taksona

Sunčanica (lat. Lepomis gibbosus, Lepomus aututus, Lepomus cyanellus) je slatkovodna, mala riba, danas vrlo brojna u mnogim našim vodama iz familije Centrarchidae

  • Latinski naziv: Lepomis gibbosus
  • Lokalni nazivi: sunčani karaš, japanski karaš, žutajac, japek, japić, japanac, svilenac.
  • Maks. dužina: 15 cm
  • Maks. težina: 200 – 400 g
  • Vreme mresta: krajem proleća i tokom leta

Opis i građa[uredi]

Sunčanica ima zlatno nijansirane narandžaste bokove, svetlozelenkasti trbuh i svetlozelena leđa sa plavičastim prelivima, a po celom telu je prošarana bronzano braonkastim i ružičastim prugama. Na obrazima, raspoređene u poprečnom nizu, ima tamne tačkice. na perifernom delu škržnih poklopaca ženka ima crnu i narandžastu, a mužjak ima svetlocrvenu i crnu pegu, koje su još izraženija za vreme mresta

Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi]

Postojbina sunčice je Severne Amerike i to južni delovi. U Evropu je prenesena kao akvarijska riba zbog svog neobično lepog izgleda. Raširila se po rekama i jezerima, nepažnjom ljudi, veoma se brzo prilagodila novim uslovima i zahvaljujući brzom razmnožavanju, ozbiljno je ugrozila mnoge autohtone evropske vrste. Najbolje se snašla u toplim, plitkim stajaćim vodama sa puno bilja, ali se uspela održati i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama. Mada je mala rastom veoma je agresivne naravi i grabljivog ponašanja. kao i mnoge vrste riba koje su iz Severne Amerike prenesene u Evropu, i sunčanica se hrani svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta uključujući i mlađ drugih vrsta riba i ikru, tako da je zovu „ribljim korovom“. Sunčanica požrtvovano čuva svoju ikru i mlađ, i zahvaljujući tome, za razliku od većine evropskih vrsta, vrlo se brzo množi u vodama gde je smanjen broj grabljivih riba (štuka, som). U Srbiji se nalazi se u Dunavu i njegovim pritokama, a može se naći i u nekim kanalima i jezerima.

Razmnožavanje[uredi]

Mresti se krajem proleća i tokom leta, kada ženka položi oko 50 000 jajašaca ikre u plićacima pored obale. Za razliku od postojbine gde je mnogo veća, u Evropi može da naraste do 15 cm.

Reference[uredi]